Naučite decu da slušaju koncert

AUTOR Centar za Mame | U Vesti

Svi znamo koliko je blagotvoran uticaj muzike na telesno, mentalno, duhovno i emocionalno stanje beba, dece, trudnica i odraslih. Svi mi, manje ili više, uživamo u omiljenim melodijama kod kuće i nekada odemo na koncert, budući da nas roditeljske i poslovne obaveze sprečavaju da u nekim stvarima uživamo često. Ukoliko ste se nekada zapitali kako bi vaše čedo reagovalo na koncert, tj. na klasičnu muziku u koncertnoj dvorani, da li bi ometalo vas, druge slušaoce i same izvođače, ako ste se pitali kako da mu objasnite na koji način bi trebalo da se ponaša, nemojte više brinuti. Svake poslednje subote u mesecu možete prošetati zajedno sa svojim detetom do Kolarca, gde se održava posebna radionica na kojoj se deca uče pravilima ponašanja u koncertnoj dvorani.

Mala škola bontona – “Kako se sluša koncert?” je zamisao Centra za muziku Zadužbine Ilije M.Kolarca, koja traje sada već duže od tri godine.
Voditelj i moderator radionice Miloš Milovanović dočekuje vas ispred Kolarca i uvodi vas u holove, garderobe, izvodi vas na scenu, objašnjava vam kako protiče generalna proba, upoznaje vas sa instrumentima na sceni, a onda svi zajedno pratite koncert koji je posebno pripremljen za tu priliku.

Deca imaju divnu priliku da od školovanog muzičara čuju sve što ih interesuje, a i odraslima dobro dođe da se nekih stvari prisete. Cilj samog projekta je da kod dece razvije kulturu slušanja i posećivanja koncerata bez obzira na muzičko obrazovanje. Navika praćenja muzike u živom izvođenju stiče se i najbolje razvija u najranijoj mladosti i važan je deo u formiranju ličnosti.

Miloš Milovanović je kontrabasista i novinar B92, ali i tata. Zbog toga budite sigurni da ćete učiti od nekoga ko ume da ispriča priču, ko i sam svira, ko je navikao da deli emocije i ko zna šta je deci potrebno.

Mala _kola slu_anja klasi_ne muzike - 2

Centar za mame: Kako reaguju deca i njihovi roditelji na radionicama? Na čemu ti kao moderator insistiraš i kakav je generalno tvoj pristup?

Miloš: Reakcije dece i njihov prijem su suština cele priče zato što jedino živa reakcija potvrđuje da smo doprli do njih, ali i zbog toga sto su deca, kao što je dobro poznato, najiskrenija publika. Pokušavam da ih podstaknem da pitaju, da zveraju, da pogledaju izbliza, da se zaigraju, da se smeju. Iako je na programu najčešće klasična, ozbiljna muzika, jedino lagani, rasterećeni pristup će kvalitet približiti i najmlađima. Na kraju krajeva, važno je da ne ometaju izvođače i publiku, a opet da ne budu zaleđeni tokom koncerta. Klinci su sjajni, svaki put me neka njihova reakcija zabezekne i zatekne. Slično je i sa roditeljima… Istina, nekada me začudi to što je ponekom roditelju teže držati pažnju.

Pitanja koja nikada neću zaboraviti su: “A gde spavaju instrumenti?” i “Zašto je sve od drveta?”

Radili smo “Školicu” i u Novom Sadu i objašnjavao sam deci zašto im baš ja pričam o koncertu. Rekao sam:

“Slušaćemo koncert, sada će doći muzičari, a oni…?”

Deca su se odmah nadovezala u glas: “Svirajuuuu!”

– “A ja sam ovde jer sam imao mnogo koncerata i radim na televiziji, pa znam da…”

– “BRBLJAAAAAAŠ!!!”

I danas kada se prisetim tog koncertića, razvučem osmeh od uha do uha. 🙂

IMG_6880_resize

Centar za mame: Kako je došlo do toga da ti vodiš radionicu? Šta te inspiriše? Koliko je važno pružati decu ovakvu priliku i šta konkretno menjamo kao društvo ovakvim inicijativama?

Miloš: Ja sam se uključio kad je suština već bila definisana. Sve je krenulo od Mime Lazarević, urednice u Centru za muziku i Jasne Dimitrijević, direktorke Zadužbine. Pozvale su me sa idejom da, kao školovani muzičar koji je svirao desetine koncerata na Kolarcu, budem domaćin i moderator programa. Ideja me je oduševila, jer sam tih dana tražio način da se više bavim muzikom. Dakle, karte su se poklopile savršeno i zato trajemo godinama.

Inspiraciju za ovakav rad nije teško naći. Svako novo druženje sa mališanima je inspiracija. Mnogo pametniji od mene rekli su da deca podmlađuju. Uverio sam se da je to tačno. Posle svake “Školice” osećam se nepobedivo, nadahnuto, raspoloženo, pobednički.

Muzika spada u takozvane lepe umetnosti, tako da svaki novi ljubitelj lepog znači bolji rezultat za celo društvo. Volimo da kažemo da na ovaj način odgajamo novu, buduću publiku. Ali, činjenica je da je efekat dalekosežniji i da od njega koristi ima celo društvo. Bavljenje umetnošću oplemenjuje, zato verujem da će na svako od oko 10 000 dece koja su bila na našim druženjima do sada, ostaviti lep, neizbrisiv trag.

IMG_6872_resize
Centar za mame: Kakvo je tvoje muzičko obrazovanje? Kako na tvoju decu utiče to što odrastaju sa  tatom muzičarem?

Miloš: Završio sam osnovne studije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, stekao zvanje diplomiranog muzičara, ali se posle diplomskog ispita nisam još mnogo bavio muzikom. Nekoliko godina to me je poprilično tištalo. Onda sam počeo da tražim vreme i način da se muzici vratim, bar malo. Danas, uz trogodišnje angažovanje na Kolarcu, spremam i “povratnički” nastup sa Beltango kvintetom na njihovom 15. rodjendanu (27.novembar, Dom Sindikata, 20 sati).

Raduje me što su sva moja deca u nekom trenutku, manje ili više, reagovala na muziku i na moju svirku. Često mi traže da im sviram neku od dečjih pesmica i to je za mene poseban izazov. Njihova oduševljena lica su neopisivo lepa nagrada. Pretpostavljam da se tako oseća svaki posvećeni roditelj, samo je pitanje sredstva ili veštine kojom će pokušati da razveseli svoje dete.

Još ne mogu da procenim da li odgajam budućeg talentovanog izvođača, ali se radujem kada ih vidim kako đuskaju i pevaju. Imaju smisla za ritam i poprilično dobar sluh, što je ključno za ikakvu priču o muzici. Naravno, sami će odlučivati da li će se baviti muzikom; roditelji su tu da ih podrže. Ako odaberu muziku, za mene će to biti velika radost, ali najvažnije je da se pronađu u svom izboru i da uživaju.

Milos Milovanovic,voditelj B92 Beograd 0604 2009 photo Predrag Mitic
Centar za mame: Većina roditelja ima problem sa organizacijom i nedostatkom vremena za porodicu. Kako se vi kao porodica snalazite?

Miloš: Slično većini roditelja, i moja supruga i ja kuburimo sa slobodnim vremenom. Pored svih obaveza, moj posao podrazumeva specifično, promenljivo radno vreme, te smo po tome stvarno moderna porodica. Zato svaki zajednički slobodan trenutak pokušavamo da osmislimo i ispunimo. Mislim da za sada uspevamo i da takvi trenuci opredeljuju našu decu da rastu upravo onako kako bismo voleli.

Centar za mame: Ko su vaši posetioci i kada se družite?

Miloš: Pošto znam koliko problema ima u kulturnom životu Srbije, nisam mogao ni da pretpostavim da ćemo godinama uspevati da održavamo “Školicu”. Ipak, interesovanje male publike i njihovih roditelja su nas (srećom) demantovali i nastavljaju to da rade iz meseca u mesec. Družimo se na Kolarcu svake poslednje subote u mesecu, tačno u 11 sati. Izuzetak su jedino meseci letnjeg raspusta, jul i avgust, kada je i naša Školica na raspustu.

Na druženje sa nama svako je dobrodošao, iako je program formalno osmišljen za uzrast od 5 do 10 godina. Ipak, dešavalo se da u publici imamo i tinejdžere, ali i bake i deke koji su došli i bez unučića. Osim toga, ne ograničavamo ni broj prisutnih. Jedino ograničenje je velika dvorana Kolarčeve zadužbine koja ima 880 mesta. Dosadašnji rekord je 750 posetilaca u publici, dece i odraslih.

IMG_6875_resize

Planiramo da priređujemo koncerte sigurno svake poslednje subote u 11 sati, a u posebnim okolnostima i češće. Znamo i program za narednih nekoliko koncerata: 29.11. – kvartet “Sensartika”, koji je najčešće do sada i bio u našem programu, 27.12. – Beltango kvintet, prvi put u “Školici”, a u januaru, takodje po prvi put – “The Bestbeat” – bend koji neverovatno verno izvodi muziku čuvenih Bitlsa.

Ovde možete pogledati kako su deca slušala “Peđu i vuka” Sergeja Prokofjeva:

 

Razgovor je vodila Sandra Đurić-Milinov, urednica internet stranice Centra za mame

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: