Prošlog vikenda, primetila sam da su nam se zalihe toalet papira smanjile. Kada kažem „smanjile“, podrazumevam da smo na poslednjoj rolni. Priznaćete, toalet papir je osnovna stvar u svakoj kući. Poslala sam svog čoveka, lovca-sakupljača, da probode kopljem neku rolnu u marketu.
Ja sam jedina osoba u našem domaćinstvu koja primećuje da nam treba još toalet papira. Deci nije ni na kraj pameti da o tome misle dok se zalihe magično i regularno obnavljaju u kredencu, a za to je zadužena Vila Toaletpapirčica. Suprug podrazumeva da ću uvek ja primetiti smanjenje zaliha rolni i da sam ja ta koja će oko toga podići uzbunu.
Eto, zbog toga kažem da kidam.
Na Dan majki, sumnjam da će mame naokolo dobiti čestitku na kojoj piše: „Srećan Dan mama našoj mami i supruzi koja uvek primeti da nam ponestaje toalet papira.” I dobro je što nije tako, jer svako ko bi predstavio svog partnera na ovaj način trebalo bi da umre brzom smrću. Ali poenta je, mi mame zaslužujemo poštovanje za naše vidljive supermoći.
Ovo ne kažem da bih omalovažila svog voljenog. Zaboga, ne! Iako uvek postoji taj osećaj nekog ponosa što sam osoba koja je na čelu svega, nije reč o mom mužu. O meni je, i o mojoj neprirodnoj sposobnosti da vidim stvari. Ne mrtve ljude; ne, već stvari koje su mnogo korisnije i koje omogućavaju našoj porodici da preživi.
– Ja sam osoba koja prva primeti da nam ponestaje čist escajg/činija/tanjir/omiljene šolje.
– Ja sam osoba koja prva primeti da nam ponestaje kafe.
– Ja sam osoba koja prva primeti da nam ponestaje čist donji veš, osim ako ne računate one primerke sa rupama, koje neki ljudi računaju.
– Ja sam osoba koja prva primeti da nam ponestaje zubna pasta/konac za zube/sredstvo za ispiranje usta/ sredstvo protiv karijesa sa ukusom žvake, a NE onih sa Sunđer Bobom na flašici/sapunu/ kupki/šamponu/balzamu/spreju koji navodno štiti od vašaka (dodati proizvod od suštinske važnosti za dobru higijenu u vašoj kući).
– Ja sam osoba koja prva primeti da nam ponestaje čarapa u paru, osim ako ne računate one sa rupama i bez para, koje neki ljudi računaju.
– Ja sam osoba koja prva primeti da nam ponestaje jaja, mleka, hleba, jogurta, maslaca, krem sira, sladoleda od čokolade, testenine u obliku točkića, pahuljica i ostalih osnovnih namirnica.
– Ja sam osoba koja prva primeti da nam ponestaje musli tabla, čokoladnih keksića, suvog voća, integralnih grickalica, štangli sa sirom, ribica, pereca i ostalih grickalica koje spašavaju život.
– Ja sam osoba koja prva primeti da nam ponestaje kečapa, a kada nam ga zaista ponestane, to je već veliki problem.
– Ja sam osoba koja prva primeti da nam ponestaje đusa i ostalih sokova, čokoladnog sirupa i organske limunade sa ukusom jagode koju naš sin pije u galonima.
– Ja sam osoba koja prva primeti da nam ponestaje kremastog kikiriki putera i kikiriki putera u komadićima i prirodnog sa medom kikiriki putera, i šlagastog kikiriki putera i tako želim da naša porodica ima konsenzus oko k.p.
– Ja sam osoba koja prva primeti da nam ponestaje dekoracija za kolače, koja inače u našoj kući spada u osnovnu grupu namirnica.
– Ja sam osoba koja prva primeti da nam ponestaje aluminijumske folije, celofana i zip kesica (Kao što je neko mudar jednom rekao: „Ne možeš da budeš toliko bogat da imaš previše zip kesica.”)
– Ja sam osoba koja prva primeti da nam ponestaje vitamina, aspirina, paracetamola i midola, i dok sam ja jedina koja se trudi da se količina midola smanji, bilo bi super kad bi još neko primećivao kad ponestaje.
– Ja sam osoba koja prva primeti da nam ponestaje papirnih maramica, paracetamol sirupa, presinga, flastera, neomicina, bacitracina, akvafora, još flastera (dodajte stvari koje su ključne za postizanje blagostanja u vašoj kući).
– Ja sam osoba koja primeti da nam ponestaje ukrasnog papira, rođendanskih čestitki i rođendanskih sveća.
– Ja sam osoba koja primećuje da nam ponestaje sijalica.
– Ja sam osoba koja primećuje da nam ponestaje čiste odeće za posao.
– Ja sam jedina osoba u kući koja primećuje da nam ponestaju baterije… sve moguće vrste baterija.
– Ja sam osoba koja primećuje da nam ponestaje bojica, markera, papira u boji, traka, lepka, sjaja, obeleživača. I, eh, ko je poslednji koristio makaze? Gde su?
– Ja sam osoba koja prva primeti da nam ponestaje ubrusa, sunđera, deterdženta, izbeljivača, spreja za fleke, deterdženta za sudove, sunđera, sapuna za sudove, sapuna za kupatilo, sredstva za dezinfekciju ruku, sredstva za čišćenje kupatila, za poliranje nameštaja, krpa za prašinu, sredstva za čišćenje podova, sredstva za čišćenje stakla, višenamenskog sredstva (dodajte proizvod koji je nasušan za čistoću vašeg doma).
– Ja sam osoba koja primećuje da deci ponestaje čiste odeće.
– Ja sam osoba koja primećuje da ponestaje dečje odeće koja im zapravo pristaje.
– Da ne pominjem obuću koja im više ne pristaje.
– Kao i kape.
– Ja sam osoba koja primećuje da nam ponestaje prostora za sve igračke i igre i trkačke automobile, vatrogasne kamione i jezive plastične stvari iz rođendanskih kesica iznenađenja.
– Ja sam osoba koja primećuje da nam ponestaje markica/šibica/spajalica i ostalih krucijalnih sitnih stvari.
– Ja sam osoba koja primećuje da nemamo dovoljno porodičnih fotografija i da je bolje da napravimo još neku pre nego što deca krenu na fakultet.
– Ja sam osoba koja primećuje da nam ponestaje kreme za sunčanje, spreja protiv buba i labela.
– Ja sam osoba koja primećuje da nam ponestaje pribora za pisanje. I gde sve te olovke nestaju, zapravo?
Ja nisam osoba koja primećuje da nam ponestaje vina, goriva/ulja za auto, sosa sa ukusom badema, cloud memorije, noćnih izlazaka, punjača i gomile ostalih stvari, ali i to me dotiče.
Jer moje moći primećivanja se ne završavaju sa ovim iznad.
– Ja sam osoba koja locira nestalu heftalicu/ključeve/naočare za sunce/omiljenu majicu/omiljenu igračku/knjigu/svesku sa domaćim zadacima/karticu za biblioteku/štapove za sport/majicu za trening/čarape za trening/ traku za kosu/daljinski za TV/propusnice za bazen/bilo šta što kao posledicu ima ono „Maaaaaamaaaaa, ne mogu da nađeeeeeem!”
– Ja sam osoba koja vidi, tačno pre spavanja, da različiti uređaji leže naokolo nenapunjeni.
– Ja sam osoba koja primećuje da povrće i voće trunu u kuhinji.
– Zaboga, kako vi ljudi ne primećujete voćne mušice?
– Ja sam osoba koja uvek snimi zgnječeno suvo grožđe ispod kuhinjskog stola, prašnjave kuglice ispod ormara, prljavštinu u filteru za sušenje i misterioznu fleku na sofi.
– Ja sam osoba koja pronalazi iznajmljeni DVD koji je trebalo da bude vraćen pre tri nedelje na podu auta.
– Ja sam osoba koja primećuje da je svetlo u podrumu i dalje uključeno.
– Ja sam osoba koja razmišlja o poklonima za rođendane, diplomske žurke, godišnjice i sve moguće žurke.
– Ja sam osoba koja primećuje da prekrivač u dnevnoj sobi nije opran otprilike 11 godina. Ali ako ništa drugo, konačno sam primetila.
Sve ovo je samo dodatak velikoj količini detalja na to-do listama koje su spakovane u mom mozgu, uključujući i :
– Broj obuće i odeće članova moje porodice.
– Kada se bliži datum za vraćanje knjiga u biblioteku.
– Školske propusnice i formulari koji moraju da budu potpisani.
– Vrhove kutija koje moraju da budu odsečeni.
– Plaćanja koja imaju rok: za sportske timove, gimnastiku, muzičku školu, školu plesa, odeću za recital (što nikada, ali nikada ne košta manje od 70 dolara i nikada se ne nosi ponovo).
– Recept za najbolji čokoladni banana hleb u istoriji čokoladnih banana hlebova.
– Različite dečje godišnje preglede i stomatološke i specijalističke.
– Broj telefona lekara, stomatologa i specijaliste.
– Kada je potrebno da se recept obnovi.
– Ko je od drugara moje dece alergičan na orašaste plodove ili susam.
– Preciznu lokaciju za avan i tučak za gvakamole sos, hladno pakovanje sa žabicom, odgovarajuće ćebe za piknik, punjenu maskotu koja krasi trpezu za Dan zahvalnosti svake godine.
– Memorisan autfit svih mojih predavača, uključujući i one koji su bili prisutni na jednom od semestara u Firenci.
– Broj telefona dva moja najbolja prijatelja iz četvtog razreda.
– Tekst pesme Jessie’s Girl.
Retko kad dobijam priznanja za svoj talenat primećivanja. Vidim, radim, pobeđujem, neumorno i bez žalbe.
Hm, uglavnom bez žalbe. Ok, žalim se. Ali, da li je naša porodica ikada imala t.p. krizu? Nije.
– Nije potrebno čitavo selo da bi se odgajilo dete. Potrebna sam – ja.
Zato što sam ja osoba koja prva primeti da nam ponestaje toalet papira.
I zbog toga, ja kidam.
Autorka teksta je Elen Sejdman.
Uz njenu dozvolu, tekst je prevela Milena Ilić Mladenović.
Leave a Reply