TETRRF-00013314-001

Ako stvari svedemo na jednostavnost, logiku i srećne okolnosti, onda je računica u proseku ovakva:

 

Mama radi 8 sati ako je baš srećnica. Od 7 – 8 do 15 – 16 časova. Ako je baš srećnica, ne potroši više od pola sata na put od posla do kuće.

 

Ako je dete u vrtiću, kupi dete iz vrtića, ona ili tata i onda tek idu kući.

 

Vrlo verovatno će praviti ručak ako veče pre to nije uradila za sledeći dan.
Moguće da je to uradio i tata, mamina mama, neko u nekom restoranu ponekad.
Ako ne, dete se u toku kuvanja kači na maminu nogu. Traži pažnju.

 

Mama pravi ručak ili ga podgreva. Već je prošlo oko 1 – 1,5 sat od završetka radnog vremena, a mama se tek uključuje u pogon. Iz kupatila/spavaće sobe/prostorije koju sprema dok se ručak kuva viče na dete da ne dira nešto ili da prestane sa nečim.

 

Svi jedu. Treba još skloniti suđe, srediti veš…, još nešto u gradu obaviti.

 

Tata nesebično preuzima svoj deo posla ovoj srećnoj mami.

 

Već je veče. Dete se sprema na spavanje. Kupa, malo mazi i idemo ponovo isti program sledeći dan.

 

Satnica je u proseku takva sa eventualnim varijacijama na temu.

 

Mama na raspolaganju ima otprilike 8  budnih sati da bude sa svojim detetom, da se bavi obavezama (u koje spadaju i posete prijateljima sa decom jer su i one tempirane, ugurane i uplanjene da najmanje škode izvršavanju nekih neodložnih poslova), da provede vreme sa tatom, svojim nekadašnjim partnerom, da se možda posveti sebi i ako baš, baš ima sreće, da se odmori.

 

Vreme provedeno samo sa detetom je jako kratko. Čisto radi eksperimenta  probajte same videti koji je vaš prosek u toku radne sedmice. Ne računajte vreme hranjenja i kupanje.

 

 

 
Šta deca kažu?

 

Istraživanja kažu da u celini odsustvo majke, odnosno oba roditelja, zbog posla ne škodi razvoju deteta. Ovo ne važi ako majke odu na posao pre nego beba navrši godinu dana i potrebno je da dete živi sa oba roditelja čija radna sedmica ne prelazi ili se kreće oko 40 sati.

 

p.s. pitanje se postavlja ko je finansirao istraživanja jer moje dosadašnje iskustvo sa istražavanjima kaže da na ishod istraživanja itekako utiče onaj ko ih plaća. Ovo sad nije tema, ali nije loše ovo imati na umu.

 

 

 
Šta mame kažu?

 

Mame su nervozne, umorne, frustrirane. Često se njihove uloge nalaze u reklamama za tablete za opuštanje ili preparatima koji daju energiju. (He, zna Big Pharma gde će da se usmeri.) Uglavnom osećaju krivicu i nemoć. Po opet tamo nekim istraživanjima,

 

potvrđeno je da mame žrtvuju vreme za sebe i vreme za spavanje kako bi uspele izbalansirati obaveze i porodicu. Potvrdile mame. Gde je mama? Nema mame.

 

 

 
Kako stvari stoje u drugim zemljama?

 

Podaci iz razvijenih zemalja kažu ovako:

 

Irska – 2, 5 sata

 

Australija – 2 sata i 17 minuta

 

Velika Britanija – sat i 21 minut

 

Japan – 53 minuta

 

Severna Koreja – 31 minut…mama provede sa svojim djetetom.

 
Interesantno je da čak i Švedska i Norveška ne odstupaju od, za Evropu, prosečnih sat i po. Ne znam kako vi, ali meni se čini da je ovo malo, jer se radi o proseku. Zamislite bilo kakvu vanrednu situaciju, kao što je npr. sad spremanje zimnice, a pouzdano znam da još postoje mame koje to rade, ovo vreme drastično opada.
Da bismo potvrdile sopstvenu ludost,  prosek provedenog vremena sa decom nije puno bolji kod nezaposlenih majki. One većinu svog vremena provedu posvećujući se brizi o domaćinstvu tako da je njihovo prolazno vreme samo za nijansu bolje nego kod zaposlenih mama.

 

Psiholozi kažu da se roditelji trebaju više fokusirati na kvalitet, a ne kvantitet provedenog vremena. Pitam ja njih, šta postići za pola sata dnevno?

 

Kako je kod vas? Da li osećate da provodite dovoljno vremena sa vašim detetom?

 

Činjenica je da se dan neće produžiti već će nam samo deca odrasti, a mi poblentaviti još više…osim, osim ako ne reorganizujemo prioritete.

 

Uradimo to pametno i na vreme.

Tekst je, uz dozvolu autorke, mame i blogerke, preuzet sa CaraDara.net

 

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: