Zaposlena mama studira uprkos besparici

Osma priča serijala ‘Kad mama studira‘ podseća nas na to koliku ulogu novac — odnosno njegovo odsustvo — može da igra u nečijoj odluci da se školuje. Jelenu je besparica naterala da kao devojka odustane od više škole. Kasnije, kao već zaposlena mama, Jelena se vratila školi uprkos teškoj finansijskoj situaciji — zahvaljujući muževljevoj nesebičnoj podršci i sopstvenoj rešenosti da istraje.

Čelična volja i podrška voljenih:

Kako je zaposlena mama studirala uprkos besparici

Strašno je kada si mlada i imaš želje, volje i snage da se obrazuješ, a moraš da napustiš školovanje zbog toga što – nemaš novca. Osećaš se tako jadno i obeleženo, postiđeno, iako uopšte nisi kriva što je sve tako kako jeste.

Upravo sam pod takvim okolnostima napustila višu školu koju sam započela odmah posle gimanzije. Umesto da studiram, zaposlila sam se, kasnije udala i rodila dete, a škola je ostala tamo negde, u mislima i… vazduhu.

Kroz roditeljstvo do vaspitačkog poziva

O nastavku školovanja počela sam sve više da razmišljam nakon prvog rođendana svoje ćerke – koja mi je istovremeno sve prioritete usmerila u jednom pravcu: na decu.

Bila sam potpuno opčinjena ćerkom i svime što čini mali dečiji život. Uživala sam u njenom odrastanju i poželela da celo to iskustvo pretočim u nešto čime ću se profesionalno posvetiti. U tome me je podržala drugarica, koja mi je pomogla i da na taj plan gledam objektivno u trenucima kada bi me skolile sumnja i strepnje.

Iako smo bili podstanari i bukvalno jedva sastavljali kraj s krajem – odlučila sam da pokušam. Upisala sam višu školu za obrazovanje vaspitača u gradu udaljenom preko 40 km od mog.

Borba za budžetski status

Za mene je u obzir je dolazilo samo budžetsko školovanje. I upisom jesam uspela da ga sebi obezbedim, ali sam kao zaposlena mama morala mnogo da se trudim da budžetski status i zadržim.

Stoga sam se upinjala da što redovnije dolazim na predavanja. Uzimala sam slobodne dane, molila da određenim danima radim od podneva, koristila godišnji odmor – samo da ne bih propuštala školske obaveze. Zapravo sam se u malo čemu razlikovala od svojih mlađih kolega: bila sam uvek u trenerci, farmerkama i patikama, družila se sa redovnim studentima i uopšte poprilično odudarala od „žena u štiklama i bundama“ koje su vanredno završavale ovu školu i bile mame.

Budžetsko školovanje, ali ne i besplatno

U školi je sve bilo dobro: i predavanja, i ispiti, i gradivo, i moji planovi kako ću se jednog dana baviti ovim divnim pozivom. Kod kuće je situacija bila malo drugačija: opšti haos i beskrajni umor. Haos, s jedne strane zbog nedostatka para, a s druge zbog uklapanja posla, učenja, baveljnja detetom, kućnih poslova i ličnih potreba. Iako nisam plaćala školarinu, morala sam da platim brojne račune dobro poznatog srpskog „besplatnog školovanja“. Da ne pominjem da je svaki odlazak u školu koštao voznu ili autobusku kartu.

Da bih imala za knjige, prijave ispita i ostale troškove, prodala sam sve zlato koje sam imala u kući. Bukvalno sve osim burme. Nikada neću zaboraviti te trenutke odvajanja od dragih poklona i uspomena, zarad nekoliko papirića kojima ću platiti put do jednog, meni tako važnog papira: diplome.

Druga godina studija i – druga trudnoća

Učila sam kad god sam imala vremena, a najviše noću. Nebrojeno puta sam se probudila usred noći sa knjigom na krilu – pa iz fotelje otišla da legnem u postelju. Na početku druge godine ponovo sam zatrudnela, što je dodalo novi izazov u našu već zanimljivu životnu pustolovini.

Najveću podršku tokom celog nastavka školovanja pružio mi je suprug. Ni jedno od nas nije znalo kako će moje studiranje izgledati dok nije počelo, ali je on verovao da ja to mogu. Skupu cenu platili smo zajedno, svako na svoj način. Ni u najtežim trenucima nije mi tražio da odustanem, niti na bilo koji način doveo u pitanje odluku da studiram. Na poslednje ispite me je vozio jer mi je trudnički stomak bio preveliki da ikuda idem samostalno, a u autu smo uvek imali i torbu za porodilište, spremljenu za „nedajbože“.

Poslednji sam ispit dala u oktobarskom roku, povevši sa sobom, zbog dojenja, tek rođenog sina. Mnogo sam se radovala što mi je potom do diplomskog ostalo nekoliko meseci, da spremim rad i uživam s bebom. Diplomirala sam šest meseci kasnije nego većina mojih drugarica – i tog sam dana bila mnoooooogo srećna. Mnogo.

Odnos okoline i podrška koleginica

Moram istaći da niko u školi nije negativno reagovao na moj trudnički stomak: ni studenti, ni bilo ko od profesora. Činjenica jeste da mi se trudnoća nije ni primećivala sve do pred kraj predavanja u drugoj godini, ali mi je stomak zato bio kao planina na poslednjim ispitima i to nikom nije smetalo. Čak naprotiv.

Takođe bih podvukla da je za jednu mamu-studetkinju izuzetno važno da ima podršku koleginica (ili kolega): drugarica koje su redovne na svim predavanjima i uvek su spremne da pomognu, bilo da su u pitanju beleške, overa ispita, raspored, prenošenje informacija ili šta god drugo. Ja sam, srećom, takvu podršku imala i i danas sam u super odnosima sa nekoliko sjajnih tada devojaka, a sada odraslih žena, koje su mi bile prava ženska podrška – ona najjača.

Diplomom do posla u srodnoj oblasti

I dok sam s jedne strane skupljala dinare da s porodicom preguram mesec, s druge strane se otvarao jedan divan svet znanja i iskustva koji mi danas mnogo znači. Nikada se nisam ostvarila kao vaspitačica, ali mi ono što sam naučila na višoj pedagoškoj mnogo pomaže na današnjem poslu. A diploma koju sam stekla jedan je od dva ključna razloga iz kojih sam taj posao dobila – posao u kompaniji čiji je rad usmeren na decu. Slučilo se, zar ne?

Zato, drage mame, zaboravite na predrasude, sumnje, nemanja, šta će reći svet i ostale nedoumice. Ako u vama ima i zrnce želje za daljim usavršavanjem, nema prepreke koja će vas zaustaviti na putu do diplome. Jer, to što ste mame – dovoljan je razlog da možete sve.

***

Autorka teksta je Jelena Kovinčić iz Šida, kreatkorka veb-sadržaja za kompaniju Jamax M

Serijal uredila Blaga Lazić

Serijal „Kad mama studira” pokrenuo je i sprovodi Centar za mame, udruženje građana čija je vizija Srbija u kojoj mame nisu diskriminisane, gde je njihov značaj za zajednicu i društvo prepoznat i gde svaka mama ima mogućnost da ostvari svoj pun ljudski potencijal. Cilj ovog serijala je dvostruk. S jedne strane, želja nam je da skrenemo pažnju na glavne izazove sa kojima se majke-studentkinje susreću i otvorimo razgovor o tome kako se majkama može pomoći da nastave i završe školovanje. S druge se nadamo da će ove priče podstaći žene da ne odustanu od želje da uče i steknu diplomu — iako su se našle u ulozi majke. Serijal medijski podržava portal Žena.