Serijala ‘Kad mama studira‘ čine autorski tekstovi mama koje su uporedo sa porodičnim, a često i poslovnim, obavezama pohađale studije. Cilj ovog serijala je dvostruk. S jedne strane, želja nam je da skrenemo pažnju na glavne izazove sa kojima se majke-studentkinje susreću i otvorimo razgovor o tome kako se majkama može pomoći da nastave i završe školovanje. S druge se nadamo da će ove priče podstaći žene da ne odustanu od želje da uče i steknu diplomu — iako su se našle u ulozi majke.
Druga priča po redu je Tašanina, mame koja je spremila specijalizaciju uz stalan posao, dvoje male dece i gotovo nikakvu ispomoć.
Mama, lekarka, domaćica… i studentkinja
Specijalizaciju iz pedijatrije sam dobila sa nepune 32 godine, 2012. godine, kad sam i drugi put ostala u drugom stanju. Moj stariji sin je tada imao tri godine. Nakon porodiljskog sam, u periodu od 2014. do 2017. godine, specijalizirala i radila na Institutu za majku i dete u Beogradu. U trenutku kad sam počela da radim, starije dete mi je imalo pet godina, a mlađe 14 meseci. Suprugov posao zahtevao je celodnevni rad tako da sam ja sve te godine pre podne radila na klinici, a posle podne bila domaćica.
Odnos okoline i nedostatak pomoći
Nismo imali nikakvu pomoć. Deca su prepodne provodila u vrtiću, a poslepodne sa mnom. Povremeno bi došla moja majka i pomogla oko kuvanja – u proseku jednom do dvaput mesečno, po nekoliko dana zaredom. Njena mi je pomoć mnogo značila.
Bila sam jako umorna. Dan mi je počinjao kućnim obavezama u šest ujutro, nastavljao se radom na klinici, pa kod kuće, i završavao kuvanjem jela oko 11 uveče. Najviše su mi nedostajali vreme za sebe i malo odmora. Činilo mi se da mi se dani slivaju jedan u drugi i da se sve ponavlja kao u Danu mrmota.
Suprug je vikendom bio sa decom pa sam tad možda imala malo više vremena za kuvanje i – opet – spremanje kuće. Na poslu, ni mene ni druge koleginice sa malom decom niko nikad nije pitao kako nam je, niti išta drugo što se ticalo privatnog života. Od nas se zahtevao naprosto da radimo. Suprug i ja smo vrlo retko imali vremena za bilo kakve zajedničke aktivnosti.
Poseban izazov: spremanje specijalističkog ispita
Poseban je izazov bilo spremanje specijalističkog ispita. Pripremala sam ga tačno godinu dana i za to vreme položila 12 kolokvijuma koji su svi bili ozbiljni i zahtevni kao samostalni ispiti. Uporedo sa tim sam radila sa skraćenim radnim vremenom i svakodnevno učila nekoliko sati i – pored svih kućnih i ostalih obaveza – pomagala sinu-prvaku da se navikne na polazak u školu. Intenzivno učenje za ispit je trajalo šest meseci i za to je vreme suprug zapostavio svoje poslovne obaveze da bi bio sa decom, pošto sam ja manje vremena provodila sa njima. Tada nam je i moja mama mnogo pomagala.
U retrospektivi: mnogo napora, ali i smisla
Sada, kada je sve to prošlo, mogu reći da se jesam namučila – da smo se svi namučili – ali da sam ponosna što sam uspela. Tim pre jer mislim da su i moja deca i moja porodica na dobitku
zajedno sa mnom. Decu nikad nisam žrtvovala zarad posla, ona su mi uvek bila na prvom mestu i kad vidim sada šta sve mogu, znaju i žele sa svojih šest i devet godina, znam da je sve što sam radila imalo smisla i da će i ona to shvatiti i ceniti kako budu starija.
Savetujem svim ženama da slede svoje snove. Uz mnogo ličnog zalaganja i truda i ispomoć bar jedne ili dve osobe, moguće je postići i gajenje porodice, i učenje, i izgradnju karijere.
***
Autorka teksta je Tašana Petrović, specijalistkinja pedijatrije koja živi i radi u Zrenjaninu
Serijal uredila Blaga Lazić
Serijal „Kad mama studira” pokrenuo je i sprovodi Centar za mame, udruženje građana čija je vizija Srbija u kojoj mame nisu diskriminisane, gde je njihov značaj za zajednicu i društvo prepoznat i gde svaka mama ima mogućnost da ostvari svoj pun ljudski potencijal. Serijal medijski podržava portal Žena.
Leave a Reply