Draga mama,
Ne možeš i ne treba sve obaveze da završavaš sama, sve vreme. Nemoj ni sve nedoumice ni probleme koje imaš rešavati sama. Piši našem psihološkom savetovalištu „Mame u poverenju” na upoverenju@centarzamame.rs. Naše psihološkinje odgovoriće na tvoja pitanja i nedoumice, kao i pitanja tvog partnera u najkraćem mogućem roku.
Pitanja se u anonimnoj formi dostavljaju uredništvu sajta Centra za mame, kako bismo mogli da ih postavimo na našu stranicu. Pitanja i odgovori su tako predstavljeni da u potpunosti štite privatnost osobe koja postavlja pitanje.
Ove nedelje na adresu našeg savetovališta „Mame u poverenju” stigao je mejl od mame koja je zabrinuta zbog ponašanja svoje ćerke i njenog odnosa sa vršnjacima.
PITANJE:
Molim Vas za savet. Imam devojčicu od 5 godina, koja voli da se druži, odlazimo kod drugara i dolaze nam. Međutim, postoji problem. Ona vrlo često zadirkuje dete sa kojim se igra, prkosi mu, npr. ako crtaju nešto ona mu namerno povuče crtu po crtežu i slično. Naravno, to dete negoduje i ljuti se, a ja se užasno osećam zbog tog njenog ponašanja i ne znam šta više da radim. Grdim je nekad u tom trenutku, nekad kad ostanemo same, ukazujem joj stalno da to nije u redu, pravim joj poređenja kako bi se ona osećala na mestu tog deteta, pretim da neće hteti više da se druže sa njom… i sve ona kao razume, ali se problem iznova ponavlja. Molim Vas za savet, kako da se postavim, šta da uradim da bi ona promenila ponašanje. Hvala Vam unapred na odgovoru.
ODGOVOR:
Poštovana,
Problem koji navodite povezan je sa fazom egocentrizma koje je potpuno normalno za uzrast Vašeg deteta. Razvojne karakteristike dece uzrasta između 4 i 5 godina pre svega su: poteškoće u razlikovanju fantazije od realnosti, nemogućnost da posmatraju jednu situaciju iz više uglova, pogrešno interpretiranje ponašanja drugih i neadekvatno reagovanje, nesposobnost da reše problem na logičan način, visoko samopoštovanje, kao i pomenituti narcizam. Zbog ovih razvojnih karakteristika, deca najčešće imaju poteškoće učestvovanja u kolektivnim igrama i teško
kontrolišu impuls, te često burno reaguju.
Egocentrizam koji je karakterističan za ovaj uzrast, manifestuje se kao nesposobnost deteta da svet posmatra iz ugla drugog bića. Dete uspeva da prepozna i razume samo sopstvene potrebe i samo te potrebe želi da ostvari. Egocentrično dete nije sebično, pošto nema izgrađeno samosvesno ja. Drugim rečima, deca ovog uzrasta ne razumeju potrebe drugih, već samo svoje potrebe, pa otud objašnjenje za njeno ponovno vraćanje na takvo ponašanje.
Kada se dete nađe sa vršnjacima koji se takođe nalaze u toj fazi razvoja, ono će pokušavati na sve načine da stvari budu samo kako ono želi, a sa druge strane će i drugo dete to želeti, pa neće popustiti. Otud bunt koji je reakcija na to što stvari nisu onakve kakve dete želi da budu. Naravno, pošto ono u tom uzrastu nema dovoljno razvijenu logiku i sposobnost da razume onog drugog, jako mu je teško da prihvati situaciju. Tek kada ova faza prođe i dete sazri, možemo očekivati da će se ovakve situacije ređe dešavati.
Dobro je da pričate sa njom o tome kada se mnogo uznemiri u tim situacijama, ali ipak nemojte da je grdite i plašite. Izbegavajte da „prenapumpavate” stvari (da ono što je loše u ponašanju ne izgleda lošije nego što jeste) kada želite da joj skrenete pažnju i objasnite zašto je njeno ponašanje loše. Tako npr. kada pričate sa njom, ne kažete joj: „Ako se budeš tako poanšala, nikada nećeš imati prijatelje” ili „Niko neće hteti da se druži sa tobom”. Ovo nije dobro, jer na taj način učimo decu da je druženje opasnost i razvijamo strah kod dece od socijalnih situacija.
Igrajte se sa njom, ali tako da aktivno učestvujete u igri, kao ravnopravni član, npr. ako crta ne postavljate pitanja „Šta je to?”, „Koja je ovo boja?”, već crtajte sa njom i komenatrišite zajedno rad npr. „Kako je lepo ovo sunce koje si nacrtala”. Kroz igru učimo decu kako da komuniciraju sa drugima, jer igra je jedan od kanala komunikacije.
Nagradite i pohvalite njeno ponašanje kada je bilo dobro. Nagrada i pohvala utiču dobro na razvoj svakog deteta.
Odgovor dala psihološkinja Bojana Rubežanović
Leave a Reply