Draga mama,
Ne možeš i ne treba sve obaveze da završavaš sama, sve vreme. Nemoj ni sve nedoumice ni probleme koje imaš rešavati sama. Piši našem psihološkom savetovalištu „Mame u poverenju” na upoverenju@centarzamame.rs. Naše psihološkinje odgovoriće na tvoja pitanja i nedoumice, kao i pitanja tvog partnera u najkraćem mogućem roku.
Pitanja se u anonimnoj formi dostavljaju uredništvu sajta Centra za mame, kako bismo mogli da ih postavimo na našu stranicu. Pitanja i odgovori su tako predstavljeni da u potpunosti štite privatnost osobe koja postavlja pitanje.
Ove nedelje na adresu našeg savetovališta „Mame u poverenju” stigao je mejl od mame koja se brine zbog sebičnosti svoje trogodišnjakinje i pita da li treba da reaguje ili da ignoriše takvo ponašanje.
***
Pitanje
Molim Vas za savet,
Moja devojčica za nekoliko dana puni tri godne. Do sada nismo imali nikakvih problema u njenom ponašanju i vaspitanju. Međutim, poslednjih nekoliko dana naglo počinje faza sebičnosti. Neposredno pre toga imali smo par stresnih situacija u porodici, beba (druga devojčica koja ima jedanaest meseci) nam je bila bolesna na letovanju, pa smo beba i ja bila u bolnici nekoliko dana. Promena u ponašanju starije ćerke počinju nakon povratka kući. Kontrira, odbija saradnju – uglavnom tati, ali ono što je najveća promena je sebičnost. Inače je vrlo druželjubiva i oduvek je na igralištu pozivala decu da se igraju sa njom i njenim igračkama. Sada vrišti ako joj neko uzme loptu kojom se i ne igra. Na moje insistiranje da se zajedno igraju loptom, plače toliko tužno i neutešno. Ovo sa loptom je samo jedan primer, bilo je mnogo takvih situacija prethodnih dana.
Zanima me da li je to samo razvojna faza ili je posledica nesigurnosti zbog naglog odvajanja od mene i mog odlaska u bolnicu. Kako da ispravno reagujem kada prisvaja sve igracke uz vrisku: „Moje, ne dam, ne moze!” Danas je na primer iz šetnje donela deset slamčica u boji. Njena mlađa sestra, koju muče zubići, obožava da glaba slamčice, i uvek kada tata i ja sednemo negde na kafu, tražimo za njih po slamčicu, jer i starija obožava iz nekog razloga slamčice. I tako ona dođe sva raspoložena iz šetnje sa tatom i pokaže mi šarene slamčice. Ja se, naravno, oduševim njenim slamčicama, i kažem joj da odabere jednu da pokloni sestri. Na to kreće ono čuveno ne dam, to je moje, ne može i sl. Mislim da sam pogrešila što sam insistirala da joj da slamčicu, jer je onda usledilo polučasovno plakanje i inaćenje i moji pokušaji da objasnim da će i dalje imati mnogo slamčica, da to nije lepo ponašanje i sl.
Na kraju sam joj rekla da sam ljuta i da ne želim da razgovaram sa njom, i da ukoliko ne da sestri slamčicu ja neću nikada vise pričati sa njom. Užasno, znam, ali više nisam znala kako da je ubedim, a mislila sam da ne treba da odustanem od ubeđivanja. Molim vas za mišljenje i savet. Ja sam u nedoumici kako da se postavim u tim situacijama – da li da je forsiram da razgovara, da je ignorišem, ili nešto treće.
Odgovor
Poštovana,
Deca uzrasta to tri, tri i po godine usresređena su na sebe i svoje potrebe, i ona se zapravo pre igraju pored druge dece, nego sa njima. Nekada dele igračke sa drugima, nekada ne. Ponašanje koje ispoljava vaša ćerka nije neuobičajeno. Dolaskom bebe u porodicu, starije dete prolazi kroz period adaptacije na novonastalu situaciju. Regresija, odnosno vraćanje na neki raniji stadijum ponašanja, skretanje pažnje na sebe, ispoljavanje otpora i nekog vida agresije, predstavljaju čestu pojavu prilikom navikavanja na novog člana porodice. Kod neke dece traje duže, kod neke kraće, kod neke dece se ispolji tek kasnije ili pod uticajem nekih okidača.
Kada dete izgubi potpunu majčinu pažnju zbog dolaska drugog deteta, očekivano i prirodno je da se javi ljubomora koju vaša ćerka ispoljava kroz ljubomorno čuvanje svojih stvari. S obzirom da se ranije nije manifestovalo takvo ponašanje i da je ono počelo nakon dolaska sa letovanja, moguće je da su promene povezane sa odvajanjem od Vas i posvećivanjem Vaše pažnje mlađoj sestri. Ipak, kako biste bolje shvatili i razumeli uzroke njenog ponašanja, važno je da razgovarate sa njom o njenom ponašanju, o sestri (šta je bebi potrebno, šta se menja dolaskom bebe, a šta ne); pokušajte da je uključite u neke aktivnosti vezane za bebu (neka vam starija ćerka pomaže u čemu može oko bebe). Ne forsirajte ćerku da deli i daje igračke ukoliko ne želi. Pričajte joj da je u redu ukoliko drugo dete želi da uzme njenu igračku i objasnite joj kako će joj vratiti, ali nemojte joj pretiti. Možete i da izdvojite njene omiljene igračke samo za nju i da napravite njen kutak, kako bi imala osećaj sigurnosti i kontrole.
Ponašanje Vaše ćerke može biti povezano sa događajima na moru i to je nešto što je predstavlja uobičajenu razvojnu fazu. Svakako, važno je da pratite koliko dugo traje takvo ponašanje i da li se javljaju neke promene u bilo kom smeru.
Odgovor dala Jovana Milovanović, master psihološkinja i REBT savetnica
Leave a Reply