ALT: Mame u poverenju

 

Draga mama,

 

Ne možeš i ne treba sve obaveze da završavaš sama, sve vreme. Nemoj ni sve nedoumice ni probleme koje imaš rešavati sama. Piši našem psihološkom savetovalištu „Mame u poverenju” na upoverenju@centarzamame.rs. Naše psihološkinje odgovoriće na tvoja pitanja i nedoumice, kao i pitanja tvog partnera u najkraćem mogućem roku.

 

Pitanja se u anonimnoj formi dostavljaju uredništvu sajta Centra za mame, kako bismo mogli da ih postavimo na našu stranicu. Pitanja i odgovori su tako predstavljeni da u potpunosti štite privatnost osobe koja postavlja pitanje.

 

***

 

Ove nedelje na adresu našeg savetovališta „Mame u poverenju” stigao je mejl od mame koja oseća da nije dovoljno bliska sa svojom mlađom ćerkom, da je ne razume, te je zabrinuta za svoj odnos sa njom.

 

Pitanje

 

Imam jedno pitanje za savetovalište i ne znam da li ću problem uspeti da objasnim detaljno, ali ovo je nešto što me već duže opseda. Mislim da bih naišla na osudu drugarica ako bih sa njima ovo podelila, jer pretpostavljam da bi gomila njih odreagovala  u smislu: „Ti više voliš starije dete!”

 

Problem je sledeći. Majka sam dve devojčice između kojih je razlika dve godine (8 i 6). Nezaposlena sam i ja sam bila ta koja je konstantno sa decom od njihovog rođenja. Moj problem je taj što osećam da sam loša majka i nedovoljno dobra majka mlađoj ćerki. Kada je mlađa ćerka napunila godinu dana, počinju moji problemi, jer nikada nisam uspevala da joj posvetim onoliko pažnje koliko sam mogla prvoj iz raznih razloga. Prvi i najčešći je bio umor, jer ja sam ta koja sa njima provodi čitav dan, pošto muž radi. Pribegavala sam lakim rešenjima (TV, tablet, kompjuter), jer sam prosto bila premorena. Taj drugi put (kad treba drugo dete učiti svemu onome čemu se deca uče) mi je bio daleko teži nego prvi i moje strpljenje je posustajalo jer je sve bilo na meni.

 

Sada, nakon par godina, imam utisak da sam zauvek uprskala stvar i da nikada neću imati toliko dubok odnos i vezu sa mlađom ćerkom kao što imam sa starijom. Obe ih bezgranično volim, ali imam utisak da drugu ponekad ne poznajem i da mi njen karakter nije jasan, a možda potajno i gajim neku „ljutnju” prema njoj za koju ona nije nimalo kriva. Ne umem da joj priđem i ne umem da uđem u njen svet kao što umem sa starijom i to je ono što me muči. Niko mi nikada nije rekao ili skrenuo pažnju da imam različite aršine za svoje ćerke, ali me interesuje da li je problem u mojoj percepciji našeg odnosa i istorije ovih par godina, ili ovde postoji dublji problem između nas dve koji će se jednog dana ispoljiti? Nadam se da sam uspela da objasnim barem malo o čemu se radi…?

 

Hvala unapred.

 

Mame u poverenju: „Zašto nemam isti odnos sa obe ćerke?”

 

Odgovor

 

Poštovana,

 

To što okolina ne primećuje da imate različite aršine prema deci je dobar znak da nije u pitanju neki ozbiljan disbalans u odnosu prema starijoj ili mlađoj ćerki. Bio bi daleko veći problem da okolina primećuje da, kako se obično kaže, pravite razliku među decom, a da je vi ne primećujete. To bi značilo da ste neosetljivi i nedovoljno kritični, i teško biste prihvatili bilo čiji, pa i stručni savet, kako biste produbili svoj odnos sa mlađom ćerkom. Kako je u pitanju Vaš lični doživljaj, on može da bude manje ili više realan. U svemu tome je najvažnije kako se Vaša mlađa ćerka oseća sa Vama.

 

S obzirom da je još uvek mala, to možete da procenite kroz igru uloga – neka ono bude mama, a Vi budite mlađa ćerka. Ne mora igra da bude pretenciozna. Iz nekoliko rečenica ćete možda osetiti kako ona doživljava Vaš odnos. Može da nacrta porodicu, pa da vidite gde je smestila sebe u odnosu na Vas, a gde svoju sestru. Ako imate osećaj da je vreme nepovratno izgubljeno, imajte na umu da Vaša mlađa ćerka ima tek 6 godina i da još uvek nije formirana ličnost. Prošlost se ne može menjati, ali se može promeniti pogled na nju i dati joj novo značenje.

 

Kažete da ste kada je mlađa ćerka imala godinu dana osećali veliki teret porodičnih obaveza. Normalno da je to osećanje bojilo celokupno Vaše funkcionisanje, pa i oblast materinstva. Nije isto imati jednu bebu u kući i imati praktično „dve bebe”, s obzirom na malu razliku u godinama među decom. Pretpostavljam da niste imali dovoljnu pomoć i podršku šire porodice. Materinstvo je najuzvišenija uloga žene, ali ono je obojeno različitim emocionalnim tonovima, iako se retko javno priča o onim neprijatnim. Zatim, šta uostalom znači biti „dobra majka”­?. Da se razumemo, savršenstvo ne postoji. Najbolje je koristiti termin „dovoljno dobra majka” – to je majka koja adekvatno zadovoljava potrebne svog deteta u skladu sa uzrastom, bezrezervno ga prihvata i osposobljava za samostalan život.

 

Ako Vaše mlađe dete dobro napreduje u intelektualnom razvoju i u socio-emocionalnoj sferi, onda nema greške. Moram da napomenem još jednu činjenicu. Sa svakim detetom majka (naravno i otac) gradi zaseban odnos i primenjuje različite metode vaspitanja, jer je svako dete od rođenja jedinka za sebe. Neka su temperamentna, zacenjuju se, traže mnogo pažnje. Druga su mirnija, pa uglavnom zbog toga i dobijaju manje pažnje. Kako smo i mi odrasli specifična ljudska bića, jedno dete možemo lakše da prihvatimo nego drugo. Važno je da osvestimo svoja osećanja prema njima, a da na planu ponašanja budemo objektivni i pravični prema svoj deci. Ista priča kao sa učiteljem. Može da ima svog miljenika, ali to ne bi trebalo da utiče na kriterijum ocenjivanja.

 

Iz Vašeg pisma vidim da ste vi jedna vrlo introspektivna osoba i da odlično prepoznajete svoja osećanja. S obzirom da niko nije primetio da imate različite aršine prema svojoj deci, verovatno uspevate da budete objektivni. Upamtite da sa svakim detetom gradimo drugačiji odnos i volimo ga na poseban način. Odnos uvek može da se unapređuje, produbljuje, naročito ako je neko otvoren za promene kao što ste Vi. Neka Vas ne plaši što ne poznajete dovoljno svoju mlađu ćerku – tragajte za kanalom komunikacije koji bi mogao da je otvori da se izrazi – crtež, gluma, pokret, kako biste Vi mogli da se više otvorite prema njoj. Sve dok je vaše dete zadovoljno i ne ispoljava simptome, na dobrom ste putu. U protivnom, uvek možete potražiti stručnu pomoć.

 

Odgovor dala Svetlana Prodanović, psihološkinja i porodična psihoterapeutkinja

Želiš da podržiš rad Centra za mame? Postani članica ili član našeg Kluba mama.

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: