Dan kao i svaki drugi. Na dečjem igralištu smo. Starije dete se igra na livadi tik uz igralište, a mlađe dete puni koficu kamenčićima na dva, tri metra od klupice na kojoj sedim ja, njihova majka.U jednom momentu mi mlađe dete, dete od 18 meseci, beba, prilazi, nosi nešto u ruci da mi da, da mi pokaže… PSEĆE GOVNO! Da, da, govno! Namerno neću da kažem izmet jer ne želim da ulepšavam/umanjujem ni samu reč, a ni situaciju. E, to mi je prelilo čašu!
Malo je reći da sam ljuta. Besna sam! Ne mrzim pse, naprotiv, volim ih, ali se onom delu neodgovornih vlasnika mora stati na put i reći da je dosta. Dosta je!
Prvo da naglasim da nisam jedna od onih mama koje drže decu u sterilnim uslovima. Ipak, higijena je osnova zdravlja; tako su učili mene moji roditelji i učitelji u školi i tako učim i ja svoju decu. Neću da dozvolim da vlasnici pasa svojim nemarom i bezobrazlukom, a ni svi rukovodeći, svojom nebrigom i nezainteresovanošću, narušavaju zdravlje dece. Pogotovo ne zdravlje moje dece!
Vrlo je teško, skoro nemoguće, objasniti malom detetu da ne sme da stavlja ruke u usta, da ne sme da dira drvce, kamenčić, opali list, štapić od sladoleda, opušak, praznu flašu, zgaženu limenku, kesu, komad kifle, špric, kondom, pseći izmet i razne druge stvari koje su na trotoarima, igralištima i parkovima.
Da li ste vi svesni kako izgleda šetnja sa malim detetom (a bogami i sa starijim)?
„Ne diraj to!”
„Baci to!”
„Ne diraj drvo!”
„Ne, nećemo u travu!”
„Ne idi tuda!”
I tako još milion varijanata koje uključuju NE.
Dete vas na kraju gleda i pita pogledom: „A šta, uopšte, smem da pipnem?”
NIŠTA!
Ništa, zato što je sve kontaminirano i zagađeno. CEO GRAD JE USRAN I PRLJAV, od centra do periferije, od trotoara do dečjih igrališta, preko autobuskih stajališta, do ulaza u škole ili stambene zgrade. Ne zna se gde je gore!
Potencira se vakcinacija kao zaštita od zaraznih bolesti, a najčešći i najzastupljeniji uzrok i izvor zaraza niko ne pominje. Deca nam se
svakodnevno igraju u leglima parazita, u pesku, travi, šljunku, po parkovima, igralištima. Pitam se samo, kada je poslednji put vršeno laboratorijsko ispitivanje o zagađenosti naše sredine, recimo upravo tog peska i šljunka na igralištima. Koliko različitih parazita ima u njemu i koji su to paraziti? Odakle oni tu? Ko je odgovoran ako se dete zarazi ili oboli zbog parazita/nečistoće na igralištu?
ČIJA JE TO ODGOVORNOST?
Međutim, problem je dublji. Pojedini građani su shvatili da država ne reaguje po pitanju pasa lutalica i po pitanjima nenormalne količine govana (da, da, ponovo, namerno, koristim ovu reč), te su rešili da „uzmu stvar u svoje ruke”. Tako, sada, neki ljudi bacaju komade mesa pune eksera i žileta, razne otrove oko zgrada i po parkovima. Da li to rade iz besa, mržnje ili u nadi da će uplašiti i oterati vlasnike pasa iz svojih ulica/ulaza/terasa/prozora? Ja to ne znam, ali znam da je time još više ugrožena naša životna sredina, kao i životi naše dece!
Država potencira natalitet, a i ovo dece što ima, ne čuva! Sramota!!!
Sram bilo državu koja ne brine o svojoj deci!
Da li je javnost svesna koliko je ovaj problem veliki?
„U zemljama, koje se na ozbiljan način bave problemom psećeg izmeta na javnim površinama, došlo se do sledeće računice. Pas u proseku kaki dva to tri puta na dan, aprosečna težina psećeg izmeta je 100 grama. To znači da pas dnevno proizvede 230 grama izmeta, n, mesečno 7.130, a godišnje 83.950 grama. Beograd, prema nekim procenama, ima između 80.000 i 100.000 pasa.” (izvor: Mondo)
Ima milion primera u svetu kako podići nivo svesti nesavesnih vlasnika pasa o ugrožavanju životne sredine i zdravlja građana, od poreza na kućne ljubimce do novčanih kazni. Ali, nije na meni da to sprovodim, nije na meni da o tome razmišljam. Na državi je!
Državo, uradi nešto za zdravlje svoje dece!
Ovo nije molba, ovo je zahtev. INSISTIRAM da se država i svi nadležni, u ime sve dece, svih majki, svih građana, ovim problemom pozabave odmah, da država počne da brine o svom stanovništvu, a ne samo o samoj sebi!
Autorka teksta je mama Ana Baćović
Leave a Reply