Sedela sam na krevetu i zamišljeno zurila u telefon, palcem, kao robot, prevlačeći instargamske objave majki koje očigledno sve rade bolje od mene. Leđa su me bolela od neudobnog položaja, ali prilagođavanje tela udobnijem stavu delovalo je kao previše posla. Iz hodnika se začuo glasić: „Mama, ne mogu da spavam“, a sve što sam mogla da procedim bilo je „U redu, dušo.“ Bez ponuđenih rešenja, bez reči utehe. Jer su mi ponestala rešenja, ponestale su mi reči.

 
Oprezno, moj slatki suprug je pitao: „Dušo? Dobro si?“
 
Razmotrila sam pitanje. Tiho sam se probijala kroz maglu mentalnog tereta koji me je ugnjetavao i pritiskao – neprestanom brigom, krivicom, stresom.
 
Pomislila sam na kako mnoge žene odgovaraju na ovo pitanje. „Odlično! Kako si ti?“ Ovo možda izgovaramo prenaglašeno ne bi li smo zvučale što iskrenije. A odgovor za koji sve znamo da je iskren i pravi, kada osećamo da je u redu što smo ranjive, je sledeći:
 
Iscrpljena sam.
 
Izmoždena sam.
 
A toga čak nisam ni svesna.
 
Ali ne smem da se žalim. Srećna sam na mnogo načina. Volim što sam majka. Volim svoj život.
 
Te, umesto da sve iznesem usmeravajući se ka ranjivim delovima svog bića, jednostavno odgovaram: „Dobro sam, dušo. Danas je bilo samo… naporno.“
 
„U redu, hajde da vidimo šta bi ovog vikenda mogla da radiš sama nekoliko sati.“ Prihvatio je moju devizu da je „briga o sebi važna za mame“ i trudi se da mi pomogne da je sprovedem u delo.

„Briga o sebi“ nije dovoljna pomoć isrcpljenim majkama

Ali istina je da briga o sebi nije dovoljna. I vreme je da prestanemo da ponavljamo da će mame samo osnovnom brigom o sebi moći da ponište godine kulture u kojoj se borimo sa nebrojenim obavezama i kao posledicu osećamo iscrpljenost.
 
Ne postoji kupka koja će omekšati neprestani pritisak anksioznosti.
 
Ne postoji „ženski vikend“ koji će nulirati osećaj izolacije poslednjeg tromesečja provedenog bez ikakve pomoći.
 
Ne postoji dremka koja će povratiti energiju izlivenu u pokušaj uspostavljanja ravnoteže između karijere i majčinstva.
 
Ne postoji čaša vina koja će olakšati akumulirajuće dejstvo svih tegoba za koje „nismo imale vremena da posetimo lekara“.
 
Mame su iscrpljene, i društvo je to koje treba da počne da se brine.
 
Istraživanje iz 2019. godine o položaju majki pokazalo je da se 51% majki oseća obeshrabreno kada je u pitanju usklađivanje stresa na poslu sa majčinstvom. Otprilike jedna trećina mama kaže da njihovo fizičko i mentalno zdravlje trpi. 85% majki je reklo da im društvo ne pruža dovoljno dobru podršku.
 
Osamdeset i pet procenata.
 
Društvo traži da odgajate i negujete decu u sredini koja ne neguje vas.
 
Pa, drage mame, molim vas, počujte ovo: Ne umišljate da ste iznurene. Ali nije vaša krivica što mislite da umišljate.
 
Iznurene ste od onog trenutka kada ste objavile da ste trudne ili da planirate da usvojite dete. Bile ste bombardovane savetima i pričama o tome kako će strašno biti nadolazeće iskustvo, savetima i pričama koji vam nisu bili potrebni.
 
Iznurene ste zato što ste morale da se vratite na posao pre nego što ste bile zaista spremne, a zatim što ste osećale grižu savesti jer niste mogle da dojite svoju bebu dovoljno dugo.
 
Iznurene ste, jer se se osećate kao da morate neprekidno da opravdavate svoju odluku što ste se odrekle plaćenog rada.
 
Iznurene ste, jer jedete ostatke obroka za ručak.
 
Iznurene ste, jer neprestano osećate pritisak da treba da provedete dovoljno vremena istinski prisutne sa svojom decom, kao i da imate čist i uredan dom.
 
Iznurene ste, jer nakon celodnevnog paženja dece osećate kako bi trebalo da budete sveže, seksi i dostupne za svog partnera.
 
Iznurene ste, jer su vesti iscrpljujuće i poražavajuće.
 
Iznurene ste jer ne prođe ni jedan dan da vas nešto ne podseti na težinu koju ste dobile u trudnoći i koju još niste izgubile, na savršeno telo koje ste izgubile.
 
Iznurene ste, jer neprestano čitate i slušate nove savete o „najboljem“ načinu za podizanje deteta i to kako da ga uravnotežite sa kontradiktornim savetima mame i svekrve.
 
Iznurene ste, jer bez obzira na to koliko ste se putovanja odrekle, još uvek ne možete da pronađete način da se izvučete iz dugova.
 
Iznurene ste, jer znate da vaše dete ne bi trebalo da gleda još crtaća na TV-u, ali jednostavno ne znate kako da spremite večeru ako mu ne dozvolite.
 
Iznurene ste, jer vaša treća bebisiterka u dva meseca zatražila je dvonedeljni odmor, a lista čekanja za vrtiće je neverovatno dugačka.
 
Iznurene ste, jer vam nedostaju prijatelji.
 
Rekla sam već, ali ću reći opet: Mame, ne radite ništa loše. Sve je tako naporno.
 
I to što ste iznurene nije vaša krivica.
 
Neki odgovori na ove probleme su očigledni, ali mnogi nisu. Jer ovo nisu problemi koje ste same stvorile. Ovo su manifestacije kulturalnih nedostataka koje slamaju mame. Iako nije ispravno ili fer, na nama je da rešimo ove probleme, jer izgleda da niko drugi neće.
 
Ne radi se o kupanju u mirišljavoj kupki, i sigurno ne o još jednoj čaši vina uveče.
 
Radi se o ranjivosti.
 
Radi se o odbijanju ideje da morate da budete savršene majke i supruge.
 
Radi se o tome da treba da budete autentične, makar to značilo da ste autentično slomljene.
 
Radi se o tome da treba da budete iskrene.
 
Ako niste imale priliku da gledate Brene Brown’s Netflix special, svesrdno vam preporučujem. Ona ovde govori o tome koliko je hrabro biti ranjiva. U intervjuu iz 2013. godine, Braun kaže:
 
„Ranjivost je pokazivanje i prikazivanje sebe onakvim kakve smo. Teško je to učiniti kada smo preplašene zbog onoga kako nas ljudi mogu videti ili o nama misliti. Kada nas podstiče strah od onoga što drugi misle ili od onog gremlina koji neprestano šapuće: „Nisi dovoljno dobra“, teško je pokazati ranjivost. Odustajemo zbog svoje sopstvene vrednosti, umesto da se zauzmemo za nju.“
 
Ali mame, šta ako počnete da se zauzimate za sebe? Čak i ako vam je kuća neuredna. Čak i kada vaše malo dete pravi scenu u supermarketu. Čak i kada sve izgleda kao da se raspada.
 
Šta ako ustanete, uprkos tom haosu, i zauzmete se za sebe?
 
Govoreći ne.
 
Tražeći pomoć.
 
Govoreći o svojim potrebama, bez izvinjenja.
 
Podržavajući ostale majke da urade isto.
 
Možda će vas u početku ignorisati. Možda će neko prevrtati očima. Ali biti ranjiv – pokazujući to, posedujući svoju sopstvenu priču i podržavajući druge majke da se zalažu za sebe, počećemo da stvari pomeramo ka boljem.
 
Biti ranjiva je neverovatno neprijatno, a dobra vest je da niko na ovoj planeti nije hrabriji od majke.
 
Spustite svoj gard, mame. Neće biti lako. Ali vaša hrabrost će nadahnuti druge mame i, pre nego što toga postanete svesne, učinićemo kulturni pomak.
 
A onda zaista možemo da uživamo u toj kupki sa mehurićima.
 
Tekst prevela Milena Mladenović

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: