Kada je zakonodavac uvodio solidarni porez, verovatno mu nije bila prva misao da oporezuje nekog ko je na minimalcu, trudnicu ili porodilju. Ipak, čudnim spletom okolnosti, porodilje i trudnice kojima su nijhovi minimalci kasnili i po nekoliko meseci, na četiri zaostala minimalca plaćale su porez od 4 hiljade dinara. U situaciji kada kasnite sa plaćanjem računa, imate velike troškove jer je beba stigla ili je tek na putu, i uopšte imate uvećane troškove, 4 hiljade dinara predstavlja značajnu stavku u kućnom budžetu. Uostalom, to je novac koji ste zaradili, novac na čiju ste isplatu neopravdano čekali i na kraju vam je od te sume oduzet deo.
Solidarni porez je ukinut 1. novembra prošle godine. Mame su malo odahnule jer su, barem u ovom segmentu, prestale da budu diskriminisane.
Pravnica Centra za mame Bojana Bogojević objašnjava šta zapravo solidarni porez predstavlja i zašto smo ga plaćali.
Umanjenje neto prihoda lica u javnom sektoru primenjuje se na primanja zaposlenih, odnosno radno angažovanih u javnom sektoru, koja se u skladu sa Zakonom o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, smatraju zaradom i drugim primanjima. Ovaj zakon se primenjuje na sve isplate koje su se izvršavale od 1.01.2014. godine.
Saglasno odredbama Zakona isti se ima primenjivati na sve isplate koje su odredbama gore navedenog Zakona definisane kao zarada ili druga primanja zaposlenih u javnom sektoru, bez obzira od meseca za koji se isplaćuju. Prilikom umanjenja neto prihoda isplaćenih u jednom mesecu nije od značaja da li se isplata prihoda koji je predmet oporezivanja odnosno umanjenja vrši u više delova za jedan mesec, odjednom za ceo mesec ili odjednom za više meseci.
U skladu sa zakonom i njegovim odredbama, u praksi dolazimo do situacije da se solidarni porez naplaćuje na retroaktivno, kumulativno isplaćene zaostale zarade, a ukoliko je reč o porodiljama, u pitanju su zaostale naknade.
Prilikom naplate solidarnog poreza na ovako uplaćene zaostale prihode, dolazimo do problema koji je nastao zbog odredbe Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru.
Pravna začkoljica je u tome što je u Zakonu o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru određeno da umanjeni neto prihod zaposlenog u javnom sektoru predstavlja neto prihod pomnožen sa određenim koeficijentom za umanjivanje, a koeficijent zavisi od mesečnog neto prihoda.
S obzirom da navedeni Zakon koristi izraz “mesečni neto prihod” i predviđa se kao predmet umanjenja mesečni neto prihod veći od 60.000 dinara, uviđamo da se nigde ne pravi razlika između ostvarenih prihoda za tačno određeni kalendarski mesec, nego se radi o ukupnom prihodu koji je jednom licu isplaćen u jednom mesecu. Na ovaj način nedvosmisleno dolazimo do situacije da su ovom poreskom obavezom bila obuhvaćena lica koja su kumulativno primala u jednom mesecu zaostale zarade ili naknade zarada i na taj način ostvarile mesečni neto prihod veći od 60.000 dinara.
Zakonodavac predviđa da je isplatilac prihoda dužan da obračuna, obustavi i na propisani uplatni račun budžeta Republike Srbije prenese zbir razlika za uplatu obračunatih za svako lice zaposleno u javnom sektoru istoga dana kada ovim licima isplaćuje umanjeni neto prihod.
Po isteku kalendarskog tromesečja, a najkasnije do 15. u prvom mesecu narednog kalendarskog tromesečja, Poreska uprava kontroliše da li je za prethodno kalendarsko tromesečje neto prihod zaposlenih u javnom sektoru umanjen u skladu sa ovim zakonom.
Ako Poreska uprava utvrdi da zaposlenom u javnom sektoru neto prihod nije umanjen prema odredbama ovog zakona, utvrdiće razliku za uplatu neto prihoda.
Ukoliko je u prethodnom kalendarskom tromesečju neto prihod koji je ostvario zaposleniu javnom sektoru od isplatioca prihoda veći od umanjenog neto prihoda, Poreska uprava rešenjem nalaže fizičkom licu da iznos razlike za uplatu neto prihoda uplati na propisani račun budžeta Republike Srbije u roku od 30 dana od dana prijema rešenja. Poreska uprava donosi rešenje u roku od 30 dana od isteka kalendarskog tromesečja. Ovo rešenje je konačno u upravnom postupku.
S obzirom na sve gore navedeno i na situaciju koja se u velikom broju slučajeva javlja u praksi, a koja je plod poslodavčevog kašnjenja sa uplatom mesečnih zarada ili mesečnih naknada, što dovodi do toga da u jednom mesecu budu isplaćene sve zapostale zarade ili primanja (npr. kod porodilja zaostale naknade po osnovu porodiljskog odsustva) na žalost i tako ostvaren prihod je predmet umanjenja po osnovu Zakona o o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru.
Za primenu odredaba Zakona i za određivanje predmeta umanjenja apsolutno je nebitno čijom krivicom je nastalo gore opisano kašnjenje koje je dovelo do kumulativne isplate zaostalih novčanih prihoda.
Da rezimiramo, odredbama Zakona vrlo je jasno i nedvosmisleno određeno da je predmet umanjenja “mesečni neto prihod “ bez obzira na to da li su isplaćeni prihodi nastali kumulativnom isplatom, krivicom isplatioca ili po osnovu izričite volje primaoca. Ostvareni mesečni prihod će se oporezivati i nadležni organ će o istom izdati rešenje.
Na osnovu svega izloženog, možemo zaključiti da lica koja su oporezovana na ovaj način nemaju osnova za ulaganje pravnih lekova protiv rešenja Poreske uprave, niti za pokretanje Upravnog spora.
Autorka teksta je Bojana Bogojević, pravnica, specijalistkinja za pravne aspekte korporativnog upravljanja i volonterka Centra za mame
Solidarni porez se plaćao od januara do oktobra 2014. godine. Plaćalo ga je 170.000 ljudi, a u budžet RS, na osnovu solidarnog poreza, slilo se 120.000.000 evra. Ustavni sud pokrenuo je postupak ocene ustavnosti tog zakona.
Leave a Reply