Ženo

Ženo.

Ti, koja zarađuješ. Ili koja radiš kod kuće.

Ti, koja podižeš decu i čitaš knjige i blogove o vaspitanju.

Ti, kod koje je pritisak sve veći, a samopouzdanje sve manje.

Ti, koja preispituješ sebe i neumorno se trudiš da budeš bolja.

Ti, koja se svaki dan dižeš već umorna i prijanjaš tiho kao teretnjak na svoje obaveze. Koja se godinama nisi odmorila. Kojoj se smučio ukus kafe.

Ti, koja smišljaš, nabavljaš, kuvaš, štediš, brineš se šta će ostati za sutra.

Ti koja pereš, slažeš, skupljaš, ušivaš, lepiš, popravljaš, čistiš desktop, stalno brišeš stalno lepljive ručice, kvake i ivice. „Mama, ti si majstorka.“ Ti brišeš i guze i noseve.

Ti, koja animiraš, posmatraš, procenjuješ, razmišljaš, izvodiš, zabavljaš, tešiš, grliš, umiruješ, uspavljuješ,  koja si na raspolaganju u bilo koje doba dana ili noći.

Ti, koja cediš sebe kao krpu da izvuče još neku kap, da daš porodici.

Ti, kojoj je rezervoar stalno suv, ili skoro suv; pa ipak, nezaustavljivo guraš dalje.

Ti, koja se nosiš sa nekim, novim ili starim, uvredama ili batinama.

Ti, koja sebe nahraniš, da sebi pripremiš voćnu ili povrtnu salatu… sebi.. ne setiš se, ne stižeš, nemaš snage, nisi došla na red.

Ti, koja ne dozvoljavaš sebi ni da zaplačeš. Ko ima vremena i živaca sad da se raspravlja sa neredom vlastitih suza, kada stalno briše dečje.

Ti, koja se ozariš, izvučeš osmeh odnekud iz sebe i dočekuješ porodicu zagrljajima i ljubavlju.

Ti, koja i poludiš, i drekneš, i dereš se, i udariš. Iako znaš. Čitala si. Sve znaš.

Ti, koja se stalno preračunava da li da spava, čisti, kuva ili čita. Pa onda čistiš. I bleneš, kao i ja, u ovaj prokleti blog.

Ti, koja i kada radiš nešto što ti prija, radiš to da bi se osećala dobro – zbog dece.

Ne, nisi ti u ulozi žene kao žrtve. Samo, nekad je teško.

Nemam savet za tebe.

Nemam.

Jer ti se smučilo. Jer ti to već znaš. Jer i ja znam.

Ne želim ništa da ti kažem.

Samo da te pogledam u oči.

Ništa više.

Autorka teksta je Biljana Stanojčić, mama koja piše na svom autorskom blogu Zmajka