Apelujemo da se izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom uključe u novi budžet

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom u primeni je od 1. jula 2018. godine, ali su ubrzo posle toga krenule i najave za njegove promene. Zakon, koji ima i pozitivnih strana, posebno je oštetio nekoliko kategorija žena. S obzirom na to da je godina 2019. na izmaku, te će uskoro početi i rasprava o budžetu, Centar za mame apeluje na donosioce odluka da izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom uključe u novi budžet.

Centar za mame apeluje na donosioce odluka da izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom uključe u novi budžet.

Ključni problemi Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom na koje Centar za mame želi da ukaže su sledeći:

1. Ne postoji garantovani minimum porodiljske nadoknade za porodilje koje su radile manje od 18 meseci u kontinuitetu, te je zbog toga, prema podacima portala Bebac.com, više od 13.000 porodica prve nedelje i mesece života svoje dece provelo razmišljajući kako da plati najosnovnije stvari potrebne za život. Neka od rešenja ovog problema koje predlažemo su:
   a)Skraćivanje perioda izračunavanja proseka na 12 meseci, kako je bilo u starom Zakon
   b)Ubacivanje republičkog minimalca u izračunavanje proseka za mesece kada porodilja nije radila
   c)Postavljanje granice ispod koje ne sme da se ide sa primanjima tokom porodiljskog, na primer minimalac.
2. Porodilje koje imaju veća primanja od 3 prosečne plate ovim Zakonom su posebno oštećene. Za njih je država procenila da su im tokom trajanja porodiljskog odsustva sasvim dovoljne 3 prosečne plate, iako su one i njihovi poslodavci plaćali poreze i doprinose na 5 prosečnih plata. Ovih žena je u Srbiji oko 400 i svaka je svakog meseca uskraćena za više od 90.000 dinara od novca koje su zaradile. Centar za mame smatra da je rešenje ovog problema vraćanje na stari zakon, gde su ove mame primale do 5 prosečnih plata, za koliko su i plaćale poreze i doprinose. 
3.  Mame preduzetnice su oštećene zato što nemaju pravo na dve godine porodiljskog odsustva za treće i dalju decu, te je važno da i one imaju ista prava kao druge porodilje. 
4. Roditeljima dece sa invaliditetom oduzeto je pravo na naknadu za odsustvo s posla, odnosno prisiljeni su da biraju između toga i naknade za tuđu negu i pomoć, iako je reč o različitim vrstama naknade. Zakon trenutno od roditelja traži da biraju (u slučaju odsustva s posla) između naknade za odsustvo i tuđe nege i pomoći. To su dva odvojena prava i ne mogu se međusobno poništavati. Centar za mame smatra da i ova odredba treba da bude obrisana iz Zakona.

U poslednjih godinu dana bilo je mnogo najava da će Zakon biti promenjen, ali se to još uvek nije desilo. Majke, porodice, stručna javnost i brojna udruženja kritikovali su Zakon, dok je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković pokrenula inicijativu pred Ustavnim sudom radi ocene ustavnosti samog Zakona.

Centar za mame smatra da Zakon mora biti promenjen, ali da ta promena mora da se donese u saradnji sa udruženjima koja zastupaju interese mama, kao i u saradnji sa stručnom javnosti. Ovaj Zakon je, iz nekog razloga, donet ‘ispod žita’, bez konsultacije sa ključnim javnostima, te je stoga i selektivan, isključiv, a u nekim odredbama i uvredljiv za majke u Srbiji.

Takođe, želimo da podsetimo da uloga države treba da bude da omogući ženama da ostvare sve svoje uloge koje žele, a ne da kažnjava one koje rade, kao što je učinila služeći se ovim Zakonom. Načelo Međunarodne deklaracije o zaštiti materinstva kaže da plata ne može da bude manja od dve trećine onoga kolika je bila pre odlaska na porodiljsko odustvo, te je i to načelo primenom ovog Zakona prekršeno.

Možda je ovakvim Zakonom država imala na umu uštedu budžetskih sredstava, ali ovakvim stezanjem kaiša postiže samo kontraefekat.

Danas se rađaju deca koja će voditi ekonomiju ove države i kroz koju deceniju donositi zaradu svojim porodicama, firmama, zajednici i državi. Kako će Srbija izgledati ako se ta deca ne rode ili se rode negde drugde?