Neću da abortiram — i hoću da studiram

Sedma priča serijala ‘Kad mama studira‘ priča je o mladoj ženi koja je imala hrabrosti i snage da iznese neplaniranu trudnoću uprkos pritiscima okoline — i da pritom ne odustane od studiranja.

Teškoće kao podstrek: neću da abortiram i hoću da studiram

Neplanirana srednjoškolska trudnoća

Bila sam vukovac u poslednjoj godini srednje škole, svima poznata kao odgovorna devojka, pa su svi bili u šoku kada sam sa nepunih 19 godina neplanirano ostala trudna. Roditelji nisu podržavali moj izbor partnera i tražili su da abortiram – ali ja to nisam mogla ni da zamislim. Želela sam svoje dete i što su se drugi više čudili i negodovali, ja sam bila čvršća u odluci da iznesem tu mladalačku trudnoću.

Trebalo je za to hrabrosti. Isprva sam se vrlo plašila da roditeljima uopšte saopštim vesti, a kasnije počela da se pitam kako ću da uklopim roditeljske i studijske obaveze i ima li uopšte smisla da upisujem fakultet. Srećom, odlučila sam se za upis i položila prijemni na Prirodno-matematičkom fakultetu kao peta na listi.

Studiranje uz bebu i nepouzdanog muža

Usledili su sklapanje braka, polazak na faklutet, polaganje prvih ispita, porođaj i zamrzavanje godine na fakultetu. Naredne školske godine sam se vratila studijama, redovno pohađajući i predavanja i laboratorijske vežbe. Nisam radila i jedinu konkretnu novčanu pomoć oko osnovnih fakultetskih troškova dobijala od roditelja. Muž je radio privatno i ne naročito uspešno, isključivo zbog sopstvene neodgovornosti i ležernosti.

Četiri godina provela sam posvećeno studirajući svako prepodne dok mi je dete bilo u vrtiću, popodnevima se baveći obavezama majke i supruge. Polaganje ispita završavala sam svake godine u junu kako bih celo leto i ceo septembar mogla da budem samo roditelj. Shvatila sam da je ključ u izuzetnoj organizaciji vremena bez ikakvog praznog hoda. Dok sam sedela i učila odmarala sam se od kućnih poslova i obrnuto. Radila sam kao mašina, ali stizala sve.

Smatram da mi je Bolonjski princip olakšao polaganje ispita, jer sam učila redovno, polagala kolokvijume, pa izlazila na ispit. Podršku fakulteta sam imala kad mi je bila najpotrebnija – a to je u vreme porođaja – kad mi je omogućeno mirovanje statusa na budžetu. Kasnije nije bilo potrebe ni za kakvim privilegijama. Nisam ih ni tražila. Smatrala sam da će svako predavanje na kojem odem dok je dete u vrtiću značiti manje učenja kod kuće i tako je i bilo.

Razvod, povratak kod roditelja – i prvi diplomac u generaciji

I pored svih obaveza moj odnos sa detetom nije trpeo jer sam vreme sa ćerkom provodila kvalitetno i posvećeno. Jer možete ceo dan provesti uz dete, a da ono a da ono ne bude svesno vašeg prisutva.

Odnos s mužem, s druge strane, bio je sve gori jer nam je svojim ponašanjem ugrožavao osnovnu egzistenciju: zbog njega nisam mogla ni zdravstveno da osiguram dete. Na kraju sam se sredinom studija razvela i vratila kod roditelja, ’čisteći’ ispite dok sam svijala novi dom za ćerku. Sve teškoće jednostavno sam prihvatila i koristila kao podstrek da što pre završim studije.

Diplomirala sam prva u generaciji, sa prosekom 8,47. Mislim da je diploma bila vredna uloženog napora i žrtve, i sa ponosom se sećam tog perioda. Poručila bih mamama koje razmatraju upis na fakultet ili povratak studijama da nikako ne odustaju školovanja, jer nas studiranje izgrađuje i osnažuje kao osobu. Možda će vam neko reći da u Srbiji fakultetska diploma više nije merilo znanja, ali znanje je ono što nam niko nikada ne može oduzeti.

Danas: srećno udata mama troje dece zaposlena u struci i nosilac master-diplome

Pošto sam diplomirala, pet godina sam se borila da nađem stalan posao u struci. Naravno, svaka žrtva je vredna truda. Sada sam srećno udata majka troje dece, u radnom odnosu sa fakultetskom diplomom.

Master studije na svom fakultetu upisala sam tokom porodiljskog odsustva sa drugim detetom. Organizovala sam se isto kao i tokom osnovnih studija uz prvu bebu, iako je bilo znatno lakše jer sam imala svega šest ispita i obavezu da radim samo po nekoliko sati svakog prepodneva u laboratoriji, dok je baba čuvala bebu. S druge strane, bilo mi je i teže jer sam se vratila učenju posle petogodišnje pauze. No možda ja bolje funkcionišem što je pritisak veći, jer sam sve ispite položila i master rad završila kad je beba imala sedam meseci.

Danas se ne kajem ni zbog jednog svog postupka ili odluke i zahvalna sam svojim roditeljima što su ostali uz mene uprkos svemu i bili moja najveća podrška u teškim vremenima.

A moja prva devojčica sada je uspešna, zrela i mila srednjoškolka.

Pozdrav za sve mame i samo snažno!

***

Autorka teksta želela je da ostane anonimna.

Serijal uredila Blaga Lazić

Serijal „Kad mama studira” pokrenuo je i sprovodi Centar za mame, udruženje građana čija je vizija Srbija u kojoj mame nisu diskriminisane, gde je njihov značaj za zajednicu i društvo prepoznat i gde svaka mama ima mogućnost da ostvari svoj pun ljudski potencijal. Cilj ovog serijala je dvostruk. S jedne strane, želja nam je da skrenemo pažnju na glavne izazove sa kojima se majke-studentkinje susreću i otvorimo razgovor o tome kako se majkama može pomoći da nastave i završe školovanje. S druge se nadamo da će ove priče podstaći žene da ne odustanu od želje da uče i steknu diplomu — iako su se našle u ulozi majke. Serijal medijski podržava portal Žena.