Biti mama negde drugde – u Švedskoj

ALT: Biti mama negde drugde - u Švedskoj

 

Švedska je jedna od najboljih zemalja na svetu za mame, roditelje i porodice uopšte. Trudnice dobijaju prenatalnu negu kroz besplatne ili subvencionisane kurseve na kojima se pripremaju za porođaj, gde uče tehnike disanja i gde dobijaju podršku kroz grupu, kao i koučing sesije. Žene koje obavljaju fizički zahtevne poslove ili rade u rizičnim radnim okruženjima kao što su gradilišta, imaju pravo na dodatne trudničke benefite (graviditetspenning) i odlaze na trudničko odsustvo ranije. Benefiti koji iznose 80% od plate počinju da se isplaćuju najranije dva meseca od početka trudnoće sve do 11 dana pre  porođaja.

 

Mnoge bolnice u Švedskoj imaju pridružene „hotele” gde mame i njihovi partneri mogu da ostanu dva do tri dana (i imaju uključene obroke) po porođaju kako bi babice mogle da prate stanje mama, a bebama pruže postnatalnu negu.

 

Roditelji u Švedskoj imaju pravo na 480 dana plaćenog porodiljskog posle porođaja ili usvojenja. 390 dana porodiljskog isplaćuje im se 80% od plate, a ostalih 90 dana plaća im se propisan, jednak iznos za sve, bez obzira na visinu plate. I oni koji nisu zaposleni imaju pravo na plaćeno porodiljsko odsustvo. Roditelji imaju pravo na odsustvo sve dok dete ne napuni 8 godina i ovo se odnosi na svako dete (izuzetak je blizanačka trudnoća), tako da mogu da sabiraju odsustva koja im pripadaju.

 

ALT: Biti mama negde drugde - u Švedskoj

 

Osim prava na porodiljsko, roditelji u Švedskoj imaju pravo da smanje broj radnih sati do 25% dok dete ne napuni 8 godina. Ipak, u ovom slučaju, roditeljima se plaća samo vreme koje provedu na poslu.

 

U Švedskoj mama i tata zaista imaju jednaka prava, jer oboje imaju prava na po 240 od ukupno 480 dana plaćenog porodiljskog. Svaki roditelj ima dva meseca rezervisana samo za sebe. U slučaju da neko od njih odluči da ne iskoristi ovu privilegiju, ona se ne može preneti na partnera. Danas, muškarci u Švedskoj uzimaju gotovo četvrtinu svih porodiljskih odsustva, što predstavlja brojku koju tamošnja vlada želi da poveća. Ovakva podela donosi roditeljima „bonus za ravnopravnost” (jämställdhetsbonus), dodatnu dnevnu cifru koja se isplaćuje ako 270 dana plaćenog porodiljskog roditelji podele ravnopravno.

 

O tome kako je biti mama u Švedskoj, piše nam Marija.

 

Reč mama znači isto na svim svetskim jezicima. Svaka mama nosi svoje dete devet meseci u stomaku, svaka se porađa, svaka brine i voli svoje dete najviše na svetu. Smatram da je uloga mame svuda ista, bez obzira na to u kojem delu sveta zivimo.

 

Jedna sam od mnogih mama koje su rođene i odrasle u Srbiji. Danas živim u Švedskoj. Pretpostavljam da je mnogima prva asocijacija za Švedsku –  hladno, al standard. 🙂 Jeste, hladno je na severu zemlje gde se temperatura zimi spušta i do -50 stepeni. Ja sa svojom porodicom živim na jugu, gde je klima slična našoj. Zimi imamo malo snega, a leti se i okupamo u severnom (ledenom) moru.

 

ALT: Biti mama negde drugde - u Švedskoj

 

Trudnoća u Švedskoj

 

U Švedskoj sam započela život u martu 2012. godine sa svojim mužem i iste godine ostala u drugom stanju. U neku ruku, to je bilo neplanirano i oboje smo bili zatečeni situacijom – šta ćemo sad?! Odmah pošto sam uradila test na trudnoću, on je pozvao ambulantu da ih obavesti i pita šta da radimo.  Znala sam da se kod nas odmah rade raznorazna ispitivanja, ultrazvukovi, piju kojekakvi lekovi i vitamini… Oni su nam čestitali i rekli da treba da se ponašamo kao i inače i da će nam zakazati  vreme da dođemo na pregled.

 

To vreme je bilo posle više od mesec dana, kada su me pitali samo kako se osećam i dali uput za analizu krvi. Sve nam je i dalje bilo čudno – pitali smo kada će ultrazvuk, ali smo saznali da se on radi samo jednom u toku trudnoće, u osamnaestoj nedelji. Na početku trudnoće su pregledi ređi, a kasnije češći i svaki se sastoji najviše od toga da razgovaraju sa tobom, pitaju te kako se osećaš, mere težinu, obim stomaka, bebine otkucaje srca i možda svega dva do tri puta daješ urin i krv na analizu. Sve to je besplatno. Babica koja mi je vodila trudnoću objasnila mi je kako to ide, koji broj da pozovemo u bolnici kada počnu bolovi, davala mi je instrukcije kako da dišem, kako da se ponašam, kako da procenim da li je vreme da dođem u bolnicu ili da sačekam još koji minut ili sat. Bila sam i na predavanjima gde su nam puštali snimke sa porođaja.

 

Porođaj u Švedskoj – relax iskustvo

 

I, došao je i taj dan kada su počeli porođajni bolovi. Otišli smo u bolnicu kada je bilo vreme i urađen mi je prvo CTG.  Budući da još nije bilo vreme za porođaj, mogla sam sama da odlučim da li ću šetati po porodiljskom odeljenju, porođajnoj sobi, ili se opuštati u kadi dok se ne otvorim dovoljno za porođaj. Izabrala sam kadu. To je bilo kao u nekom dobro opremljenom wellnes centru – relax muzika, upaljene sveće, vodena masaža, muž sve vreme pored mene. Jedino što sam imala bolove. Kada je došlo vreme za porođaj, odveli su nas u porođajnu sobu.

 

ALT: Biti mama negde drugde - u Švedskoj

 

U Švedskoj se uglavnom rade prirodni porođaji. Imaš pored sebe masku sa kiseonikom, vodu ili sok sa ledom, biraš muziku koju ćeš slušati u sobi, pored tebe je muž ili druga osoba koju ti odabereš, doktor koji vodi porođaj i medicinska sestra. U slučaju da nešto krene po zlu, da nemaš snage da izdržiš porođaj ili je u pitanju tvoj život ili život deteta, dobijaš epidural ili carski rez. U mom slučaju, sve je bilo dobro. Najgori trenutak kada je beba došla bio je izraz lica mog muža, pa sam u trenutku pomislila da sam rodila gremlina. 🙂 On valjda nije očekivao da će beba biti sva masna i krvava.

 

Odmah po rođenju bebu ti stavljaju na gole grudi da oseti bliskost, pa tek posle 15 do 20 minuta vade placentu i seku pupčanu vrpcu. Zatim pokušaš da podojiš bebu i svi se trude svim silama da nastaviš sa dojenjem. Posle podoja dobijate hranu i bezalkoholni šampanjac da proslavite.

 

Uslovi u porodilištu

 

Nakon porođaja, prebacuju te u drugu sobu. Sve sobe imaju po dva kreveta i dva pomoćna ležaja ukoliko muževi žele da ostanu sa vama. Između ta dva kreveta postoji paravan koji možeš prevući i onda se osećaš pomalo kao da ste sami u sobi. Bebu ne odvajaju nijednog trenutka od majke; odmah je smeste u providan krevetac na točkiće pored tebe. Svake tri sobe imaju zajedničko kupatilo sa osnovnim  sredstima za higijenu, mnogo čistih peškira, pidžama i bademantila koje možeš koristiti. Tri glavna obroka i dve užine, frizider, mikrotalasna, tv, wifi, i sve što je najbitnije mladim mamama u svakoj je sobi. Pritiskom na dugme odmah je tu medicinsko osoblje ukoliko ti zatreba neka pomoć. Iz bolnice možeš izaći odmah posle porođaja ukoliko želiš, ali 48 sati posle porođaja moraš doći jer bebi se vadi krv i uzimaju analize.

 

Postnatalna nega, mesta za igru i vrtići

 

Tri dana po dolasku kući, dolazi babica u posetu koja pokazuje kako se beba kupa, jer ih ne kupaju odmah po rođenju. Prvih mesec dana bebu vodiš svake nedelje na pregled, drugi mesec svake druge nedelje, pa svake treće, onda na mesec dana, i sve ređe kako vreme prolazi. Svako dete dobije svoju knjigu koju nosiš sa sobom na preglede gde mu se upisuje koliko je napredovalo, koju je vakcinu primilo, itd.

 

Ako dete ima temperaturu, ništa ne treba davati od lekova dok ne pređe 40, da se ono samo izbori i izgradi imuni sistem; preporučuje se samo rashlađivanje. Ako kašlje, to se isto smatra normalnim, sve dok dete bukvalno  ne padne u krevet. Ovde se zaista svi lekovi kupuju na recept. Deca do 18. godine dobijaju besplatno lekove, ali samo one koje prepiše lekar. Nedavno mi je jedna poznanica koja radi u apoteci pričala da joj je došla jedna žena da kupi žvake i nije mogla da se odluči koje će, pa je rekla da će pitati svog lekara koje su najbolje za zdravlje (?!).

 

Kada je reč o mestima za provođenje slobodnog vremena sa decom, ovde su uslovi super. Postoji mnogo dečjih igrališta koja su dobro osmišljena za razne aktivnosti. Prilagođena su različitim uzrastima i dosta se vodi računa o bezbednosti.

 

ALT: Biti mama negde drugde - u Švedskoj

 

Ovde je kao i kod nas kada je reč o vrtićima. Moraš upisati dete kad napuni 6 meseci da bi mu našli mesto i moglo da krene sa godinu dana u vrtić. Vrtić se plaća na osnovu primanja (zarade) roditelja. Ne plaćaju svi isto, ali se plaća (ako je dete upisano) bez obzira išlo ono ili ne. Tamo ih sa godinu dana puste da se sami snalaze. Stave im da jedu, daju kašike, viljuške, noževe, pa koliko ko zna (što je meni bilo strašno kad sam videla, jer si prva tri dana po ceo dan sa detetom da bi se prilagodilo), ali jako brzo sve nauče. Ako jedan od roditelja ne radi – deca imaju pravo da budu u vrtiću 15 sati nedeljno. Smatram da im je dobro tamo, uče ih da dele stvari, vode ih na izlete, u bioskope, biblioteku.

 

ALT: Biti mama negde drugde - u Švedskoj

 

Umrežavanje mama, podrška i druženje

 

Podrška mamama postoji samo dok si trudna i u postporođajnom periodu od strane babice. U prvih godinu dana one organizuju druženja mama sa drugim mamama i njihovom decom (ali na ta okupljanja, nažalost, nisam išla, jer nisam znala jezik).

 

Ja sam više od tri godine bila samo u kući sa decom. Po prirodi sam osoba koja je brzo uklapa u svaku sredinu, tako da sam se i ovde relativno brzo uklopila s obzirom na to da ne znam jezik. Pre nepuna dva meseca krenula sam na kurs jezika svaki dan po 4 sata i dobro je za sada. Ovde je jako mnogo stranaca, u poslednje vreme najviše iz Sirije i ponekad se osećam (kada sam u školi) kao da nisam u Švedskoj – svi pričaju arapski osim profesorke.

 

ALT: Biti mama negde drugde - u Švedskoj

 

Ovde se ljudi generalno slabo druže. Uglavnom se druže naši ljudi međusobno. Šveđani su dosta hladni i zatvoreni za druženje sa strancima. Svako od njih ti se uvek javi sa osmehom, razmenite neobavezno koju reč, ali ništa ozbiljnije. Isto je tako kada si sa decom na igralištu – svako gleda svoja posla i uglavnom puste decu da se sami igraju, padaju, plaču, istražuju, oni su samo tu da ih dovedu i odvedu kući.

 

Sve je dobro u Švedskoj, nemam ni za šta posebno da se požalim. Jedino, nemam nikog svog u blizini da mi se nađe kada mi je teško ili kada mi zatreba neka pomoć. Dakle, biti mama u inostranstvu bukvalno znači biti mama – nema noćnih izlazaka i svakodnevnih ispijanja kafa sa prijateljicama. Ovde su uglavnom porodična okupljanja, a uostalom, i mi smo sad porodični ljudi i pre svega – roditelji.

 

Nije lako u tuđoj zemlji sa tuđim jezikom. Ovde si stranac, a kad dođeš u Srbiju – opet stranac.

 

Autorka teksta je Marija Korent.

 

O tome kako je biti mama i u drugim državama sveta, čitajte ovde.

 

Tekst je deo serijala „Biti mama negde drugde” koji dokumentuje majčinstvo naših mama van Srbije. Serijal inicira i sprovodi Centar za mame, udruženje građana čija je vizija Srbija u kojoj mame nisu diskriminisane, gde je njihov značaj za zajednicu i društvo prepoznat i gde svaka mama ima mogućnost da ostvari svoj pun ljudski potencijal. Serijal medijski podržava Najbolja mama na svetu.

 

Želiš da podržiš objavljivanje ovakvih i sličnih korisnih tekstova? Postani članica ili član našeg Kluba mama.

Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *