Sve je veći broj mama koje nam se javljaju, a koje su usled vanrednog stanja ostale bez posla. Pored straha za život i zdravlje porodice, one sada brinu i o tome da li će imati dovoljno materijalnih sredstava za izdržavanje.
Oni roditelji koji su zadržali svoje poslove i sada rade od kuće, suočavaju se sa nizom problema.
Jedan od mejlova koje smo primili prenosimo vam u celosti:
Poštovani,
Molim vas da, ako ste u mogućnosti, podelite situaciju sa kojom se susreće većina majki u Srbiji tokom vanrednog stanja, a na mom ličnom primeru. Ja sam majka troje dece i uskoro mi ističe porodiljsko bolovanje.
Od početka vanrednog stanja pomažem starijem detetu oko nastave, domaćih zadataka i u kontaktu sam sa učiteljicom. Slikamo, snimamo, šaljemo, komentarišemo, dorađujemo itd. Od 1. aprila sprovodim i vaspitno-obrazovni rad Predškolske ustanove koju pohađaju dvoje mlađe dece. To su lepe aktivnosti za koje treba vremena, strpljenja, želje deteta da sarađuje, itd. Oko 2 sata svakog drugog dana provedem u redovima da bih nabavila šta je potrebno porodici jer nemam špajz i ne gomilam hranu. Suprug radi noću, od kuće. Pre podne mora da odspava. Dok starije dete prati nastavu na RTS-u, animiram mlađu decu da joj ne bi smetali. Tu je onda spremanje obroka, čišćenje i ostale redovne aktivnosti po kući.
U mojoj firmi su smanjene plate za 40% zbog smanjenja obima posla. Banka nam je poslala ponudu za moratorijum za stambeni i keš kredite koji su apsolutno nepovoljni. Ja sam planirala da se vratim na posao i vrlo se radovala tome. Vlada Srbije nam daje rešenje da radimo od kuće. Ja, majka troje dece, fizički i organizaciono nemam uslova da obavljam radnu obavezu iz svog stana pored troje dece, uz sve zadatke koji oni dobijaju i u kojima uživamo da ih radimo. Preporuka Vlade je za takve situacije da roditelji rade po smenama. Mi ne živimo u vili da mogu fizički da se dinstanciram od dece. Dok najmlađe dete spava, a školarac uči, jedina prostorija koja mi preostaje za rad je toalet.
Kako smatram da nisam u situaciji da obavljam radnu obavezu u potpunosti, razmišljala sam da mi se zbog smanjenja plate u firmi “više isplati” da odem na bolovanje na 65% plate nego da se nerviram kako ću da radim u malom stanu pored njih troje za 60% svojih primanja. U Ministarstvu rada su mi rekli da nema automatskog produžavanja bolovanja radi nege deteta. U Domu zdravlja ne primaju nikoga osim ako nema simptome Covida. Imam problem sa leđima, terapijske vežbe koje su mi prepisane su otkazane zbog vanrednog stanja, na ponovni pregled ne mogu, jer nije hitno. Nema veze, radim vežbe kod kuće, pa vežbaju i deca sa mnom. 🙂
Rešenja nema. Ja očekujem da me sistem vidi, da oseti moj problem i pomogne mi, da budem kao majka vidljiva u sistemu. Ja želim da radim, da učim, ali želim da u ovoj situaciji sprovodim nastavne aktivnosti sa svojom decom jer je to za njihovo dobro. To nije izvodljivo. Izgleda se niko time nije malo više pozabavio. Nije rešenje evo radite od kuće da biste bili bezbedni. Za rad od kuće su potrebni i uslovi i mir i stimulacija. Moje dete od 9 godina može da razume da ja radim i manje će mi smetati, dok dečak od nepune dve godine apsolutno neće razumeti. A država mi nije omogućila da mogu da se brinem o njemu, već su mi samo dali rešenje da budem u kući sa njim 24 sata nepoznat broj dana dana i da radim da bismo preživeli.
Molim vas ako imate neki savet ili ideju kome još mogu da se obratim, podržite me da ovaj problem iznesem još nekome.
Iz ovog mejla kao i iz drugih koje svakodnevno primamo, možemo da zaključimo da su jedno uredbe, mere i preporuke Vlade, a da je situacija sasvim drugačija u praksi.
Danas se roditelji suočavaju sa problemima koje je teško rešiti bez sistemske podrške države. Pomoć koja je najavljena kroz olakšice, isplatu minimalne zarade i novčanu pomoć svim punoletnim građanima je pomoć koja je za budućnost.
Ostaje nejasno šta roditelji da rade do tada?
Kako prehraniti porodicu kada se izgubi posao, a novi nije ni u najavi?
Kako da se organizuju roditelji sa više dece u praćenju nastave i istovremenom radu od kuće?
Koliko nas živi u velikim stambenim prostorima sa mogućnošću da se svi odvoje i u miru obavljaju svoje školske i radne obaveze?
Kako smo i društveno izolovani, čini nam se da smo potpuno sami sa svojim problemima.
Za sada nam ostaju internet i društvene mreže da se povežemo i jedna drugoj pomognemo koliko možemo.
Centar za mame nastavlja da pruža pravnu podršku i psihološku podršku mamama. Spremamo još i dva Facebook live uključenja sa psihološkinjama.
Pišite nam sa čim se sve suočavate danas. Koji su vaši trenutni problemi? Koja su moguća rešenja prema vašem mišljenju?
Povežimo se, drage mame, tako ćemo biti jače i vidljive u sistemu.
Autorka je Nela Todorović, pravnica
Leave a Reply