Mirjana Savić je Master logopedije, sa 20-godišnjim iskustvom u radu sa decom, ali i roditeljima, vaspitačima i svima koji se bave razvojem dece. Vlasnica je Centra za edukaciju MOJA PRVA REČ, gde od 2017. godine radi dijagnostiku i tretman govorno jezičkih poremećaja kod dece.
Kada i kako ste došli na ideju da pokrenete sopstveni biznis?
Do pokretanja privatne prakse je došlo kada je zbog preseljenja trebalo da tražim novi posao, a ujedno sam se vraćala sa trećeg porodiljskog odsustva. Ranije sam imala ideju privatne delatnosti ali je ostajalo samo na ideji. Radila sam u državnom sektoru koji mi je pružao prilike za profesionalnim usavršavanjem i edukacijom i imala dvoje male dece te sam odlagala tu ideju za neko bolje vreme. Međutim, s obzirom da sam iza sebe imala već 13 godina bogatog radnog iskustva, bila sam sigurna da mogu samostalno da se iznesem sa svim profesionalnim zahtevima. Imala sam troje dece uzrasta 11, 9 i 2 godine i smatrala sam da ću na taj način imati veću mogućnost usklađivanja profesionalnih i privatnih obaveza.
Kako je izgledao početak vašeg osamostaljivanja?
U prvoj godini sam se više bavila nekim administrativnim stvarima, profesionalni angažman je bio minimalan tek toliko da pokrije neke troškove. Imala sam velike porodične zahteve zbog malog deteta koja je prolazile faze adaptacije u vrtić i ostale dečije bolesti. U tom periodu sam imala potpunu finansijsku podršku supruga, a po potrebi i oko administrativnih poslova. U toku druge godine počinjem nešto više da radim i zarađujem ali je to još uvek bilo nedovoljno i to počinje da me frustrita. Na početku nisam imala strahove i sumnju da ću uspeti i očekivala sam brži razvoj. Cilj mi je bio da ću posle godinu dana početi da zarađujem dovoljno bar da pokrijem troškove firme. A i po mom biznis planu je tako bilo predviđeno. Međutim, to se nije desilo. Tada su mi se prvi put javile sumnje u uspeh našeg plana. Sve više sam se pitala šta ja to radim pogrešno i kako treba dalje da nastavim. Moj suprug mi je bio najveći oslonac u tim kriznim periodima jer me je konstantno hrabrio i podržavao da istrajem i veoma sam mu zahvalna na tome. Nakon detaljnog razmatranja, odlučila sam da uložim trud u marketing. Međutim, nije mi se dopadala ideja klasične reklame jer smatram da je ovo delatnost čije usluge se ne prodaju već pronalaze po kvalitetu i prilagođenosti deci i roditeljima. Ali pitanje je bilo kako onda da me pronađu ljudi? Bila sam nepoznata i za moje okruženje jer sam se tek doselila iz drugog grada. Kroz to traganje za idealnim načinom za promociju, upoznala sam divne ljude, a i oni mene. Zahvalna sam Centru za mame koji mi se našao kao podrška u pravom momentu za mene, kao i nekim ljudima iz lokalne zajednice koje sam upoznala, i novim poznanicima sa informatičkim znanjem koji su učinili da mojim ličnim angažmanom i malim finansijskim ulaganjem dobijem marketing koji početkom treće godine prevazilazi moja očekivanja. Te godine moja mala, privatna praksa prerasta u firmu kojoj je potreban angažman drugih ljudi kako bi se razvijala dalje. Pojavom pandemije taj razvoj je malo usporen ali svakako idem ka svom cilju. Trenutno imam jednog terapeuta, a cilj je par zaposlenih teraputa kako bih se ja mogla posvetiti samo proceni i prevenciji jezičkih poremećaja, naučnim istraživanima…Nadam se da ću u narednih pet godina ostvariti ovaj cilj.
Da li je rad i razvoj na sopstvenoj firmi uticao i na vaš lični razvoj?
Rad na razvoju firme je izuzetno zahtevan. S obzirom da sam majka troje dece i da radim sa decom ja ga često poredim sa odgojem deteta. Prve tri godine zahtevaju neizmernu energiju, zdrav odnos, veliko emotivno ulaganje i danonoćnu posvećenost. Naravno ako je taj rad bio adekvatan sledi i nagrada, lična satisfakcija i osećaj uspeha i zahvalnosti. U mom slučaju razvoj firme je podstakao i moj lični razvoj. Veoma mi je bitno što sam imala podršku okoline koja mi je davala snagu da istrajem na svom putu. Često sam nailazila na odobravanje, pohvale i promociju što mi je u tom momentu bilo potrebno.
Kako je izgledalo balansiranje između porodice i dece? Koliko dece imate i da li ste se u ovaj izazov pokretanja svog biznisa upustili pre nego što ste postali mama?
Mislim da je svim ženama veoma teško da održe balans između porodice i profesionalnih obaveza, a kod privatnog preduzetništva je to još teže. Preduzetništvo zahteva više poslovnog angažmana i bez razumevanja i podrške unutar porodice mislim da je nemoguće. U mom slučaju deca su naviknuta na puno obaveza koje imaju svi članovi porodice i na postavljanje prioriteta u datom vremenu. Trenutno su mi deca dovoljno odrasla da mogu biti samostalna za mnoge stvari, inače nisam sigurna da li bih uopšte mogla uskladiti brigu o njima i posao, bar ne u ovom obimu.
Da li ste imali pomoć od države i kakvu? Da li je bila adekvatna ili mislite da bi vam neka druga vrsta pomoći bila bolja?
Otvaranje firme sam započela sa državnim projektom koji daje novčana sredstva za samozapošljavanje. Uslov je bio da imate u toj vrednosti opremu ili prostor da započnete delatnost. To nisu velika sredstva ali su pokrila poreske obaveze prema državi za prvih godinu dana i u tom momentu su mi značila. Smatram da je to dobra podrška koju treba proširiti i nastaviti. U mom slučaju bi bilo dovoljno da se produžilo na još jednu godinu. Što se tiče mene, volela bih i sigurno bi mi bilo lakše da sam poznavala neke veštine marketinga, ekonomije, prava…Preduzetništvo podrazumeva da poznajete sve aspekte biznisa i da nije dovoljno imati dobar proizvod. To svakako jeste nužno ali je nedovoljno za uspeh.
Kako izgleda jedna radna nedelja mame preduzetnice?
Moja radna nedelja je uvek popunjena do maksimuma, i uvek mi nedostaje neki sat. Uglavnom imam isplaniran angažman u firmi koji podrazumeva direktan rad sa decom, i to mi je prioritet jer rad u našem Centru zahteva kontinuitet i posvećenost detetu. Nemam viška zaposlenih koji bi mogao da pokrije moj izostanak. Radim dvokratno kako bi uskladila i porodične obaveze. Ukoliko se pojave vanredne obaveze, pokušavamo svi porodično da ih rešimo. Može se reći da gotovo i da nemam slobodnog vremena, već je samo pitanje da li sam uspela sve prioritetne stvari da odradim. Vikend služi za završavanje porodičnih obaveza, ali ponekad i poslovnih koje nisu obavljene tokom nedelje, ali i za malo odmora. Vreme sa decom uglavnom provodim dok istovremeno obavljam neku poslovnu ili kućnu aktivnost.
Biti mama preduzetnica ima svoje vrline i mane. Koji aspekti su vama draži od drugih, a koji vam nisu baš omiljeni?
Volim profesionalnu slobodu koju mi pruža preduzetništvo. Imam mogućnost sama da planiram put i tempo razvoja. Ne volim da se bavim administrativnim stvarima i zakonskim rešenjima, a nisam u mogućnosti da angažujem nekog ko bi to obavljao umesto mene. Jedno je sigurno, a to je da bih volela da imam malo više slobodnog vremena.
S obzirom da ste se upoznali sa svim pozitivnim i negativnim stranama ženskog preduzetništava, koje zakonske promene bi, po vašem mišljenju, olakšale vaše poslovanje ali i drugih žena koje su krenule istim putem?
Mislim da bi se moglo pomoći ženskom preduzetništu da se razvije i opstane kroz niz savetodavnih tela koja će uštedeti vreme za dobijanje odgovora za neka zakonska rešenja. Smatram da bi se generalno trebalo raditi na pojednostavljavanju pravnih postupaka vođenja firme. Takođe, trebalo bi ženama koje su preduzetnice, a koje imaju decu omogućiti dodatnu socijalnu podršku u vidu poreskih olakšica ili nekih beneficija, kako bi znale da neko vrednuje njihov trud i rad.
Koji aspekt vašeg dosadašnjeg puta biste promenili i kako?
Sve što sam do sad uradila verujem da je maksimum mogućnosti koje sam u tom trenutku mogla da dam. Sad, sa ove distance, imam utisak da se sve dešavalo svojim prirodnim tokom, i da sam u nekim momentima bila nestrpljiva ali ipak istrajna. Za mnoge stvari nisam znala kako će ići ali sam bila otvorena i spremna da ih prihvatim. Bilo je dosta neizvesnosti koju je teško podneti bez vere i ubeđenja da radite ispravnu stvar. Smatram da sam na dobrom putu i sada osećam olakšanje. Nisam sigurna kako će izgledati sledeći korak ali sam spremna na rad i izazove jer želim da se razvijam u ličnom i profesionalnom smislu.
Šta biste poručili ženama koje danas planiraju da se upuste u preduzetničke vode?
Uvek bih podržala sve žene koje se odluče na preduzetništvo, jer smatram da je to dobar put profesionalnog razvoja koji nudi mogućnost potpune finansijske nezavisnosti svake žene. To je put koji nudi nezavisnost od političkih, kulturoloških i ideoloških stavova drugih ali na tom putu morate biti spremne da dajete maksimun svog znanja, snage i energije. Ukoliko ste mama, a želite da budete preduzetnica dobro isplanirajte svoje vreme kako biste uspele postići balans između porodičnih i profesionalnih obaveza. Uz to, obavezno planirajte i podršku koja će vam biti neophodna. I najvažnije, budite strpljive, jer je potrebno vreme da se razvije neki posao i ne ide uvek sve po planu.
Šta biste poručili donosiocima odluka u državi?
Smatram da bi donosioci odluka u našoj državi trebalo da podrže sve žene koje su majke, a spremne su da otvaraju radna mesta za sebe ali i za druge. Potrebno im je omogućiti zakonske olakšice, subvencije i druge beneficije koje neće biti direktno vezane za njihova primanja. Sasvim je u redu voditi računa o socijalnim osetljivim kategorijama ali svakako treba podržati i nagraditi žene koje su spremne same da obezbede egzistenciju za svoju decu jer iza toga verovatno stoji ogroman trud i rad. To su sigurno žene iza kojih stoji prekovremeno, a nekada i duplo radno vreme, koje nemaju bolovanje, praznike, a često ni godišnje odmore.
Napisala Vanesa Marčeta
Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta Pravda za mame preduzetnice koji Centar za mame u saradnju sa roditeljskim portalom Bebac realizuje u okviru programa podrške javnom zagovaranju „Istraži – Osnaži“ koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Trag fondacija.
Izradu ovog materijala je finansirala Vlada Ujedinjenog Kraljevstva; izneti stavovi nužno ne odražavaju zvaničnu politiku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva
Leave a Reply