Peta priča iz serijala ‘Kad mama studira‘ Tamarina je. Priča o požrtvovanosti, hrabrosti, istrajnosti i, pre svega, ljubavi – ali i o tome kako se neka vrata sama otvore kad je trenutak pravi, i kad čovek odbije da odustane od onoga što mu je u srcu.
Priča o neodustajanju: samohrana zaposlena mama studira
Pre punih pet godina ostala sam u drugom stanju, a nedugo zatim to i saznala. Moj je život tada dobio novi smisao, iako sam znala da ću morati da napustim tadašnji fakultet. Prvih nekoliko meseci odnos sa partnerom bio je idealan, tačno onakav kakav bi svaka majka poželela za svoju kćer. Već smo nekoliko godina bili zajedno i bila sam uverena da ćemo osnovati porodicu. Onda mi je jedne noći objasnio da se predomislio i ostala sam sama – sama, u drugom stanju.
Iznela sam trudnoću uredno i porodila se – a on nije priznao naše dete. Taman pošto sam pomislila da je problemima kraj, postala sam samohrani roditelj. Moja kćerka je, međutim bila moja radost. Svaka žena će vam potvrditi da, iako je mnogo toga što voli i želi da doživi, donošenje deteta na svet naprosto jedna neopisiva sreća i početak jedne savršene, večne ljubavi.
Život podređen preživljavanju, a onda – posao iz snova
Vreme je prolazilo. Ona je rasla i, kako to obično biva, bilo nam je potrebno sve više novca. Pronašla sam posao kao čištačica u drugoj i trećoj smeni, za minimalac, i prihvatila ga u nadi da ću dete upisati u vrtić. Nije prošao dan da nisam pomislila na ljubav koju sam zapostavila svog čeda radi – ljubav prema fakultetu i prema učenju uopšte. Ali, nekako, nikako nije bio trenutak, nije bilo dovoljno novca, ona nije bila dovoljno zdrava. U svom tom vrtlogu menjanja poslova i brige o detetu, rešenja su se nekako sama od sebe pojavila.
Odgovorivši na oglas za sezonskog radnika, slučajno sam dobila posao o kome sam samo mogla da sanjam. Kada su mi tokom razgovora za posao pomenuli platu zazvučala mi je nestvarno, a radno vreme bilo je san snova: radnim danima od 8 do 16 časova. Potpuno savršeno da dete odvedem u obdanište, odradim posao i na vreme stignem da po dete.
I, kao preko noći, uspela sam da upišem curicu u vrtić i pronađem posao u kolektivu punom divnih ljudi.
Kada su saznale kako sam i zašto prekinula studije, koleginice su mi predložile da se obratim direktorki, a ja sam ih poslušala. Žena me je zagrlila kao rođeno dete i kazala mi da odobrava svaki vid napretka i rada na sebi! Zanemela sam. Malo je reći da sam oduševljena ljudima sa kojima radim.
Ponovo student – uz dete, posao i svesrdnu podršku roditelja
Prošlog septembra sam uspešno položila prijemni ispit i upisala se na budžet. Živim sa roditeljima, koji, iako su u pedesetim godinama, daju sve od sebe da mi pomognu kada god mogu. Sama vodim kćerkicu u vrtić i uzimam je posle posla. Kada imam vežbe i predavanja pohađam ih tokom popodneva i tada mi neko od njih dvoje izađe u susret i ode po nju. Mnogo mi teško pada kad osetim da sam na ivici snage, ali se onda setim da je mom detetu potrebna bolja i stabilnija budućnosti i nova snaga se u meni rodi svaki put!
Ustajem u šest svakog jutra da odvedem nju u vrtić, produžim na posao gde radim osam sati i posle toga se vraćam po dete. Uveče se trudim da je uspavam do devet, a pošto ona zaspi učim. Svake noći. Dosad sam očistila ceo zimski semestar! Vrlo sam ponosna i na sebe, i na nju što „gura“ sve ovo sa mnom. Kada nemam kome da je ostavim zajedno odemo do fakulteta i ja odradim kolokvijum ili ispit. Imam podršku porodice, a ljudi sa fakulteta imaju razumevanja i maksimalno mi izlaze u susret. Samo moji ukućani znaju da studiram. Nikome nisam rekla jer želim da ih iznenadim fakultetskom diplomom kroz nekoliko godina.
Uspeh prati vredne i uporne
Ono što mogu da tvrdim je da jeste teško, da treba snage i baš mnogo truda, ali i da je vredno toga. A to je najvažnije. Na kraju se u životu se sve na to svodi: da li je nešto bilo vredno našeg truda.
Svaka od vas koja je makar jednom pomislila da želi da se vrati na studije treba to da učini.
Ne morate da završite elitne fakultete, bilo koja viša škola može vas dovesti do bolje pozicije. Bilo kakav rad na sebi podiže samopouzdanje toliko da ćete biti srećniji i tu sreću preneti na svoje voljene i sve koji vas okružuju. Verujte, Bog je svedok šta se dešava pod oblacima, a ja uspeh garantujem svakome ko je uporan. Gde ćete veće sreće kada vas vaše lično zadovoljstvo ispuni toliko da obezbedite svoju decu i budete im sjajan uzor? Vredno je i isplati se – samo se potrudite! I srećno!
***
Autorka teksta je Tamara Živković, tehničarka u sektoru razvoja koja živi i radi u Beogradu
Serijal uredila Blaga Lazić
Serijal „Kad mama studira” pokrenuo je i sprovodi Centar za mame, udruženje građana čija je vizija Srbija u kojoj mame nisu diskriminisane, gde je njihov značaj za zajednicu i društvo prepoznat i gde svaka mama ima mogućnost da ostvari svoj pun ljudski potencijal. Cilj ovog serijala je dvostruk. S jedne strane, želja nam je da skrenemo pažnju na glavne izazove sa kojima se majke-studentkinje susreću i otvorimo razgovor o tome kako se majkama može pomoći da nastave i završe školovanje. S druge se nadamo da će ove priče podstaći žene da ne odustanu od želje da uče i steknu diplomu — iako su se našle u ulozi majke. Serijal medijski podržava portal Žena.
Leave a Reply