Cilj istraživanja “Upoznajmo mame preduzetnice”, koje je Centar za mame sproveo online koristeći platformu Survey monkey u februaru 2022. godine je da pokrene razgovor o tome ko su žene koje su mame preduzetnice, kakva su njihova životna iskustva, šta ih je motivisalo i šta vole, a šta ne vole kod toga što su mame preduzetnice, koji su im izazovi i da li su imali neku podršku od države na svom putu preduzetništva, odnosno kakva im je podrška potrebna. Motiv istraživanja, pored boljeg razumevanja mama preduzetnica, jeste da se u budućnosti pokrene sveobuhvatnije istraživanje koje bi dalo još bogatije uvide i informacije.
Istraživanje je sprovedeno u sklopu projekta Pravda za mame preduzetnice koji Centar za mame realizuje u okviru programa podrške javnom zagovaranju „Istraži – Osnaži“ koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Trag fondacija.
Istraživanje su popunile 102 žene iz cele zemlje, sa tim da je njih 60% iz Beograda, a ostale su iz drugih većih ili srednjih gradova. Tek 6% mama preduzetnica koje su popunile istraživanje živi na selu ili u manjem gradu.
Najveći deo mama preduzetnica koje su popunile upitnik, njih 52,94%, se bavi pružanjem usluga, dok se ostale bave proizvodnjom odeće ili igračaka, zdravstvom, ugostiteljstvom i drugim delatnostima.
Mame preduzetnice su visokoobrazovane – njih 28,43% ima master diplomu i više, završen fakultet ima 36,27%, višu školu 18,63%, a završenu srednju školu ima njih 16,67%. Sve žene koje su popunile upitnik imaju makar srednju školu, ni jedna nije završila samo osnovnu školu.
Više od pola, njih 63,73%, ne dolazi iz preduzetničkih porodica, i nema (53,9%) uspešne preduzetnike i preduzetnice u svojoj porodici kao primer. Njih svega 3% ima manje od 30 godina.
Oko 40% mama preduzetnica ima jedno, oko 40% dvoje dece, 15% troje. Ni jedna, od ovih koje su odgovorile na pitanja iz upitnika, nema petoro ili više dece.
66% mama preduzetnica su postale preduzetnice nakon što su postale mame i od njih 44% je pokrenulo preduzeće tokom prve tri godine detetovog života. Najveći broj mama preduzetnica, njih 41,18% iz ankete, su postale preduzetnice primarno zbog boljeg balansa sa porodičnim obavezama, dok 20% nije moglo da nađe odgovarajući posao, a 7% zato što su dobile otkaz posle porodiljskog.
Kada su upitane šta bi volele da su znale pre nego što su pokrenule svoj posao, odgovori koji su mame davali su se odnosili na nekoliko ključnih tema – volele bi da su znale koliko će im dugo trebati da firma počne da radi u plusu, koliko različitih veština je potrebno da imaju da bi uspešno vodile firmu, volele bi da su bolje razumele zakone i namete koje će imati. Na ovo pitanje su mame same upisivale odgovor, a ne birale od već ponuđenog, i oko jedne trećine odgovora je izražavalo frustraciju oko različitih uslova i nedostatka podrške tokom trudničkog i porodiljskog bolovanja.
Oko 70% mama preduzetnica ima firmu koje rade od 2 do 8 godina, njih skoro 20% firmu koja radi 9 i više godina. Za njih 82,35% je ovo prvo preduzeće koje su pokrenule, a skoro 80% je bilo negde zaposleno pre nego što su postale preduzetnice.
Velika većina mama preduzetnica koje su odgovarale na pitanja imaju preduzeća gde su one jedine zaposlene – njih 64,71% spada u tu kategoriju. Svaka četvrta ima 1-3 zaposlenih, njih oko 5% ima 4-10 zaposlenih, a tek malo manje od 3% ima više od 10 zaposlenih.
Velika većina (73,5%) je samostalno pokrenula svoje preduzeće, ili ga je pokrenula sa drugom ženskom osobom (8,8%), mužem (14,7%) ili drugom muškom osobom (1,9%). Ni jedna ne vodi porodični biznis koji je nasledila.
Mame preduzetnice imaju različite trenutne izazove u poslovanju: nedovoljno prodaje (15,6%), marketing (14,7%) , male margine profita (4,9%), nedostatak novca potreban da se uloži u rast (19,6%), konkurenciju (6,8%), nedovoljni protok novca (3,9%), administrativne obaveze (24,5%) ili nešto drugo (9.8%). Njih 45,1% kaže da im nedostatak vremena potrebnog da se posvete razvoju trenutno najviše otežava uspeh.
Pola mama preduzetnica kaže da kao preduzetnice zarađuju više nego što bi zarađivale radeći za nekog drugog, više od 20% kaže da zarađuje otprilike isto, a ostale zarađuju manje. Od onih koje zarađuju manje, tek svaka peta zarađuje manje zato što firma ne donosi dovoljno prihoda – ostale ili ulažu novac dalje u razvoj svog biznisa, ili rade manje ili iz nekih drugih razlog zarađuju manje.
Veliki procenat mama preduzetnica je uložio skromna sredstva na početku, njih 40,20% je uložilo 1.000 – 5.000 evra, dok je manje od 1.000 evra uložilo 37,25%. Tek malo više od 10% je uložilo 5.000-10.000, odnosno više od 10.000 evra. Novac potreban da pokrenu svoje preduzeće 37,2% ispitanica je zaradilo samostalno, njih oko 15% ga je nasledilo ili dobilo od roditelja, a 13,7% je novac dobilo od partnera. Značajan je procenat onih koji su dobile novac kroz program subvencija za samozapošljavanje – njih je 18,6%, a njih manje od 8% je podiglo kredit kod banke.
Mame preduzetnice puno rade. Svaka treća radi više od 40 sati nedeljno, dok ostale rade do 40 sati ili manje. Tek njih 16,6% je reklo da ne radi vikendom, dok ih pola redovno radi vikendom, a ostale ponekad. Mame preduzetnice značajno doprinose kućnom budžetu – trećina zarađuje više nego njen partner, trećina zarađuje podjednako, a jedna trećina manje, od onih koje imaju partnera.
Kada su mame preduzetnice upitane šta najviše vole kod toga što su preduzetnice, najčešći odgovori su bili sloboda, fleksibilnost, kreativnost i poslovanje po svojim pravilima. Među stvarima koje se mamama preduzetnicama najmanje sviđaju oko njihovog preduzetničkog posla su administracija, finansijska neizvesnost, teško otvaranje bolovanja i nesigurnost. Više njih je pomenulo stres oko toga da li će finansije moći da se protegnu do kraja meseca.
Od ukupnog broja ispitanih, 36,2% mama preduzetnica nije koristilo porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, najveći deo njih zato što nije moglo finansijski da priušti da bude odsutno. Od mama koje nisu koristile samo par njih je uzelo par nedelja – do tri meseca odsustva, a posle nastavilo da radi. Skoro trećina, odnosno 28,3% mama preduzetnica kaže da jeste koristilo porodiljsko odsustvo.
Podaci pokazuju da 96% mama preduzetnica ne otvara bolovanje, bilo radi sebe ili bolesnog deteta.
Da sada ostane u drugom stanju, njih 40% bi koristilo porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege, ostale ili ne bi ili nisu sigurne.
Do nekoliko dana pred porođaj je radilo 43,5% mama, njih 19,5% je radilo do 28 dana pre termina porođaja, isto toliko do 6. meseca trudnoće. Njih tek 17,5% je prestalo da radi u prva tri meseca trudnoće.
Tek je svaka treća mama preduzetnica razmatrala mogućnost da njen partner ostane sa detetom pre nego što ono napuni godinu dana, a da se ona vrati na posao. Ipak, njih skoro 40% je radilo tokom prve godine detetovog života u firmi koja je ostala otvorena, ostale su ili radile po malo ili tada nisu bile preduzetnice, a svega njih manje od 15% nije radilo.
Preko 60% mama preduzetnica nije imalo neku podršku od države tokom njihovog preduzetničkog staža.
Čak 75% mama smatra da im je podrška od države tokom preduzetničkog staža bila potrebna, ostale ili ne znaju ili smatraju da im ne treba.
Pomoć od države koja bi im najviše značila je razna – njih 43% smatra da bi im najviše značili smanjeni porezi i doprinosi u prvih godinu dana, 18% kaže da su najpotrebniji krediti za razvoj pod povoljnijim uslovima, dodatna edukacija i mentorska podrška bi bila značajna za 14% mama, pomoć oko kupovine opreme bi značila za 10% mama, a ostalima bi značila druga vrsta podrške.
Nikakvu podršku od strane opštine ili grada gde živi i posluje nije imalo 88% mama preduzetnica.
Zakonske promene koje bi olakšale poslovanje mama preduzetnica su gotovo jednoglasno – smanjenje poreza, jednostavnija administracija, jednostavnije ostvarivanje prava na bolovanje i izjednačavanje uslova sa drugim zaposlenim mamama.
Manje od 2% mama preduzetnica su aktivne politički, a njih 75% nisu aktivne ni politički ni kao članice nekog udruženja. Ženama koje tek pokreću svoje preduzeće mame preduzetnice bi poručile da budu hrabre, da one to mogu, da se dobro informišu, da budu strpljive i da veruju u sebe. Ipak, bilo je i saveta da ne postaju ako planiraju još da rađaju, kao i da bi im u preduzetništvu jako pomoglo da su se bogato udale.
Donosiocima odluka mame poručuju da poreska uprava bude više podržavajuća, da bi im bila značajna podrška da su im nameti manji, da žele da imaju ista prava kao druge zaposlene mame što se tiče rađanja dece kao i da sagledavaju stvari iz ugla preduzetnica.
Zaključci
Iako se ovo internet istraživanje ne može smatrati naučnim istraživanjem, ono nam je dalo neke interesantne uvide. Mame preduzetnice su žene koje su velikim delom visokoobrazovane, koje rade mnogo i koje su delom glavne za finansiranje svoje porodice. One rade bez bolovanja i često do pred sam porođaj. U najvećem broju slučajeva nemaju nikakvu podršku od države, ali imaju velike namete. Uspevaju uprkos državi, a ne zahvaljujući podršci koju od države imaju.
Mame preduzetnice, pored toga što redovno plaćaju namete i pune budžet, mogu biti pokretačice pozitivnih promena u društvu. To su žene koje imaju inicijativu, koje zapošljavaju druge ljude, i koje svojoj porodici obezbeđuju redovne prihode. Država ih mora više prepoznati, a ne diskriminisati time što one nemaju ista prava kao druge zaposlene mame.
Leave a Reply