Najgora mama na svetu

Kao mama volim da je sve na svom mestu. Tada je i u mojoj glavi sve pod konac.

Ali, ta moja potreba svela se na to da idem po kući i skupljam igračke, majice, sudove, puštam mašinu za mašinom, brišem prašinu, zalivam cveće i tako u krug…

I kad god bih pomislila da uključim decu u sređivanje, uvek mi se činilo da su još male i da će samo zamazati i napraviti još veći haos.

Ali, prošle subote sam eksplodirala. Po stanu su se još vukle stvari sa letovanja, prašine je bilo u svakom ćošku, kroz prozore se ništa više nije videlo i imala sam osećaj da će mi se plakari srušiti na glavu. To veče sam,  za sutradan,  zakazala veliko spremanje. Ovaj put sa decom.

Posle doručka sam im podelila krpe i poslala ih da peru vrata i sve drvene površine. Lenka je negodovala pokušavajući da smisli izgovore – odjednom je počela da je boli glava, klecala su joj kolena, bolele su je rane na rukama, ali ništa joj nije pomoglo!

Na kraju je zaključila da sam najgora mama na svetu, ali je počela da radi. Skupljala je i slagala veš sa žice, vadila čist iz veš mašine, usisavala je svoju sobu, skidala posteljinu sa kreveta… čak smo je uhvatili kako, dok usisava,  peva pesmu iz crtanog filma: „Ništa nije teško, ništa nije teško, samo treba želeti, samo treba voleti…“

Iako sam i dalje bila najgora mama na svetu, sa užitkom je pojela sladoled koji sam joj dala u pauzi.

Nikolina, kao Lenkina sušta suprotnost, od starta je skupljala poene – zapitkivala je šta još treba da uradi, pomagala je tati da istrese tepihe, predlagala je nove zadatke za sebe i sve vreme mi ponavljala kako me voli do neba. Dobila je kuglu više, razume se.

Kada je sve bilo gotovo, ubrale smo ruže iz bašte za trpezarijski sto i sele na pod u sobi, umorne i zadovoljne.
Rekla sam im da biraju želju.
Bojažljivo su pitale da li bi mogle negde na kupanje. Naravno!
Spakovale su tatu i otišle na Adu,  nikad srećnije.

Ja sam ostala da uspavam bebu i sredim fiočice u glavi. Sad je konačno sve na svom mestu. I one su na svom mestu. I dobro znaju da ih isto čeka za dve nedelje.

Kada su odlazile, Lenka mi je šapnula da sam najbolja mama na svetu. Kao da ja to ne znam…

Autorka teksta je Tatjana Trajković, dizajnerka i volonterka Centra za mame. Tekst prenosimo sa njenog bloga MomInArt