Kvalitet nege porodilja i novorođenčadi za vreme Covid-19 pandemije
Cilj
Istraživanje Porođaj tokom pandemije istražuje iskustvo porođaja za vreme COVID-19 pandemije i pokazuje kakva je bila pripremljenost, kvalitet i prilagodljivost zdravstvene službe za porodilje i novorođenčad na novonastale uslove, kao i kakva iskustva su porodilje imale.
Cilj istraživanja Porođaj tokom pandemije je poboljšanje kvaliteta porodiljskih usluga u evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije i ono se zasniva na standardima Svetske zdravstvene organizacije za poboljšanje kvaliteta bolničke nege porodilja i novorođenčadi.
Istraživanje je deo međunarodnog projekta IMAGINE EURO (Poboljšanje nege porodilja i novorođenčadi u evropskom regionu) koji vodi Pedijatrijski institut Burlo Garofolo (IRCCS Materno Infantile Burlo Garofolo) iz Trsta u Italiji, jedan od vodećih svetskih istraživačkih centara i kolaborativni centar Svetske zdravstvene organizacije za zdravlje porodilja i dece. Projekat IMAGINE EURO se sprovodi u ukupno 19 evropskih zemalja, a Centar za mame je partner za Srbiju za istraživanje iskustava porodilja. Projekat i dalje traje, rezultati se još uvek skupljaju u svim zemljama pa porodilje iz Srbije mogu još uvek podeliti svoje iskustvo popunjavanjem upitnika ovde.
U toku projekta, planirani su brojni naučni radovi, na međunarodnom, regionalnom i nacionalnom nivou, koji se oslanjaju na podatke dobijene istraživanjem.
Rad zasnovan na prvim rezultatima istraživanja objavljen je nedavno na sajtu regionalnog izdanja Lancet-a za Evropu, a naći će se i u februarskom broju štampanog izdanja Lancet-a za Evropu. Časopis Lancet je naučno recenzirani časopis iz polja medicine i jedan je od najstarijih, najpoznatih i najprestižnijih medicinskih časopisa u svetu. Objavljeni naučni rad pod nazivom Kvalitet nege porodilja i novorođenčadi u zdravstvenim ustanovama u vreme porođaja tokom pandemije COVID-19: onlajn anketa koja istražuje perspektive majki u 12 zemalja evropskog regiona SZO na engleskom je dostupan ovde. U njemu su analizirani rezultati iz 12 zemalja: Italije, Švedske, Norveške, Slovenije, Portugalije, Nemačke, Rumunije, Francuske, Hrvatske, Luksemburga, Španije i Srbije.
Poznato je da neadekvatno upravljanje opcijama i uslugama da bi se zadovoljile zdravstvene i ljudske potrebe trudnica i porodilja i loš kvalitet nege mogu biti štetni po žene i njihovu novorođenčad, narušiti prava žena i novorođenčadi, odvratiti žene od traženja zdravstvene zaštite u budućnosti i mogu ostaviti posledice na mentalno i fizičko zdravlje majki i novorođenčadi.
Kao odgovor, Svetska zdravstvena organizacija je razvila listu standarda za poboljšanje kvaliteta nege porodilja i novorođenčadi. Nedavno je razvijen i potvrđen od strane naučne zajednice upitnik zasnovan na standardima Svetske zdravstvene organizacije za merenje kvaliteta nege porodilja i novorođenčadi iz perspektive ključnih korisnika usluga (majki) u zdravstvenim ustanovama i time je dobijen standardizovani metod za merenje kvaliteta te nege koji nam omogućava poređenje podataka i njihovo ukrštanje, kao i praćenje tokom vremena. Ova studija je rađena na tom stardandizovanom upitniku sa ciljem da istraži iskustva majki o kvalitetu nege porodilja i novorođenčadi u vreme porođaja tokom pandemije COVID-19 i da uporedi nalaze u zemljama evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije.
Metodologija
U onlajn istraživanju su učestvovale žene (18+) koje su se porodile nakon 1. marta 2020. godine. Analizirani su podaci ukupno 21.027 žena koje su ispunile kriterijume. Partneri na projektu su paralelno, u 12 zemalja, pozivali žene da se uključe u istraživanje i popune anketu, putem društvenih mreža, grupa koje okupljaju mame i svojih internet stranica. Podaci su prikupljeni u periodu od 2. septembra 2020. do 15. marta 2021. godine.
Upitnik je obuhvatio 40 pitanja, po jedno o svakom ključnom indikatoru kvaliteta nege porodilja i novorođenčadi, podjednako raspoređenih (po 10 pitanja) u četiri domena:
1. pružanje nege,
2. iskustvo nege
3. dostupnost ljudskih i fizičkih resursa
4. promename usled pandemije COVID-19.
Prva tri domena su standardi SZO, a četvrti je dodatni domen o ključnim organizacionim promena zbog globalne pandemije COVID-19.
Na osnovu tih 40 ključnih indikatora razvijen je KNPN indeks, kao dodatna jedinica mere kvaliteta nege porodilja i novorođenčadi. Svaki od 4 domena ovog upitnika donosi od 0-100 poena, u zavisnosti od toga koliko se primenjuju standardi nege SZO. 100 poena znači da se primenjuju svi standardi nege, a 0 ni jedan. Ukupan KNPN indeks predstavlja zbir poena iz svih domena i njegova vrednost je od minimalnih 0 do maksimalnih 400. Na osnovu KNPN indeksa možemo upoređivati kvalitet nege porodilja i novorođenčadi u različitim zemljama i to po svakom domenu pojedinačno, ali i ukupno u sva 4. To nam može dati jasniju sliku gde se nalazimo u odnosu na druge zemlje.
Uključena su i pitanja o individualnim karakteristikama učesnika (npr. socio-ekonomsko poreklo, obrazovanje). Anketa je bila anonimna a popunjavanje je trajalo 15 minuta. Podaci su prikupljeni korišćenjem strukturisanog onlajn upitnika, zasnovanog na standardima SZO, i zabeleženi korišćenjem REDCap 8.5.21 – © 2021 Vanderbilt Univerzitet, preko centralizovane platforme razvijene za prikupljanje podataka za klinička istraživanja i kreiranje baza podataka.
Analiza rezultata
Obrađeni su podaci 21.027 žena koje su se porodile: u Italiji 22,9%, Švedskoj 22,8%, Norveškoj 15,3%, Sloveniji 9,9%, Portugaliji 8%, Nemačkoj 5,1%, Srbiji 3% (630 žena), Rumuniji 2,7%, Francuskoj 2,6%, Hrvatskoj 2,2%, Luksemburgu 2,1%, Španiji 1,7% i 1,6% u ostalim zemljama. 90,5% žena se porodilo u zemlji u kojoj su i same rođene. Podaci koji slede se odnose na sve žene koje su popunile istraživanje, ne samo žene koje su se porodile u Srbiji.
Najveći broj učesnica u anketi, 39,1% ima 31-35 godina, 34,8% ima 25-30, 14,6% ima 36-39, 4,7% ima 40+ , a 4,4% 18-24 godine.
Kada je obrazovanje u pitanju, 41,5% ima univerzitetsku diplomu, 26,2% ima završene postdiplomske/master studije/doktorat, 24,5% završenu srednju školu, 5,2% trogodišnju srednju školu, 2,3% nije odgovorilo na pitanje, 0,2% ih je završilo osnovnu školu, a 0,1% je bez ikakvog obrazovanja.
59,7% žena je rodilo prvi put, a 38% ima više od jednog porođaja. 67,1% rodilo je vaginalnoj, 9,2% je imalo instrumentalni vaginalni porođaj (vaginalni porođaj uz upotrebu forcepsa ili vakuuma), a 23,7% je rodilo carskim rezom.
Od žena koje su rodile carskim rezom, 9,6% je imalo hitan carski rez tokom porođaja, 9,5% je imalo carski rez po izboru, a 4,6% hitan carski rez pre početka porođaja.
U državnom porodilištu rodilo je 91,1% ispitanica, 6,6% u privatnom i 2,3% nije odgovorilo na ovo pitanje.
86,3% anketiranih je reklo da im je na porođaju asistirala babica, za 51,7% je to bio akušerka/akušer, za 38,4% sestra, 18% stažistkinja/stažista, 16,4% studentkinja/student na praksi, 14,4% ostali, a za njih 8,6% se medicinsko osoblje se nije predstavilo i ne znaju.
Za sva 4 domena, porodilje su podeljene u 2 grupe. Jednu čine žene koje su iskusile trudove (rodile su vaginalno ili carskim rezom nakon što su započeli trudovi), dok su u drugoj grupi žene koje su se porodile bez trudova (hitan carski rez pre nego što su započeli trudovi ili carski rez po izboru).
Pružanje nege
Od žena koje su iskusile trudove, 20,8% njih nije dobilo lekove za ublažavanje bolova tokom porođaja — od 46,2% u Srbiji, do 6,4% u Francuskoj.
Epiziotomiju je imalo 20,1% ispitanica, u rasponu od 66% u Rumuniji, do 6,1% u Švedskoj. Srbija je na drugom mestu po broju epiziotomija sa 59,3%.
Za kontakt koža na kožu u toku prvog sata nakon porođaja, ostalo je uskraćeno od 64,4% u Rumuniji, do 0,5% u Luksemburgu, porodilja i njihovih novorođenčad. Srbija je odmah posle Rumunije sa 30,5% žena koje su ostale uskraćene za kontakt koža na kožu.
Od žena koje nisu dojile odmah nakon porođaja, 69,9% ih je iz Srbije, a 4,7% iz Luksemburga.
Od onih koje nisu dobile adekvatnu podršku za dojenje, 56,9% je iz Srbije, a 16,5% iz Luksemburga.
Porodilje koje nisu bile smeštene uz svoju bebu (rooming-in), su 55,6% iz Srbije, a 5,5% a Luksemburga.
Od porodilja koje su se požalile da im nije bilo dozvoljeno da budu sa bebom koliko su želele je 39,7% je iz Srbije, a 0,3% iz Luksemburga.
Čak 27,7% novorođenčadi nije bilo isključivo dojeno na otpustu iz porodilišta — 44,1% u Rumuniji, 17,5% u Španiji; u Srbiji ih je 39,5%.
31,4% porodilja nije moglo da računa na brzu pomoć kada im je zatrebala — od 60,7% u Srbiji, do 20,2% u Luksemburgu.
Među ženama koje su imale carski rez, pre početka trudova, 37,3% nije dobilo adekvatnu podršku za dojenje, u rasponu od 48,7% u Srbiji, do 18,6% u Luksemburgu. Njih 14,3% nije dobilo dozvolu da bude uz svoje novorođenče koliko su želele, i to od 53,3% u Srbiji, do 0% u Luksemburgu. Među njima, 47% novorođenčadi nije bilo isključivo dojeno na otpustu iz porodilišta — od 60,2% u Rumuniji, do 39% u Luksemburgu.
U Srbiji, kod žena koje su rodile carskim rezom pre nego što su im počeli trudovi, čak 48% novorođenčadi nije bilo isključivo dojeno na otpustu iz porodilišta.
Na nedostatak brze reakcije medicinskog osoblja na zatraženu pomoć, ukazalo je 35,6% žena iz ove grupe, od 46,7% u Srbiji, do 21,1% u Španiji.
Iskustvo nege
Od žena koje su imale trudove, 25,6% nije imalo slobodu kretanja tokom trudova — 68,2% u Srbiji, 7,9% u Norveškoj.
42,8% ispitanica iz ove grupe nije imalo slobodu izbora položaja za rađanje — od 81,9% u Hrvatskoj, do 32,9% u Norveškoj; u Srbiji ih je 80,6%.
Od 53,6% žena nije tražen pristanak za upotrebu instrumenata pri vaginalnom porođaju, od 69,2% u Srbiji, do 40% u Rumuniji.
Bez informacije o novorođenčetu nakon hitnog carskog reza ostalo je 37,7% žena — od 64,6% u Sloveniji, do 19,6% u Luksemburgu; u Srbiji ih je 59,5%.
Na nejasnu komunikaciju od strane medicinskog osoblja ukazalo je 30,3% žena — 56,3% u Srbiji, 17,5% u Luksemburgu.
Od ispitanica koje su se požalile da nisu imale mogućnost izbora vezano za svoju negu i lečenje, 77,2% je u Srbiji, a 21,7% u Luksemburgu.
62% porodilja nije moglo da ima pratnju po izboru na porođaju — 99% u Srbiji, 12,6% u Španiji.
Od žena koje nisu tretiranje dostojanstveno, iz Srbije ih je 59,8%, a 12,8% u Luksemburgu.
Porodilje koje nisu dobile emotivnu podršku su 58,4% iz Srbije, a 18,6% iz Luksemburga.
Od žena koje su doživele fizičko/emotivno/verbalno nasilje, 31,1% ih je u Španiji, a 7% u Švedskoj. U Srbiji ih je 23,4% među anketiranim porodiljama.
26,2% porodilja u Srbiji dalo je mito medicinskom osoblju, dok je isto učinilo 0,1% porodilja u Švedskoj.
U grupi žena koje su imale carski rez pre nego što su iskusile trudove, njih 28,9% nije pitano za pristanak na vaginalni pregled – 69,7% u Srbji, 6,9% u Norveškoj.
28,7% porodilja nije dobilo informaciju o svom novorođenčetu nakon porođaja, i to od 53,2% u Francuskoj, 14,2% u Portugaliji. Srbija je odmah iza Francuske sa 49,3%. U ovoj grupi žena je nešto veći udeo davanja mita — 5,2% — 27,3% u Rumuniji, 0% u Španiji i Švedskoj; u Srbiji ih je 25% među anketiranim porodiljama.
Dostupnost ljudskih i fizičkih resursa
U segmentu pitanja o dostupnosti ljudskih i fizičkih resursa, u grupi onih koje su iskusile trudove, čak 45,3% žena nije informisano o mogućim alarmantnim kliničkim znacima za porodilje (npr. preobilno vaginalno krvarenje, teškoće pri mokrenju, teškoće pri disanju) od strane medicinskog osoblja, i to od 75,1% u Srbiji, do 28,7% u Portugaliji.
Bez upozorenja o mogućim alarmantnim kliničkim znacima za novorođenče (npr. teškoće pri disanju, preobilno znojenje, drhtanje, fiziološka žutica) ostalo je 55% žena — 75,9% u Srbiji, a 41,9% u Luksemburgu.
Na lošu udobnost i opremljenost sobe ukazalo je od 27,8% porodilja iz Srbije, do 0% porodilja iz Luksemburga.
Od 18,4% anketiranih iz Srbije, do 2,8% iz Francuske smatra da je neadekvatan broj porodilja u sobi.
Da čišćenje soba nije bilo redovno i odgovarajuće, odgovorilo je 24,1% žena iz Srbije, a 1% žena iz Luksemburga.
Na neadekvatno očišćena, opremljena i pozicionirana kupatila ukazalo je od 48,7% žena iz Srbije i 1,8% žena iz Luksemburga.
Čak 61,6% anketiranih se požalilo na neadekvatno vreme posete za partnera — od 91% u Hrvatskoj, do 6,1% u Španiji; u Srbiji ih je 89,3%.
Neadekvatan broj medicinskog osoblja u odnosu na obim posla primetilo je — od40,8% žena u Srbiji, do 7,3% u Luksemburgu.
Na nedostatak profesionalizma medicinskog osoblja ukazalo je 19,2% anketiranih iz Srbije i 1,3% iz Luksemburga.
U grupi onih koje su imale carski rez pre započetih trudova su rezultati vrlo slični. Bez upozorenja o mogućim alarmantnim kliničkim znacima za porodilje (npr. preobilno vaginalno krvarenje, teškoće pri mokrenju, teškoće pri disanju) od strane medicinskog osoblja, 69,1% u Srbiji, do 28,4% u Portugaliji.
Bez upozorenja o mogućim alarmantnim kliničkim znacima za novorođenče (npr. teškoće pri disanju, preobilno znojenje, drhtanje, fiziološka žutica), od 69,7% u Srbiji, do 37,7% u Luksemburgu.
Loša udobnost i opremljenost soba od 26,7% u Hrvatskoj, do 0% u Luksemburgu i 25,7% u Srbiji.
Neadekvatan broj žena u sobi od 15% u Hrvatskoj, do 0% u Francuskoj i 12,5% u Srbiji.
Neredovno i neodgovarajuće čišćenje soba od 27,6% u Srbiji, do 1,7% u Luksemburgu.
Loša čistoća, opremljenost ili pozicioniranost kupatila od 37,5% u Srbiji, do 0% u Luksemburgu.
Neadekvatno vreme poseta za partnera od 92,1% u Srbiji, do 13,2% u Španiji.
Nedostatak profesionalizma od strane medicinskog osoblja od 12,5% u Rumuniji i Srbiji, do 1,7% u Luksemburgu.
Organizacione promene izazvane merama za suzbijanje pandemije
Kada govorimo o organizacionim promenama zbog mera za suzbijanje pandemije, u grupi žena kojima je započeo porođaj, od porodilja koje su naišle na poteškoće u prenatalnoj nezi, 63,5% ih je iz Rumunije, 26,1% iz Nemačke; iz Srbije ih je 63%.
Od onih koje su se suočile s nekom vrstom prepreke za pristup ustanovi u kojoj su vodile trudnoću, (npr. logističkom, finansijskom, zbog izolacije, nedostatka brige o deci kod kuće…), najviše ih je iz Srbije — 50%, a najmanje, 24,1% iz Francuske.
Među ženama koje su se žalile na neadekvatnu reorganizaciju soba za porođaje, 70,5% ih je iz Srbije, 16,5% iz Luksemburga. Na neadekvatnu reorganizaciju bolničkih soba ukazalo je 37,9% ispitanica i to 72,4% iz Srbije, 17,1% iz Francuske.
13,6% svih anketiranih se žalilo na nedostatak bar jednog funkcionalnog i lako dostupnog lavaboa za pranje ruku, sa sapunom i vodom, blizu ili u sobi — 35,6% u Srbiji, 3,4% u Sloveniji.
Među onima koje su se žalile na nedovoljan broj medicinskih radnika, 53,1% ih je iz Srbije, 17,8% iz Španije.
Na neadekvatnu komunikaciju zdravstvenih radnika ukazalo je 38,1% anketiranih — od 59,5% u Hrvatskoj, do 24,9% u Luksemburgu; u Srbiji ih je 55,9%.
Pola anketiranih smatra da je kvalitet nege porodilja i novorođenčadi smanjen zbog kovida-19 — od 66% u Norveškoj, do 38,5% u Luksemburgu; u Srbiji ih je 60,7%.
Odgovori u grupi porodilja koje su imale carski rez pre započetih trudova se ne razlikuje značajno u odnosu na ostale. Nedostatak bar jednog funkcionalnog lavaboa za pranje ruku je iskusilo od 39,8% u Italiji, do 4,7% u Sloveniji; 38,2% ih je u Sbiji. Nedovoljan broj zdravstvenih radnika za 45% anketiranih iz Hrvatske, do 13,2% iz Španije; iz Srbije ih je 43,3%. Neadekvatna komunikacija za 58,3% iz Hrvatske, a 23,7% iz Španije; iz Srbije ih je 55,9%. I u ovoj grupi, više od pola anketiranih, 50,2% smatra da je zbog kovid-19 pandemije snižen kvalitet nege porodilja i novorođenčadi, i to od 68,4% u Norveškoj, do 42,4% u Luksemburgu, a u Srbiji je to 57,2%.
KNPN indeks
Ukupan KNPN index, odnosno mera u kojoj se primenjuju standardi nege SZO, varira od zemlje do zemlje. Luksemburg, Španija, Nemačka, Francuska, Norveška i Švedska imaju srednji indeks veći od KNPN indeksa ukupnog uzorka (320). Portugalija i Slovenija imaju jednak srednji indeks ukupnom uzorku, dok Italija, Rumunija, Hrvatska i Srbija imaju niži KNPN srednji index u odnosu na ukupan uzorak i to su zemlje u kojima se SZO standardi nege porodilja i novorođenčadi primenjuju u manjoj meri.
KNPN Indeks po zemljama i ukupni
Grafički prikaz KNPN indeksa po zemljama i po domenima jasno pokazuje u kojoj meri se u svakoj od njih primenjuju SZO standardi nege porodilja i novorođenčadi. Za potpunu primenu standarda kvaliteta nege određeno je 100 poena po svakom domenu, odnosno ukupno maksimalnih 400 poena. Ukupan uzorak nam pokazuje da je ispoštovano 85% standarda kvaliteta u domenu nege, 85% u domenu iskustva nege, 70% u domenu dostupnosti resursa i 80% u domenu ključnih organizacionih promena zbog COVID-19 pandemije. Vizuelno je lako uočiti gde se po ovom pitanju svaka zemlja nalazi u odnosu na ukupni uzorak a mogu se lako porediti i međusobno.
Zaključak
Ovo je prva studija sprovedena u više zemalja koja istražuje percepciju žena o kvalitetu zdravstvene zaštite u vreme porođaja u zdravstvenim ustanovama, širom evropskog regiona SZO tokom pandemije COVID-19, koristeći sveobuhvatan skup mera kvaliteta zasnovanih na standardima SZO. Studija je prikupila podatke iz 12 zemalja evropskog regiona SZO i istakla da su, čak i u bogatim zemljama, tokom prve godine pandemije COVID-19, mnogi aspekti kvaliteta nege porodilja i novorođenčadi bili ispod standarda, a posebno oni koji se odnose na brigu s poštovanjem i dostupnost resursa.
I među zemljama sa boljim rezultatima (višim KMNC indeksom), majke učesnice su prijavile ozbiljne nedostatke. Na primer, u Luksemburgu, zemlji sa najvišim KNPN indexom iz ove studije, 31,3% žena je bilo podvrgnuto pritisku na stomak (Kristelerov zahvat) pri instrumentalnom vaginalnom porođaju, od njih 42,2% nije zatražen pristanak pre vaginalnog pregleda, 12,8% je izjavilo da nije tretirano dostojanstveno, a 38,5% zapazilo je smanjenje kvaliteta nege porodilja i novorođenčadi zbog COVID-19 pandemije.
Očekivano, primećene su velike nejednakosti između zemalja Evropskog regiona SZO. Ove nejednakosti su sistematske i moguće ih je sprečiti. Kreatori politike, istraživači i zdravstveni radnici su dužni, osim da poboljšaju opšte zdravlje stanovništva, i da smanje ili eliminišu razlike u zdravlju na osnovu geografije, rase/etničke pripadnosti, socioekonomskog statusa i drugih društvenih faktora. Rezultati ove studije su u skladu sa rezultatima drugih istraživanja u oblasti kvaliteta nege porodilja i novorođenčadi koja su rađena i pre Covid-19 pandemije, pokazujući značajne nejednakosti u ključnim pokazateljima zdravstvene zaštite majki i novorođenčadi, kao što su smrtnost majki, broj mrtvorođenih, carski rez i stope isključivog dojenja, u svim zemljama Evropskog regiona SZO. Prethodni nacionalni izveštaji i istraživanja takođe su dokumentovali prekomernu upotrebu medicinskih intervencija (uključujući epiziotomije, indukciju porođaja i pritisak na stomak), slabo korišćenje odgovarajućih procedura za ublažavanje bola, maltretiranje žena, nedostatak adekvatnih fizičkih i ljudskih resursa, i neformalna plaćanja medicinskom osoblju, sa velikim razlikama u praksi između zemalja i između institucija u istoj zemlji.
Pandemija COVID-19 je nezamislivih razmera i svet je uglavnom bio nespreman da se suoči sa njom. Cilj ove studije nije bio da uporedi podatke pre i posle pandemije COVID-19, pošto uporedivi podaci nedostaju za većinu zemalja, već da pruži opis KNPN-a tokom pandemije, koristeći sveobuhvatnu listu od 40 mera kvaliteta zasnovanih na standardima SZO, koji mogu da se prate i porede tokom vremena.
Mnogi pomenuti nalazi ove studije (na primer, uskraćivanje lekova za ublažavanje bolova tokom trudova, upotreba Kristelerovog zahvata, odvajanje porodilja od njihovih beba u prvom satu nakon porođaja, stope isključivog dojenja, davanje mita, neadekvatna higijena ili nedovoljan broj kupatila, uskraćivanje pratne na porođaju ili poseta, neprofesionalizam medicinskog osoblja…) su alarmantni i pozivaju na hitnu reakciju.
Sve u svemu, ova studija dodaje prethodnim nalazima koji sugerišu da zdravstvena zaštita u vreme porođaja treba da bude vođena praksama, programima i politikama koje su bazirane na dokazima, da bi se postigao održivi nivo zdravlja i blagostanja majki i novorođenčadi širom sveta. Standarde SZO treba pratiti i poštovati, uključujući i krizne periode kao što je trenutna globalna pandemija.
Postojeće nalaze potrebno je sada prevesti u odgovarajuće zdravstvene politike i planove za poboljšanje KNPN i smanjenje nejednakosti u ovom domenu širom evropskog regiona SZO. Kreatori politike na svim nivoima (pojedinačnih ustanova, nacionalnom, regionalnom, globalnom nivou) u zdravstvenom sektoru i drugim srodnim sektorima (npr. obrazovanje) treba da osiguraju visokokvalitetnu negu, zasnovanu na dokazima, pravednu i strpljivu, usresređenu i s poštovanjem, za svaku ženu, i tokom pandemije i nakon nje.
