Kako mi je trudnoća pomogla da nađem svoj put

Nekada je neočekivana trudnoća baš ono što nam treba da se pokrenemo s mrtve tačke: odjednom svoj život sagledamo iz drugačijeg ugla, dotadašnji problemi menjaju razmere i u nama se javlja nova snaga da svoj život uredimo – i pripremimo za dolazak deteta. Takvo je bilo Duškino iskustvo, koje nam ona prenosi u devetoj priči serijala ’Kad mama studira’.

Bistrenje prioriteta i nov izvor snage: Kako mi je trudnoća pomogla da nađem svoj put

Zamor na završnici: tri ispita do diplome, a volje niotkuda

Ispiti nisu bili teški, ali motivacije jednostavno nije bilo.

U vreme kada je većina mojih kolega i koleginica iz generacije već diplomirala i započela pripravnički staž u prestižnim advokatskim kancelarijama – ili upisala master studije – ja sam iza sebe imala pola godine ’tapkanja u mestu’ kao apsolvent i tri ispita do kraja studiranja. Mnogima to neće delovati strašno, ali meni je veoma teško padalo. Tim pre što u pitanju nisu bili ispiti koje je teško položiti ili koji traže mnogo vremena i živaca; ali motivacije jednostavno nije bilo.

Tokom četiri godine pre toga imala sam i uspona i padova: perioda kada sam bila produktivnija i onih kada baš i nisam, ali sam ipak uspevala da se nekako iščupam i uskladim učenje sa drugim obavezama. Međutim, ispostavilo se da je poslednjih 100 metara trke najteže preći. Začarani krug šoljica na čijem se dnu taložio soc, večito izgrickanih noktiju i raščupane kose prekinut je na pragu proleća 2014. godine saznanjem da sam trudna. Budući da sam imala neredovne cikluse i policistične jajnike vest je bila šokantna u pozitivnom smislu, jer se zaista nisam nadala da baš mene trudnoća može tako lako zadesiti.

Trudnoća kao podstrek: do diplome za mesec dana

U meni se probudio davno zaspali borac i pritisak sam shvatila kao izazov, a ne izgovor da nešto ne mogu da postignem.

Odjednom sam se našla u vrtlogu otvorenih životnih pitanja koja je trebalo što pre rešiti: nisam imala ni diplomu, ni posao, ni rešeno stambeno pitanje, ni kola – ni brak. Srećom, taj emotivni kovitlac trajalo je relativno kratko i nimalo nije umanjio radost našeg iščekivanja novog člana porodice. Naprotiv, u meni se probudio davno zaspali borac i diplomirala sam u narednom ispitnom roku, za manje od mesec dana. Pritisak koji je postojao shvatila sam kao izazov, a ne kao izgovor da nešto ne mogu da postignem. I iako je sve najviše zavisilo od mene, podrška i ohrabrenje koje su mi pružali porodica i budući muž svakodnevno su me gurali ka cilju – odjednom ne tako dalekom i nedostižnom.

U jesen 2015. godine, uhvatila me nostalgija za fakultetom, te sam upisala master studije. Zahvaljujući tome što je Teodora išla u vrtić i što su babe i dede uskakale upomoć, uspevala sam da ispratim predavanja i redovno završavam zadatke koje sam dobijala svake nedelje. U početku je bilo zanimljivo. Ispite sam birala prema svojim interesovanjima i sve ih položila vrlo brzo sa najvišom ocenom.

Pisanje master-rada i novi pad pred uspon

Obuzeo me je očaj i izreka da je dobra organizacija ključ uspeha zvučala mi je otrcanije nego ikad, jer sam odlično organizovala ispomoć cele porodice, a opet nije išlo glatko.

Međutim, kako je na red došlo pisanje završnog rada, tako su se javlile teškoće. Satima sam sedela prikovana za stolicu, a od inspiracije ništa. Govorila sam sebi da treba da se smirim, ali lagani pokreti u stomaku podsećali su me da ipak ne smem da se opustim – ukoliko nameravam da sve završim na vreme. Da, ponovo sam bila trudna i očekivali smo Teodorinu sestru krajem 2016. godine. I kako je moj polet jenjavao, panika je rasla i ozbiljno sam se pitala: hoće li oprobani recept za uspeh i ovog puta uroditi plodom?

Vreme prolazilo, a ja sam bivala sve nervoznija, jer niti sam uspevala da naškrabam nešto zadovoljavajuće, niti sam mogla leto da provedem sa svojom devojčicom i uživam u trudnoći. Obuzeo me je očaj i izreka da je dobra organizacija ključ uspeha zvučala mi je otrcanije nego ikad, jer sam vrlo dobro organizovala i užu i širu porodicu da mi pomognu, ali opet nije išlo glatko.

Preokret se dogodio nakon letnje pauze i prvih konsultacija sa mentorkom, koja je pozitivno ocenila nacrtnu verziju rada i posavetovala me da malo smanjim kriterijume i očekivanja, jer je sve što sam dotad uradila bilo i više nego dobro. Preostalo vreme iskoristila sam za tehničko uređivanje rada i pripremanja odbrane, zakazane za svega nekoliko dana pre Teodorinog drugog rođendana, odnosno mesec i po dana pre nego što će se roditi Kristina.

Bez obzira na trudnički stomak koji je upadljivo rastezao cvetni dezen moje haljine, ne mogu reći da sam na odbrani imala blaži tretman nego ostali kandidati – niti sam to očekivala. Članovi komisije pohvalili su moj rad, ali ni to ni dobijenu desetku nisam doživela kao neku naročitu pobedu. Umorna od svega, naprosto sam odahula i na miru počela da pakujem torbu za porodilište.

Treća trudnoća i pravosudni ispit

Mnogo više postižem sada kada imam više obaveza, a uz to sam povratila samopouzdanje i želju da radim na sebi i savladam nove veštine i znanja.

Posle odbrane mastera i drugog porođaja, zaključila sam da – ako se ikad budem odlučila za doktorske studije – neću biti toliko luda da uz to ’uglavim’  još jednu trudnoću. Ispostavilo se da sam još luđa, jer sam nakon saznanja da sam po treći put trudna, i to sa blizancima, počela da razrađiujem taktiku za polaganje pravosudnog ispita. Valjda sam mislila da ću sa tri mozga biti sposobnija da to izvedem.

Ipak, realnost je takva da uz dvoje dece u stomaku i dvoje van njega polaganje pravosudnog ispita nije bilo moguće. Trudiću se, međutim, da ga uskoro položim i verujem da ću uspeti. Onda možda poželim da upišem još jedan fakultet…

Volela bih da moje iskustvo osnaži i druge mame da se upuste u avanturu kroz koju sam ja prošla. Nije lako, ali nije ni nemoguće. Pored toga što sam stekla formalno obrazovanje, na ovom putu sam naučila kako da svoje vreme što racionalnije iskoristim. Zato sada kada imam daleko više obaveza postižem mnogo više nego kada sam samo studirala. Osim toga, povratila sam samopouzdanje i želju da radim na sebi i savladam nove veštine i znanja – u nadi da ću jednog dana biti uzor svojoj dečici, koja sada tako bezbrižno trčkaraju oko mene.

***

Autorka teksta je Duška Danilov Marjanović, master pravnica iz Novog Sada

Serijal uredila Blaga Lazić

Serijal „Kad mama studira” pokrenuo je i sprovodi Centar za mame, udruženje građana čija je vizija Srbija u kojoj mame nisu diskriminisane, gde je njihov značaj za zajednicu i društvo prepoznat i gde svaka mama ima mogućnost da ostvari svoj pun ljudski potencijal. Cilj ovog serijala je dvostruk. S jedne strane, želja nam je da skrenemo pažnju na glavne izazove sa kojima se majke-studentkinje susreću i otvorimo razgovor o tome kako se majkama može pomoći da nastave i završe školovanje. S druge se nadamo da će ove priče podstaći žene da ne odustanu od želje da uče i steknu diplomu — iako su se našle u ulozi majke. Serijal medijski podržava portal Žena.