Mama i autoritet

AUTOR Centar za Mame | U Važno je

Mama ste. Deca zauzimaju visoko mesto u vašem životu, te vam je stalo da vaše roditeljstvo bude kvalitetno. Poklanjate deci mnogo ljubavi i pažnje, požrtvovani ste, tolerantni, trudite se da ne gušite njihovu kreativnost, radoznalost, usmeravate ih i  podstičete da misle svojom glavom, da se pripreme za svet odraslih. Nikada niste bili za diktatorski stil vaspitanja. Uvek vam je bilo žao dece vaših rođaka koja su fina i vaspitana, ali koja, kada dođu kod vas u goste sede kao voštane lutke, ne usuđuju se ni čokoladicu da uzmu dok ne dobiju odobrenje roditelja, ne ponašaju se spontano, prirodno, samopouzdano. Niste želeli da autoritet gradite na strahu, da vas deca slušaju jer vas se plaše, da osećaju strahopoštovanje prema vama pa da se ustežu da vas nešto pitaju ili da priznaju da su pogrešili ili da im nešto nije jasno. Vi ste u svom domu želeli toplu porodičnu atmosferu, mnogo smeha i ljubavi. Ipak, ponekad  se nađete u situacijama kada se zapitate gde ste pogrešili. Osećate da deca ne umeju da cene vaš trud, da vas ne poštuju, da koriste vašu dobrotu.

childbehavingbadly_1522520c
U želji da članove porodice okupite za stolom, svojski ste se potrudili oko nedeljnog ručka. Od šestogodišnje ćerke tražite samo da vam pomogne oko postavljanja stola, a ona vam kaže: “Nisam ja tvoja pepeljuga“.

Vaš devetogodišnji sin se igra na igralištu sa drugarima. Pozovete ga po imenu. On se prvo pravi da vas ne vidi i ne čuje, a kasnje počne da viče: “Šta je, šta se dereš, šta hoćeš, pa ne mogu sad da dođem“. Da vam muka bude veća, vidite njegovog druga kako dolazi čim ga mama pozove i još poljubi mamu, a vas pozdravi sa dobar dan.

A, tek vaše najstarije dete, jedanaestogodišnji sin, on je već počeo i zaduženja da vam daje. Tušira se u kupatilu i viče: “Mama obriši mi patike, žurim na trening“. Odbijate to da uradite uz obrazloženje da je patike sam trebalo juče da obriše i da je isuviše veliki da mu patike briše mama. On na to odgovara: “Čoveče, al’ smaraš, pa rekao sam ti da obrišeš“.

Pitate se kako je došlo do toga da deca počnu da vam komanduju. Imate osećaj da vas tretiraju kao kućnu pomoćnicu, a ne kao mamu i užasno se osećate zbog toga, iako ste svesni da ste i sami tome doprineli jer toliko nežno i predano brinete o deci u potpunosti im se posvećujući, stavljajući pri tome sebe i svoje potrebe u drugi plan. Shvatate da ste kao mama dobri u pružanju ljubavi i podrške, ali da ste slabi u treniranju strogoće, da deca u vama ne vide autoritet.  Želite da to što pre promenite, ali ne znate kako.

download (1)
Morate biti spremni da se menjate ako želite da deca počnu da vas poštuju, da imaju više obzira prema vama, da se ponašaju odgovornije. Prvo vi  morate da promenite neke svoje stavove, postupke i očekivanja u odnosu na decu ako hoćete da se oni drugačije ponašaju prema vama.

Ne stavljajte svoje želje i potrebe na drugo mesto. Ne treba da vas muči osećaj krivice zbog toga što ćete tražiti malo slobodnog vremena za sebe, mir dok gledate film, tišinu dok telefonirate.

Postavljajte zahteve i očekivanja deci umesto da samo dajete i tolerišete. Na primer, očekujte da se i oni sete vašeg rođendana; bar da se sete i da vam čestitaju, ako već ne prirede ručak. Zahtevajte da budu učtivi prema vama, pokažite šta vam smeta, šta vas je uvredilo, otvoreno im to stavite do znanja: “Nije mi se dopalo kako si mi se obratio na igralištu, te neću da te vozim na žurku kod Neše, a pored toga očekujem i izvinjenje“. Isto tako imajte u vidu da deca ispunjavaju ona očekivanja koja im postavite. Shodno tome, ne treba reći detetu: “Strašno se ružno ponašaš, ali te mnogo volim jer si moj“, već „Strašno se ružno ponašaš , razočarao si me, ali očekujem i nadam se da ćeš naredne godine popraviti  ocene i ponašanje“.

Imajte u vidu da razgovor ne pomaže kada imate posla sa drskim, bahatim ponašanjem deteta. U tom slučaju morate mu postupcima i ponašanjem staviti do znanja da sa vama ne može tako. Na primer, ukoliko na vaš zahtev: “U ovoj prostoriji ne možeš da šutiraš loptu, dozvoljeno ti je samo u dečjoj sobi i napolju“, šutne loptu i kaže: „Ma šta ne može“, jednostavno mu uzmite loptu.

Napravite raspodelu kućnih poslova. Dajte deci zaduženja u skladu sa njihovim uzrastom. Naoružajte se strpljenjem jer u početku neće biti lako, biće potrebno vremena da se naviknu na promene. Ne podsećajte ih na obaveze, već svaki put kada ih ne ispune izreknite kaznu. Na primer, odbijte detetu od džeparca ili kažite: “Danas ne ideš sa mnom u tržni centar da biramo haljine. Dogovor je bio da pospremiš svoju sobu, a ti to nisi uradila“, ili ako je reč o mlađem detetu, uskratite gledanje crtaća.

Deca nisu motivisana da menjaju svoje ponašanje, da se trude i dokazuju, kada su im sve želje i potrebe zadovoljene. Zašto bi imala potrebu da bilo šta menjaju ako im je u vašem domu baš sve potaman? Shodno tome, ne treba da imate osećaj krivice zbog toga što ćete im povremeno nešto uskratiti, zabraniti, što će se osećati osujećeno, isfrustrirano, nezadovoljno. Pustite ih da se potrude, da zasluže to što žele. Deca će vas više ceniti ukoliko umete da kažete ne, da pokažete svoje ja. Kada ste vi isuviše požrtvovani, popustljivi, tolerantni, deca to počnu da koriste, umesto da cene.

Držite se svojih pravila i budite dosledni i istrajni. Ako ste uveli pravilo da dete treba samo da skupi svoje igračke, onda se toga pridržavajte. Ukoliko dete prva tri dana složi igračke nakon odugovlačenja i ubeđivanja sa vama, a četvrtog dana složite vi uz obrazloženje da nemate više vremena i strpljenja da svako veče objašnjavate zašto to treba i mora, onda je sav vaš prethodni trud uzaludan. Niste ostali dosledni i dete je uvidelo da se isplati da bude uporno i da odugovlači sa skupljanjem igračaka, jer će mama na kraju da popusti.

Zauzmite siguran staložen i odlučan stav. Budite kratki, jasni i odsečni. Imajte u vidu da mnogo priče i mnogo emocija narušava vaš autoritet.
Happy mother and her children lying on a bed

Autoritet nije isto što i diktatura. Osoba sa autoritetom nije osoba koja samo zadaje obaveze zato što nešto treba i mora da se uradi i koja postavlja granice zato jer nešto ne sme i ne može da se radi. Autoritet je mnogo više od toga. To je osoba koja detetu služi kao primer, uzor, čije mišljenje je detetu važno, o kojoj dete ima visoko mišljenje. Svrha autoriteta je da vas dete poštuje, a ne da vas se plaši. Pozitivan autoritet insistira na odgovornosti, a ne na slepoj  poslušnosti, usmerava i ukazuje šta je prihvatljivo, a šta nije, uči dete da pravi dobre izbore. On neće ugušiti detetovu spontanost, kreativnost, radoznalost. On postepeno detetu tokom odrastanja (u skladu sa detetovim godinama) daje sve više slobode, ali ta sloboda sa sobom povlači i nove obaveze i odgovornosti, a ne samo privilegije.
 

Autorka teksta je Branka Vasilev, psihološkinja i volonterka Centra za mame

 

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: