Kraj raspusta i početak školske godine predstavljaju promenu u dosadašnjem načinu porodičnog  života. Dete se nalazi pred novim obavezama i odgovornostima, a samim tim i roditelji dobijaju nova zaduženja: odvođenje deteta u školu, pomoć oko domaćih zadataka, roditeljski sastanci, pravdanje časova itd. Početak školske godine predstavlja stres za celu porodicu jer svaka novina, svaka promena su stresne i zahtevaju adaptaciju. Treba vremena da se uhodate i steknete rutinu.

20100712-back-to-school-2-600x411

Kako će teći adaptacija zavisi od deteta, od roditelja, ali i od porodice u celini, odnosno od toga kako funkcionišete kao tim. Neka deca su vrlo savesna, odgovorna, ambiciozna,  sa izgrađenim radnim navikama, te period adaptacije prođe relativno uspešno, dok na drugoj strani imate decu  koja zapuše uši čim roditelji spomene školu.

Postoje roditelji koji veoma cene obrazovanje. Smatraju da je znanje bogatstvo, da je škola važna . U tim porodicama se mnogo čita. Deci se na ranom uzrastu kupuje mnogo slikovnica, knjiga, edukativnih igara. Pozitivan stav prenose i na dete kako verbalno, tako i neverbalno. Samim tim, veće su šanse da će dete  spremnije dočekati početak školske godine. Ali, ne zauzimaju svi pozitivan stav prema školi, te detetu govore: “Žao mi je što ćeš najlepše godine provesti u školi. Nekad se škola cenila, a danas se to ne isplati”. Koliko god da ste razočarani, imajte u vidu da ovakve izjave demotivišu  dete. Teško je poverovati da će dete koje je slušalo ovakve poruke spremno i radosno dočekati početak škole.

Neke porodice  funkcionišu kao uigran tim. Na primer, dobro se organizuju u situacijama kao što su krečenje stana, dočekivanje gostiju,  bolest člana porodice i slično, te su velike šanse da će i adaptacija na početak škole proći neprimetno. U istim tim situacijama, u nekim porodicama dolazi do dizanja tenzije, prebacivanja odgovornosti, svađe. Rečju nastaje haos.

Činjenica je da nisu sva deca ista, niti su svi roditelji isti, niti sve porodice funkcionišu na isti način, te će tako neke mame reći kako ne mogu da se sastave kada počne školska godina,  dok će neke druge komentarisati: “Kod nas je to sve prošlo nekako neprimetno, nikakav bauk nismo pravili od toga, ne znam šta je roditeljima tu toliko teško”.

Ono što mnoge mame zanima je kako izaći na kraj sa osećanjem ljutnje jer nisu uspele da se odmore, sa osećanjem tuge jer se odmor završio, sa osećanjem uznemirenosti zbog obaveza koje dolaze. Kako motivisati dete za izvršavanje obaveza? Kako vratiti porodičnu rutinu?

Evo par saveta:


I kada ste na odmoru, vi ne prestajete da budete mama

Često možete da čujete savete psihologa o tome koliko je odmor važan i potreban i deci i roditeljima, kako odmor treba pametno iskoristiti jer odmor služi da napunite baterije i budete spremniji za nove radne pobede, osveženi i puni energije. Sve je to tačno i mnoge mame zaista napune baterije, naročito ako imaju pomoć dadilje i “baka servisa” ili bebu koja mnogo voli da spava. Međutim , naša realnost je često i drugačija. Susrećem mnogo mama koje mi se žale kako su se umorile jer su gotovo ceo odmor provele radno. Čekalo ih je: generalno spremanje, krečenje stana, pranje tepiha, spremanje zimnice.

Mame se snalaze kako znaju i umeju, te tako mnogo obaveza preuzmu na sebe,  ne bi li uštedele. Dobro je poznato koliko je u Srbiji teško biti roditelj i izdržavati porodicu, te mnogi nisu u prilici da priušte odmor kakav bi želeli. Tu su i mame sa malom decom od kojih često čujem :

”Jurila sam ih ceo dan po plaži, bilo je veselo, ali sam se vratila umorna”.
“Svakih pola sata je neko od njih troje vikalo mama”.
“Dobili klinci temperaturu pa nismo izlazili iz hotelske sobe”.

Tako mame imaju osećaj da su im se baterije ispraznile umesto napunile. Nije lako biti mama. Ljudski je da osećate ljutnju jer niste uspele da se odmorite ili bar da se odmorite onako kako ste planirale.

Kako se nositi sa tim?

Jednostavno, tako što ćete prihvatiti realnost da su vaša deca sada mala i da ste im baš sada najpotrebniji. Vi ste sada centar njihovog sveta i ne propuštajte taj period. Kada odrastu, ređe ćete ih viđati, pitaće vas šta ima da se jede i tražiće vam novac. Uživaće u društvu devojke /momka, vršnjaka.  Vi ćete imati više vremena za sebe i rado se prisećati upravo tih trenutaka  kada su bili mali i tražili vašu pažnju.

Stock Photo by Sean Locke www.digitalplanetdesign.com


Novi početak, novi izazovi

Činjenica je da se svi osetimo pomalo tužno jer se odmor završio i napeto zbog obaveza koje nam predstoje. Ali, umesto da mislite o završetku odmora, vi razmišljajte o početku škole zato što taj stav pomaže da vratite porodičnu rutinu.  Gledajte na to kao na novi početak, novi izazov. Dete ćete oraspoložiti ako mu kažete da škola nije učenje i samo učenje, da će i dalje biti vremena za igru, sport, druženje, da ga čekaju ekskurzija, zimski praznici. Objasnite mu da je početak školske godine novo poglavlje u njegovom životu, da ga čekaju nova iskustva, novi izazovi, nova poznanstva.

 

Dobra organizacija pola posla rešava.

Dobra organizacija će doprineti smanjenju napetosti i stresa usled bržeg tempa života i novih obaveza vezanih za početak škole. Napravite plan, dogovorite se unapred sa suprugom i decom oko podele zaduženja i rasporeda obavljanja aktivnosti ( redosled ustajanja, korišćenje kupatila, odvođenje dece u vrtić i školu, na treninge, kupovina namirnica, priprema obroka). Deca treba da imaju obaveze i odgovornosti u porodici u skladu sa svojim uzrastom, te ih uključujte u organizaciju porodičnog života. Mamama uvek savetujem da koriste svaku priliku da sve članove porodice okupljaju za stolom. Deci taj ritual mnogo znači, a doprinosi i jačanju timskog duha.

 

Dete je motivisanije za izvršavanje obaveza koje samo sebi odredi
Umesto da dajete naredbe (treba, mora), pomozite  detetu da sačini svoj plan ustajanja, učenja, igranja.

Na primer:

”U 7.00 ćemo kretati u školu. Razmisli koliko ti vremena treba da se spremiš. U koliko sati ćeš ustajati ujutro? U koje vreme planiraš na spavanje kako bi ujutro mogao da se probudiš? Odredi svoje vreme za izradu domaćeg zadatka, pre igranja ili pola sata posle ručka, kada bi ti najviše odgovaralo. Koliko vremena dnevno planiraš da posvetiš učenju? Šta misliš, da li će to biti dovoljno vremena za uspeh koji želiš da postigneš?”

Detetove predloge zapišite na papir, ukoliko dete ne ume samo da piše. To treba da bude neka vrsta ugovora između roditelja i deteta.Sklapanje ugovora sa detetom ima za cilj da se dete odgovornije odnosi prema obavezama. Kasnije, ukoliko se dete ne pridržava svog plana, vi možete da se pozovete na ugovor i kažete: „Ali, ja nisam rekla da moraš da radiš domaći pre igranja.Ti si sam tako odlučio. Mislila sam da si ti dovoljno veliki pa sam ti prepustila da sam organizuješ svoje vreme, ali možda sam pogrešila, možda bi tebi više odgovaralo da ti ja odredim vreme za učenje? Da li ti to želiš? Ja ću morati to da uradim ako se ne budeš pridržavao svoga plana”.

30077549-mjs_stincol09_nws_kwg_1_stincol09

Treba vremena da se uhodate

Ne očekujte da sve ide brzo i glatko. Ponekad je potrebno vreme da stvari dođu na svoje mesto. Čovek nije mašina, pa da odmah uleti u petu brzinu. Dajte sebi vremena.

 

Vi ste pokretačka snaga porodice

Kaže se  da su majke stub društva, pokretačka snaga porodice, simbol borbenosti, istrajnosti, požrtvovanosti . I ko će onda, ako ne mame, vratiti prvobitnu porodičnu rutinu. Od vas se očekuje da saslušate, utešite, okupite, pogurate i motivišete članove porodice.Tako su radile naše bake, naše mame, i tako sada i mi radimo.

 

Branka Vasilev, psihološkinja i volonterka Centra za mame

One Comment to "Kako prebroditi kraj raspusta i početak školske godine"

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: