ALT: „Ovih 5 lekcija vaše dete neće naučiti ni u jednoj školi”

 

Zaista je neverovatno kako se naš pogled na svet menja nakon što postanemo roditelji. Mogla sam se kladiti za vreme studiranja na učiteljskom fakultetu da nikada neću posumnjati u nesavršenost školskog sistema. Dobro da nisam, jer danas, više nego ikad, uviđam koliko mogućnosti ima za njegovo poboljšanje. Samo, moja deca su sada već u školi, a znamo koliko je potrebno da se promene odobre i počnu sprovoditi. Ako ste i sami roditelji školaraca, onda je ovaj tekst kao stvoren za vas. Ako ćete to tek postati, savršena je prilika da se unapred pripremite.

 

Želim vas uveriti da je krajnje vreme da uvedete delimični homeschooling, barem kad je reč o određenim oblastima iz kojih vaše dete u školi nikako neće dobiti za njega prikladno obrazovanje. Ovih 5 lekcija vaše dete neće naučiti ni u jednoj školi.

 

Lekcija br. 1: Naučite ih da vole sebe

 

Ili, još važnije, naučite ih da sebe moraju voleti najviše. Zvuči logično? I jeste, samo ih tome niko u školi neće naučiti. Dok se obradi silno gradivo koje se po planu obraditi mora, ne ostane slobodnog vremena  za ovako nešto. Kad nauče da zavole sebe sa svim malim i velikim nedostacima, automatski će voleti i druge i tome ih onda više ne morate učiti.

 

Kako da ga naučite tome? Evo kako, tako što ćete vi kao roditelj voleti sebe najviše. Setite se u svakoj situaciji da je vaše dete ogledalo vas samih. Ako ne volite sebe, prebacujete sebi da ste debeli/premršavi/nesrećni, uz sebe ćete odgajati još jedno takvo dete. Teško je, priznajem, izaći iz tog začaranog kruga u koji smo upali možda još u pubertetu, ali ako postoji vaša dobra volja, nije nemoguće. Ni teško. Naprotiv. Postoji toliko knjiga o jačanju samopouzdanja i podsticanju ljubavi prema sebi. I ne trebate ih kupovati; mislim da sebi danas svako može priuštiti člansku karticu obližnje biblioteke i tamo pozajmiti knjige. Takvi nesavršeni kakvi jeste, vi ste ipak posebni! Kada to prihvatite, pucaćete od ponosa na svoje samopouzdano dete koje, voleći sebe, voli i prihvata sve druge ljude oko sebe.

 

Lekcija br. 2: Naučite ih kako da razviju ispravan odnos prema novcu

 

Učenje o novcu i škola nemaju baš puno zajedničkoga. Osim ako će možda jednom u godini na Dan štednje doći službenik iz neke banke i podeliti deci olovke i štedne kasice, kako bi banka pridobila u budućnosti nove klijente. I to je to. Sistemu nije u interesu da ljudi znaju kako se upravlja novcem, jer na taj način postaju samostalni i ne dopuštaju kontrolu nad sobom.

 

A vi, nemojte početi sa opravdavanjima kako je nemoguće načiti decu ispravnom odnosu prema novcu, kad se novca nema. Dete treba od ranog doba, na jednostavan način, da nauči šta je novac, kako se zarađuje, troši i šta se sa razlikom koja ostane može učiniti. Ako ga od najranije dobi naučimo da potroši samo onoliko koliko ima u novčaniku, velika je verojatnost da se u budućnosti, kao mlada osoba, neće zaduživati da bi kupio najnoviji telefon ili televizor, nego će najpre uštedeti novac za to. Kad se ima malo, onda se malo i troši. Mnogo je lakše naučiti ga skromnosti, štednji, kad se novca nema previše, nego u izobilju.

 

Kako da ga to naučim, pitate se? Opet čitanjem knjiga, radom na sebi i vlastitim primerom. Budete li vi odlazili u kupovinu bez plana, kupovali stvari koje vam nikada neće trebati, prevlačili karticu u minus i vraćali se kući frustrirani, to će raditi i vaše dete kad jednom počne zarađivati novac. Ako ga naučite kako da štedi male iznose, uloži ih (uz vašu pomoć) i od malo novca vremenom počne dobijati sve više, e onda ste mu utkali dobar put i osigurali mu uspešnu finansijsku budućnost.

 

Lekcija br. 3: Naučite decu da planiraju i određuju sopstvene ciljeve od malih nogu

 

Da vas pitam, imate li zapisan svoj cilj? Biste li ga znali izrecitovati da vas neko u pola noći probudi i pita? Ako imate, onda već i sami odgajate svoje dete da radi isto tako. Ako ste pak jedni od onih koji nikad ništa ne planiraju i nemaju nikakav određen cilj u životu, onda je idealna prilika da naučite kako ga postaviti i zašto je to važno.

 

Želite li u bilo čemu postati uspešni, zadovoljni, ispunjeni, važno je da postavite cilj sebi. Zamislimo da je vaš cilj odlazak sledeće godine u Grčku na letovanje. Zapisali ste cilj na papirić i nosite ga uvek uza sebe u novčaniku. Svaki ponovni pogled na papirić iznova će vas podsticati da stavite određenu svotu novca na stranu svakog meseca i da se veselite u mislima sledećem letu. Verujte, neće biti nimalo teško dočekati to, jer će vas pogled na sve veću svotu uvek iznova uveseljavati i pokazati vam da ste sve bliže ispunjenju svog cilja. Ovih 6 koraka pomoći će vam da odredite svoj cilj:

 

Postavite jasan cilj/ciljeve.

Razmislite dobro što ste spremni učiniti za ostvarenje cilja.

Odredite tačan rok u kojem mislite da ostvarite cilj.

Razradite precizan plan kako biste mogli da ostvarite cilj i započnite odmah s ostvarenjem.

Zapišite u detalje sve što se odnosi na ostvarenje cilja.

Pročitajte ono što ste zapisali svakog dana po dva puta.

 

Kada sami naučite koliko je važno postavljanje ciljeva, neće vam biti teško objasniti detetu zašto je korisno i dobro da i samo određuje svoje ciljeve. Mnoga deca ne vole školu, dosadno im je. Razumete ih, je l’ da? Obaveze retko kome pričinjavaju zadovoljstvo. No možda će deca lakše dočekati i uspešno završiti školsku godinu, ako budu imala cilj (odlazak kod bake i deke, letovanje, roštiljanje uz reku i mala sportska olimpijada za celu porodicu preko leta…). Svaki put kad im postane teško, podsetite ih na to lepo što ih čeka ukoliko izdrže u školi. CIljevi kod dece ne bi trebalo da budu višegodišnji, jer, pobogu, ko bi to dočekao?! Nije ni to loše, ali je dobro da uz jedan dugogodišnji cilj (ako budem učio u školi, postaću uspešan informatičar – cilj je postati informatičar kad bude porastao) bude i nekoliko kratkoročnih čije se ostvarenje lakše vidi u budućnosti i za šta ne treba prelaziti tako dug put.

 

ALT: „Ovih 5 lekcija vaše dete neće naučiti ni u jednoj školi”

 

Lekcija br. 4: Naučite ih kako da uče

 

Kad krenu u školu, učite s njima nakon svake obrađene nastavne jedinice. Za to će im u nižim razredima trebati možda 15 minuta do najviše pola sata dnevno. Ne govorite im da sada idete učiti zajedno, nego činite to u sklopu pisanja domaćeg zadatka, nenametljivo. Na taj način stvoriće naviku aktivnog učenja i ponavljanja. U kasnijim razredima biće im mnogo lakše, gradivo se neće gomilati i neće im biti potrebno da u jednom danu nauče sve ono što su mogli nedeljama ranije. Ne slušajte savete onih koji vam govore da sa decom ne treba učiti. Kako ćete ih drugačije naučiti da jednom sami uče, ako ne sednete s njima i pokažete im kako se to radi.

Naučite ih da su pogreške dozvoljene i štaviše, poželjne.

Dopuštate li sebi greške? Preispitajte se kako sami prema sebi reagujete kad nešto pogrešite. Mrzite li sami sebe ako nešto pogrešite, ili kažete sebi: „Biće bolje sledeći put, ovo mi je dobra škola.”? Ako je ovo drugo, bravo za vas! Kritikujete li sebe i mrzite zbog pogreški koje činite, onda odlučite da ćete promeniti stav prema sebi. Imajte uvek na umu da je svaka pogreška zapravo idealna mogućnost da iz nje naučimo nešto novo. Dopustite i detetu da uradi nešto pogrešno. Ugrizite se za jezik pre nego krenete sa prigovaranjima zašto je dete nešto učinilo.

 

Lekcija br. 5: Pustite ih da rade ono što vole

 

Ne moraju svi biti informatičari ni hemičari. Ako mu engleski „ne leži”, možda će biti zaljubljen u biologiju i jednoga dana uspešan na tom polju. Verujte mi, svako je dete talent za nešto. Čak i ono koje je škola odavno „otpisala”. Vi ste zato tu da pokažete detetu da je posebno i talentovano. Istražujte zajedno šta je to što ga veseli, podstičite ga da radi ono što najviše voli. Znate kuda to vodi? Tome da ćete jednoga dana imati srećnu, zadovoljnu i uspešnu odraslu osobu koja će vam do groba zahvaljivati što ga niste terali da bude prosečan u matematici, ali je zato smeo da briljira u muzici i da postane uspešan muzičar.

 

Poslušajte priče i pročitajte biografije uspešnih ljudi u svetu. Nisu svi bili najbolji učenici u školi i deca za primer. Velika je uloga i zasluga njihovih roditelja koji su im dopustili da budu takvi i nisu ih sputavali na putu koji je bio idealan za njih. Ostavili su im slobodu da u školi skupljaju loše ocene, ali zato do kasno u noć programiraju, otvaraju svoje male firme i stiču iskustva u preduzetništvu. Oni su izrasli u sigurne i samouverene odrasle ljude, koji su u svako doba spremni da preuzmu odgovornost za svoje odluke.

 

Zaključak

 

Ne ulazim nikada u rasprave da li je danas teže nego ikad odgajati dete. Znam samo da sve gore nabrojano ni mene nisu učili u školi. Možda je zato trebalo više od 30 godina da naučim kako postupati s novcem da ga bude više, a ne da plivam u dugovima; kako da se pogledam u ogledalo i kažem sebi da sam baš savršena takva kakva jesam; kako da planiram svaki dan i postavim ciljeve koji će mi pomoći da postanem uspešna i zadovoljna.

Mene niko nije učio kako treba da se uči; događalo se prečesto da se previše gradiva nakupilo. Dovodila sam zbog toga samu sebe prečesto u stresne i nepotrebne, negativne situacije.

Ja to svojoj deci ne želim! Zato svakodnevno, bez prisile, opušteno usvajamo lekcije koje će im u životu pomoći da postanu uspešni i srećni ljudi.

 

 

Autorka teksta je Mirna Bašić, mama dvoje dece i autorka bloga Lova do krova

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: