Vreme je: mama-studentkinja po sopstvenom izboru

Većina se žena u ulozi mame-studentkinje nađe sticajem okolnosti, bilo zbog slučajne trudnoće tokom studija, bilo što su kao mame rešile da se vrate školovanju. Jedanaesta priča serijala ‘Kad mama studira‘ nešto je drugačija: Milica je sama odlučila da nasred studija zastane, uda se i postane majka. Danas ova mlada žena opet aktivno studira deleći, roditeljske obaveze sa zaposlenim mužem koji i sam pohađa master-studije.

Vreme je: mama-studentkinja po sopstvenom izboru

Treću godinu studija završila sam uspešnije nego prve dve – kada nisam imala dete – iako sam imala čak 22 ispita.

Postala sam mama tokom studija – jer sam tako želela

Zovem se Milica, imam 26 godina i istovremeno sam i mama i studentkinja. Trenutno pohađam četvrtu godinu studija na Odseku za muzičku pedagogiju sa teorijom muzike Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu i ovo je druga godina kako studiram uz dete.

Posle druge godine fakulteta, rešila sam da se udam i postanem majka. Jednostavno sam tako želela. Bila sam odlučna u tome da napravim prekid u studijama, ali sam nameravala da im se s vremenom vratim, i to sam i učinila posle dve godine odsustva, pošto mi je ćerka napunila godinu dana.

Selidba i usklađivanje porodičnog rasporeda

Najteži deo mog povratka fakultetu bila je neophodna selidba. Ni muž ni ja nismo rodom iz Kragujevca te smo sami morali da se snađemo za stan i da sa ćerkom pređemo u grad. Međutim, iako nemamo nikakvu ispomoć jer nam roditelji i ostala rodbine žive drugde, uspeli smo vrlo lepo da uskladimo svoje obaveze. Ćerka nam ne ide u vrtić, pa smo se zato organizovali da je čuvamo naizmenično.

Sve je ovo moguće pre svega jer, kao nastavnik instrumenta, moj muže ne radi svakodnevno po osam sati već svega nekoliko dana u nedelji. Uz to radi pomalo i privatno, od kuće, pa možemo da priuštimo život u iznajmljenom stanu iako ja ne radim.

Odnos okoline i organizacija studijskih obaveza

Kada sam se vratila sa pauze, profesori su imali razumevanja za mene utoliko što su mi dozvolili da ne prisustvujem redovno predavanjima onda kada mi je muž na poslu. Na ostala sam redovno išla jer su sva predavanja i vežbe na mom fakultetu obavezni. Pritom ih ima prilično, a – s obzirom na to da se radi o muzici – mnogo toga je praktično i ne može se naučiti iz knjige, pa je i meni bilo potrebno da previše nastave ne propustim.

Tu treću godinu studija završila sam bolje nego što sam se nadala i čak uspešnije nego prve dve, kada nisam imala dete – iako sam imala 22 ispita. Muzika mi je zaista oduvek išla i to mi omogućava da lako usvajam novo gradivo iz te oblasti, ali sam svejedno svaki slobodan trenutak koristila da uradim nešto za fakultet.

Četvrta godina studije i muževljev master

Ove je godine muž upisao master-studije za harmoniku, tako da nam je teže. Ne mogu da pohađam celu četvrtu godinu jer je isuviše novih predmeta i prakse da bih neredovno pristustvovala nastavi. Zato sam rešila da program podelim na dva dela – ove ću godine pohađati i polagati šest predmeta, a sledeće preostalih šest, tako da ne bih bila previše odsutna od kuće.

Kako je mužu potrebno značajno vreme za sviranje, onih dana kada idem na fakultet on vežba dvaput dnevno: jednom rano, pre nego što odem od kuće, i drugi put do kasno uveče, pošto sam se vratila. Drugim danima, kada sam ja kod kuće, on radi.

Svakodnevica: naporna, ali radosna

Oboje koristimo studentsku menzu, tako da kuvam samo za dete, što zahteva manje vremena, novca, sudova i struje. Ja vežbam dok ona spava, a ponešto odradim i uz nju, dok se igra. Sada ima već dve i po godine i prilično je razumna, pa prihvata da crta i svira pored mene, dok radim.

Nije lako, ali ne kukamo jer smo sve ovo želeli i ja sam zapravo vrlo srećna i zahvalna na našoj situaciji. Ništa mi ne nedostaje jer, kada poželimo, uspemo i da odgledamo film, i da nešto pročitamo, i da se vidimo sa prijateljima.

Loših posledica po dete nema jer provodimo kvalitetno vreme zajedno, a i neprestano je sa nama. Svaki dan ide u park, jednom sa tatom, jednom sa mnom, dok vikendom idemo svi zajedno, i svakako bismo manje bili sa njom da ja radim ili da muž radi svakodnevno.

Zaključak?

Da li je diploma fakulteta vredna ovog truda? Meni svakako jeste. Muzika je ono što me zanima, što volim, čime se celog života bavim i imam velike planove za posao posle studija. Ne znam šta bih da se ne bavim muzikom. A mislim i da svojim izborima i organizacijom dajemo dobar primer svom detetu.

Možda nekom naš raspored deluje prekomplikovan, ali stvarno nije, i nadam se da će naša priča motivisati bar jednu mama koja brine šta će biti sa njenim studijama da od njih ne odustane. Verujem da možemo sve ono što stvarno želimo i što nas ispunjava.

***

Autorka teksta je Milica Rašković, studentkinja muzičke pedagogije u Kragujevcu

Serijal uredila Blaga Lazić

Serijal „Kad mama studira” pokrenuo je i sprovodi Centar za mame, udruženje građana čija je vizija Srbija u kojoj mame nisu diskriminisane, gde je njihov značaj za zajednicu i društvo prepoznat i gde svaka mama ima mogućnost da ostvari svoj pun ljudski potencijal. Cilj ovog serijala je dvostruk. S jedne strane, želja nam je da skrenemo pažnju na glavne izazove sa kojima se majke-studentkinje susreću i otvorimo razgovor o tome kako se majkama može pomoći da nastave i završe školovanje. S druge se nadamo da će ove priče podstaći žene da ne odustanu od želje da uče i steknu diplomu — iako su se našle u ulozi majke. Serijal medijski podržava portal Žena.