Roditeljstvo gotovo uvek podrazumeva borbu za ravnotežu. Između svojih, dečijih i partnerovih potreba. Između kuće i posla. Između neophodnog reda i rasula koje prati opuštenost i igru. Između sna i vremena za sebe. Spisak je podugačak. Naša šesnaesta priča je Slavičina i ona govori upravo o toj životnoj raspetosti, ali i o tome kako su teški periodi ipak prolazni, dok plodovi napora i trudna umeju da traju do kraja života.
Kao hodanje po konopcu: potraga za smislom i životnom ravnotežom
Davno je prošlo vreme kada sam bila mama-studentkinja, ali su mi sećanja na njega i dalje vrlo živa – i uvek tu da me podsete da ništa u životu nije nemoguće, da nijedna prepreka nije nesavladiva, ukoliko čovek ima vrlo jasan cilj i istinsku želju da ga ostvari.
Završila sam smer za razrednu nastavu na Pedagoškoj akademiji, jer Učiteljski fakultet tada nije postojao. Nedugo zatim usledili su i prvi poslovi, ali su svi bili na određeno vreme: zamene u gradu i okolnim selima. U tom sam se periodu udala i ostvarila kao majka, što je za mene smisao ovozemaljskog života. Ipak, stalan posao bio mi je potreban pa sam upisala novoosnovani Učiteljski fakultet, verujući da će mi njegova diploma pomoći.
Studije uz bebu i posao u školi
Nije bilo lako istovremeno gajiti bebu, spremati ispite i raditi na zameni u školi, ali mi iz sadašnje perspektive taj period deluje ne težak već uzbudljiv i zanimljiv. Jedino čega se sećam da mi je nedostajalo jeste san. Dešavalo se da noću spavam tek po 2-3 sata, a nekada ni toliko. Olakšanje mi je predstavljala podrška supruga, koji mi je pomagao ne samo u brizi oko deteta već i u svakodnevnim kućnim obavezama.
Nakon diplomiranja dobila opet sam posao na određeno, u selu nadomak grada u kom živim. Istovremeno sam poželela da proširim porodicu. Ubrzo je na svet došla još jedna divna devojčica i na svaki način mi upotpunila život.
Na posao uz novorođenče
Planirala sam da se tokom porodiljskog odsustva posvetim isključivo deci i da uživam u njihovom odrastanju. Život mi je, međutim, udelio nešto sasvim drugačije.
Kada je mlađoj ćerci bilo mesec dana, ponuđen mi je posao na neodređeno. Prihvatila sam ga bez dvoumljenja jer je to bio način da dugoročno obezbedim porodicu. Srećom, suprug je mogao da uzme godišnji odmor i brine o mlađoj devojčici dok sam ja bila na poslu, a starija ćerka u vrtiću.Usledio je još jedan period nespavanja – i mog uverenja da ću umreti nenaspavana.
Godinama kasnije: i vremena i sna na pretek
Godine i godine su prošle od tad, a ondašnji napor i trud višestruko su se isplatili. Starija ćerka sada je i sama student. Mlađa je srednjoškolka. A ja imam prostora i vremena da radim, stvaram i napredujem – i sna i više nego što mi treba.
Radim posao koji volim i u svojim učenicima – u dečjem svetu – nalazim nepresušan izvor energije i nadahnuća. Autorka sam dveju zbirki priča i pesama za decu „Uživaj dok si dete“ i „Nismo slučajno rođeni.“ Pišem za nekoliko portala na različite teme. Objavljujem stručne članke u Prosvetnom pregledu, a moji radovi su zastupljeni u mnogim zbornicima i antologijama. I u svemu što radim imam podršku svojih bližnjih. Ostvarila sam se i lično i profesionalno i srećna sam – jer osećam da sam postigla onu dragocenu ravnotežnu između posvećenosti poslu i posvećenosti porodici.
***
Autorka teksta je Slavica Bijelić, učiteljica iz Valjeva
Serijal uredila Blaga Lazić
Serijal „Kad mama studira” pokrenuo je i sprovodi Centar za mame, udruženje građana čija je vizija Srbija u kojoj mame nisu diskriminisane, gde je njihov značaj za zajednicu i društvo prepoznat i gde svaka mama ima mogućnost da ostvari svoj pun ljudski potencijal. Cilj ovog serijala je dvostruk. S jedne strane, želja nam je da skrenemo pažnju na glavne izazove sa kojima se majke-studentkinje susreću i otvorimo razgovor o tome kako se majkama može pomoći da nastave i završe školovanje. S druge se nadamo da će ove priče podstaći žene da ne odustanu od želje da uče i steknu diplomu — iako su se našle u ulozi majke. Serijal medijski podržava portal Žena.
Leave a Reply