Mame i anti-mame

AUTOR Centar za Mame | U Glas mama

ALT: "mama i dete"

Svako protiv svakoga. Tako danas izgleda biti mama. Podeljene smo na bezbroj grupa – mame-rode, mame anti-gluten, anti-gmo, anti-čokolada, mame oprezne, mame bezobzirne, mame koje sede s decom u pesku, mame koje rešavaju poslovne mailove u parku, domaćice, stepford mame, mame karijeristice… Dalje nabrajajte sami. Kako to i dalje nije dosta, svaka od tih grupa još u sebi ima podela, pa tako imamo mame koje žive samo za to da im mladunče jede zdravu, nerafinisanu hranu, ali neke od njih će preživeti koji slatkiš, dok bi ih druge zapalile na lomači zbog istog. I tako u krug.

Susret mama, pogotovo novih mama, sve češće izgleda kao susret alfa lavova. Merkaju se, kruže jedna oko druge, prilaze tek ako po spoljašnjim obeležjima zaključe da bi mogle biti na istoj strani. Mama u štiklama i naočarima za sunce ‘a la Posh Spice’ sigurno neće zaći u moj ‘vansice i zaflekana h&m majica’ reon, kao što ni ja neću u njen. Ako na prvu zaključimo da bismo mogle biti ‘tu negde’, sledi približavanje. Oprezan dijalog. Koliko je staro dete, koliko priča/ne priča, hoda/ne hoda. Ako su tu negde po uzrastu, trzamo na svaku opasku da je naše dete ‘sporije’. Ubaci se koja dobronamerna primedba. ‘Ma nije ni mooooja do pre 3 dana, a evo je sad, leti! Deca, štaš, haha.’ Samo najhrabriji zagaze u temu dojenja, platnenih/jednokratnih pelena i gledanje tableta ili tv-a. Sklizak teren na kojem svako pokazuje zube.

I ne ograničavamo se samo tu. Studiraju se društvene mreže, ocenjuje dečja garderoba i organizovanje rođendana. Samo amateri još imaju domaće torte i  balone bez helijuma. Na Korzu se daju bonus bodovi za fensi kolica, ali ako su najpopularnija, onda se malo i podsmehujemo. Raspravlja se o mamama pušačicama, mamama koje izlaze, osuđuju se premale razlike u porodima, velike još i više. I možemo se praviti fine, ali znate da sve to radimo. Branimo svoju teritoriju i vaspitne metode životom. Jer valjda ja znam najbolje i SAMO je moje najbolje. Zašto? Zašto se svaka rasprava između mama pretvori u ekvivalent rasprave o ustašama i partizanima? Nema odstupanja i nema pobednika.

Zato što je majčinstvo ono što nas definiše, htele mi to ili ne. Ni karijera, ni brak, ni novci, ni društveni status – ništa ne definiše ženu kao što je definiše majčinstvo. Jer karijera vas može odrediti, ali ne mora. Znam doktore koji žive medicinu, znam doktore kojima, da ih upoznate van radnog mjesta, ne biste poverili bicikl. Znam žene koje definiše bračni status, znam i one koje žive kao da ga nemaju. Novci nam pomažu u životu, ali definišu samo one snobove koji se pronalaze u njemu. S majčinstvom je drugačije. Žena koja je majka, nikad nije ne-majka. Ta sfera života je uvek aktuelna, i na poslu i na sastanku i s društvom i dok spava. Nema tog posla ni godišnjeg odmora koji isključuje funkciju majke. Žena koja misli da je majčinstvo ne definiše samo pokazuje način na koji je tako duboko definiše. Svaku od mama plaši pomisao da će podbaciti, da će biti loša i taj strah ne prestaje – jer ako zezne ovo, zeznula je sve. Nikada nisam čula da je neko rekao ‘ona ti je ostavila svoje dete, ali je diiiiivna osoba inače’. Nema te karijere koja popravlja propušteno u dečjim životima. I zato se, valjda, držimo kao pijan plota vlastitih uverenja u vaspitanju. Jer ako ne verujemo celim svojim bićem da smo u pravu, večno ćemo biti u dilemi i – podbaciti. Svaka majka mora VEROVATI u to da zna šta je najbolje za njeno dete da bi uistinu znala – što je za njega najbolje.

Ipak, sklizak teren jako lako postane sigurno utočište. Prvo detetovo bacanje na pod na javnom mestu i sve majke koje vas osuđuju, prestaće. Vi ćete se crveniti, a one će se smeškati i u prolazu i reći ‘e da vam je znati koliko puta je to meni moja uradila’. Jedno vrištanje u šoping centru i dobićete barem četiri saosećanja ‘evo još jedno dobro dete kao i moje’. Jedan poziv u pomoć i druge mame će se odazvati, jer su potrebne jedna drugoj. Muževe možemo voleti do neba i natrag i mogu biti najbolji očevi na svetu, ali neke stvari samo druga mama može razumeti. Samo vam ona može reći i pojasniti. Samo druga mama zna utešiti i ohrabriti. Gluten ili bez njega, čokolada ili jabuka, tablet ili knjiga – svi mi tumaramo okolo pokušavajući učiniti najbolje što znamo i umijemo.
A prečesto znamo premalo. I zato su nam druge mame potrebne. Od naših majki pa nadalje. Kad sam u najvećoj dilemi, imam mamu-kumu koja ima troje mladunčadi i koja mi samo kaže ‘Zapamti, s prvim se najviše greši. Naučićeš!’ I ne mogu da mi ne bude smiješno. Ali odmah se osećam bolje!

 

 

Autorka teksta je Maja Marić, mama i blogerka na misusovo

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: