Dnevnik jedne mame

Dnevnik jedne mame predstavlja crtice iz života mame dvoje dece koja živi u Beogradu, u Srbiji, ali koja bi isto tako mogla da živi bilo gde drugde u svetu. Mama je mama, jedinstveno ljudsko biće hiljadama niti povezano sa svim drugim mamama na svetu. Mame se prepoznaju, osećaju i razumeju. Sigurni smo da će neke crtice iz ovog dnevnika opisati delove i vaše svakodnevice.

31.novembar 2016.

Bicikl

Moj muž voli da vozi bicikl. Kupila sam i ja jedan retro, ali damski. Maštam o tome kako ću svog mlađeg sina jednog dana u korpi voziti na njemu. Starijeg sam već vozila. Idealan scenario u mojoj mašti je da smo svo četvoro na biciklu. Muž vozi starijeg, a ja mlađeg sina. Pravimo krug oko Ade. Baš kao što smo to muž i ja radili još dok smo se zabavljali. Jednom me je on vozio na svom biciklu do savskog keja. Čula sam tada da nam neki momci dobacuju: „Ma šta će njemu auto?” Tada nisam imala svoj bicikl, pa smo pozajmili jedan. Vozili smo od Bežanije do Ade. Prvi put smo most na Adi prešli biciklom. Vozili smo po Košutnjaku i po Velikom Ratnom ostrvu. Nekad bih se i rasplakala jer nisam bila u kondiciji. Na kraju sam bila zahvalna na još jednom pređenom krugu. Širila sam svoje vidike. Sada i ja volim bicikl i maštam.

10. novembar 2016.

Slatkiši

U našoj porodici slatkiši imaju uglavnom dve funkcije. Njima se nagrađuje ili kažnjava. U jednoj od društvenih podela „davati deci slatkiše ili ne”, bliža sam tome da ne dajem. Trudim se da ne budem isključiva („nikad”, „uvek” i sl.), pa sam pronašla neku svrhu toliko željenim slatkišima i upotrebljavam ih povremeno. Uglavnom je to crna čokolada ili one sa žitaricama. Sećam se da smo slatkiše iz prvog dečjeg paketića pojeli muž i ja, a najviše deda. Iz drugog je i naš sin učestvovao u podeli. Pribojavam se trećeg paketića, jer je sve teže skrivati.

Slatkiši nisu zdravi. Ne vidim ništa loše u tome što neki roditelji ne daju svojoj deci slatkiše. Divim im se.

15. novembar 2016.

Podela

Nas žene je lako podeliti. Mame i one koje to još nisu. Udate i neudate. U braku i razvedene.

Mame se dele na za i protiv: bejbi frendli, dojenja, epidurala, carskog reza, pamučnih pelena, domaćih kašica… Isti utisak mi se stalno javlja gledajući sve te podele. Najpre se postavi tema, zatim je potrebno opredeliti se, a onda i pravdati svoj stav.

Valjda nam niko nije rekao da je u redu misliti drugačije. U redu je biti drugačiji. Ako nam to neko kaže i dalje nam je neprijatno. Možda su nas često poredili sa „boljima” od nas. Možda nas nisu prihvatali takve kakve smo oni koji je to trebalo da rade. Roditelji, učitelji, partneri. Prihvatanjem sebe počinje promena i tada prestaju podele i pravdanja.

23. novembar. 2016.

Maslinovo ulje

Nekada mi se činilo, gledajući cenu maslinovog ulja, da je ono skupo, ali nije. Zdravo je, a njegova upotreba je višenamenska. Maslinovim uljem prelivam sve salate koje pravim. Koristim ga i u kozmetici za piling. Maslinovo ulje i morska so ili šećer. Takođe ga koristim kao sredstvo za sunčanje. Sipam ga u malu bočicu sa raspršivačem i sunčanje može da počne. Naravno, ne u vreme između 11 i 17 sati. Ako saberem cenu pilinga i mleka za sunčanje, mislim da je maslinovo ulje jeftinije. Na internetu se može naći recept mešavine maslinovog ulja i kafe koja uz masažu uništava celulit.

Često su jeftine stvari zapravo skupe. Neko je rekao da nije dovoljno bogat da kupuje jeftino. Toga se setim kada biram prirodne materijale umesto sintetičkih.

O tome da zdravlje nema cenu, ne treba ni da pišem.

Ono što na prvi pogled deluje skupo, na drugi često to nije.

1. decembar 2016.

Soda bikarbona

Koliko raznih hemijskih sredstava se nalazi u našoj kuhinji i kupatilu? Osim što je opasno, mislim i da je nepotrebno.

Sredstvo za brisanje laminata, parketa i drugih podova, sredstvo za brisanje sudopere, sredstvo za brisanje pločica u kupatilu i svega što se u njemu nalazi… Mnoga sredstva zamenjuje soda bikarbona. Mada ima i tih ideja, u našem domaćinstvu ona nije uspela da zameni prašak za veš, šampon za kosu i deterdžent za sudove, ali može da zameni antiperspirant, naročito u vreme trudnoće i dojenja. Za veš koristimo prašak bez dodataka mirisa sa retkom upotrebom starog, dobro poznatog omekšivača. Da se baš za taj omekšivač odlučim, ne moram da probam njih 10 jer ima samo jedan miris. Šamponima eksperimentišemo, ali preferiramo kupovinu univerzalnog veće zapremine. Za decu imamo jedan, još onaj što sam kupila od novca koji mi je poklonio Grad kada sam se porodila. Tačno 6000 din. mogla sam da potrošim u apoteci. Veću zapreminu biramo i za deterdžent za sudove. Sjajno odrađuje svoj posao, a ne sećam se njegove reklame. Istina, ne gledam TV.

Za ono što soda bikarbona ne može da zameni, biramo univerzalno.

Ukoliko održavam redovno sudoperu, pločice u kuhinji i kupatilu, umivaonik i kadu, mogu da ih operem sodom bikarbonom. Ispiranje je obavezno.

9. decembar 2016.

San

Posle prvog porođaja najviše mi je nedostajao san. Isto je i posle drugog. San utiče na moje misli, na energiju, na svest. Nisam ni slutila koliko je on važan. Da nahranim bebu budila sam se na dva do tri sata. Kao beba, moj stariji sin tada nije nastavljao da spava nego je sledilo ljuljanje… Sa mlađim je drugačije. Njega dojim u polusnu i uglavnom nastavljamo zajedno da spavamo.

Činilo mi se da je lakše ne spavati noću, nego spavati sa prekidima. Jedna prijateljica mi je rekla da su prekidi sna logorski metodi mučenja. Bilo je trenutaka kada sam se osećala potpuno izmučeno. Tada sam bebu davala mužu. Iako sam čula kako plače u drugoj prostoriji, jako sam želela da spavam. Mog mlađeg sina kao bebu je bili teško utešiti. Pisala sam o tome. Kada bih odspavala moje misli su se sređivale. Više sam ličila na sebe kakvu sam nekad poznavala, kao posle osam sati neprekidnog sna.

13. decembar 2016.

Istina

Čestitale su mi i radovale se mame iz mog okruženja nakon saznanja da sam prvi put trudna. Obično su mi govorile da se naspavam u trudnoći. Neke mame misle da su manje mame ako pričaju o nervozi, stresu, umoru i drugim manje lepim stvarima u roditeljstvu.

U drugoj trudnoći sam bila iskusnija. Odlučila sam da budućim mamama govorim istinu. Moje priče ohrabrivale su druge mame. Jedna mi je rekla: „Da nije moja beba, ne znam kako bih izdržala”. Druga mi je rekla da se i pored pomoći koju je imala osećala iscrpljeno.

Sve smo mi u nekom trenutku pomislile da nismo dovoljno dobre mame. Bile smo zbunjene i umorne. Još uvek smo.

Želele smo da nam iskusne mame kažu da je u redu da se ponekad tako osećamo. Da će proći. Kako nam beba bude rasla, biće nam sve lakše. I vrlo je verovatno da ćemo nakon prvog rođendana svoje bebe pomisliti kako bismo mogle još jednom, iako nam je to do skora bilo nezamislivo. Da nam kažu da je u redu da tako mislimo i da je u redu ako nikada ne poželimo da sve ponovimo. Sasvim je u redu da živimo svoju istinu.

Jedino što nije u redu je laž.

19. decembar 2016.

Drugo dete

Nakon što sam rodila starijeg sina, žalila sam se prijateljicama kako stalno plače. I mužu i meni bio je ozbiljan izazov da ga utešimo. Mislila sam da su sve bebe iste i da sve plaču kao moj sin. On je bio druga beba koju sam držala u rukama iako mi je bilo 33. Bila sam mama bez iskustva.

Sa drugim detetom sve je drugačije. Nakon hormonskog disbalansa, u ogledalu vidim mamu sa iskustvom. Upijam neponovljive trenutke sa svojom bebom. Iako dobija manje poklona, drugo dete uživa mnoge prednosti. Jedna od njih je pažnja koju dobija od starijeg bate koji ga zabavlja.

Sada znam da nisu sve bebe iste i ne plaču sve kao moj prvi sin.

23. decembar 2016.

Emocije

Jedna mama troje dece mi je rekla da emocije prema bebi koju rodiš nisu automatske. Više su nalik nekom procesu koji se razvija. Iskusila sam isto. Sa svojom prvom bebom je taj proces bio sporiji. Jednostavno sam bila neiskusna, nenaspavana, nervozna. Prijatnim emocijama je trebalo vremena da se probiju kroz neprijatne. Kada se to dogodilo, otkrila sam novi svet.

Sa drugom bebom je proces bio brži. Sećam se da sam u nekom trenutku, gledajući svoju drugu bebu, pomislila da moj stariji sin ima nepremostivu prednost razvoja emocija u trajanju od tri godine. Ubrzani proces razvoja emocija sa drugim detetom me je demantovao. Što se više deli, srce postaje veće. To je najprirodniji zakon. Emocija ljubavi.

27. decembar 2016.

Potrebe

Mama nije savršena žena. Mama voli da bude ponekad sama. Da prošeta sama, da ode u šoping. Da nešto pročita ili napiše. Voli da ode i kod frizera. Mama voli da odgleda neki dobar film ili seriju. Da ode u toalet sama i tušira se duže od pet minuta. Mama ume da bude ljuta i nervozna. Mama ponekad viče i psuje. Nije za pohvalu, ali dešava se. Mama voli da se druži. Rado bi popila kafu sa prijateljicom u lepoj bašti nekog kafića, bez dece. I prijateljica ne mora obavezno da bude mama. Mama ima svoje potrebe osim onih da zadovolji sve potrebe svoje dece. Mama je samo nesavršena žena.

Nastaviće se.