ALT: Mame u poverenju

 

Draga mama,

 

Ne možeš i ne treba sve obaveze da završavaš sama, sve vreme. Nemoj ni sve nedoumice ni probleme koje imaš rešavati sama. Piši našem psihološkom savetovalištu „Mame u poverenju” na upoverenju@centarzamame.rs. Naše psihološkinje odgovoriće na tvoja pitanja i nedoumice, kao i pitanja tvog partnera u najkraćem mogućem roku.

 

Pitanja se u anonimnoj formi dostavljaju uredništvu sajta Centra za mame, kako bismo mogli da ih postavimo na našu stranicu. Pitanja i odgovori su tako predstavljeni da u potpunosti štite privatnost osobe koja postavlja pitanje.

 

Ove nedelje na adresu našeg savetovališta „Mame u poverenju” stigao je mejl od mame koja je jednu ćerku dojila, a drugu nije i oseća grižu savesti verujući da im nije pružila jednako dobar start, kao i pribojavanje da sa starijom ćerkom nikad neće biti bliska kao sa mlađom.

 

***

 

Pitanje

 

Imam dve ćerke. Jedna ima 6, druga 4 godine. Porođaj sa starijom ćerkom je bio traumatično iskustvo. Trudnoća je bila savršena, radila sam jogu, puštala bebi muziku, pevala joj, čitala knjige na glas, šetala, uživala. Sve bilo savršeno i u tom duhu spremala sam se za prirodan porođaj. Nažalost, porođaj se završio hitnim carskim rezom. Starija ćerka se rodila sa 4200gr. Grudi su bile tvrde kao kamen. Sa takvim grudima sam otpuštena kući, a patronažna mi je rekla da, eto, ja imam tvrde grudi i da ništa ne mogu s tim u vezi da uradim. Plakala sam, moja ćerka je plakala, ali nisam odustajala. Izmlazala sam se redovno iako je bolelo kao da mi neko kida grudi. Pet dana po povratku kući dobila sam jaku temperaturu, pala sam u nesvest i u po noći, muž je ćerku stavio u korpu, mene u taksi i svo troje smo otišli u bolnicu gde sam se porodila. Tamo su mi rekli da imam grip i da idem negde drugde. Da ne dužim, završila sam na GAK-u, gde su utvrdili početak sepse, gde sam ostala još 10 dana i gde su me ponovo čistili i… da ne pričam dalje. Užasno iskustvo. Plakala sam i izmlazala se i danju i noću i prosipala mleko puno lekova u slivnik. Dete otrgnuto od mene, iz mene. I sad plačem kad se setim toga. Prebacivala sam sebi što sam tužna, jer sam u sobi bila okružena ženama koje su sve, listom, izgubile bebe, i jedva izvukle žive glave.

 

Kad sam se vratila kući, uprkos svom trudu, nisam uspela da uspostavim dojenje, ali sam nastavila sa izmlazanjem, tako da je ćerka pila moje mleko iz flašice do njenog 7 meseca. Uvek, uvek kad je pogledam osećam takvu grižu savesti i krivicu koje nekad uspem da iskontrolišem, a nekad i ne. Osećam da sam joj dužna i da nikad neću moći da nadoknadim propušteno. Osećam i sama da sam propustila tu početnu bliskost sa njom, osećam krivicu i zato što sam bila u stresu tako dugo, osećam se užasno zato što sam bol dovodila u vezu s njom jako dugo.

 

Porođaj sa mlađom ćerkom je bio opet carski, ali sam tražila spinalnu anesteziju, tako da sam bila svesna sve vreme i tražila da je stave odmah kod mene, mleko je krenulo odmah, u porodilištu je nisu ni dohranjivali. Sve je bilo savršeno. Dojila sam je godinu i po. Bliskost koju osećam sa njom je neopisiva.

 

Mame u poverenju: Kad mama ne može da doji

 

Jutros, za doručkom, ćerke su me pitale jesam li ja njih dojila. Ja sam rekla da jesam – obe. Ne znam jesam li pogrešila. Ako kažem da nisam, to me može odvesti u situaciju da kažem nešto što ne želim nikad da joj kažem. Pišem vam ovo i plačem, zato što ono što je najvažnije – bliskost i nežnost, starija ćerka je dobila u mnogo manjoj meri nego mlađa. Svaki put kad grlim stariju ćerku ja pokušavam da joj nadoknadim ono što sam propustila da joj pružim kada sam bila suviše slaba, uplašena, u bolu.

 

Ne znam ni šta je moje konkretno pitanje, ali valjda je to ovo – kako da prestanem da se osećam ovako, kako da se izborim sa grižom savesti i sa mislima da sam mogla bolje, da sam mogla više, sa mislima i pribojavanjem da sa starijom ćerkom nikad neću biti bliska kao sa mlađom?

 

Odgovor

 

Sve što ste prošli prilikom porođaja i nakon toga je bilo zaista stresno iskustvo i verovatno veoma traumatično za Vas. U takvim situacijama trudimo se da uradimo ono što mislimo da je najbolje za sve. Briga i nega jesu važni za uspostavljanje odnosa i razvoja afektivne vezanosti. Afektivna vezanost odnosi se na specifičan odnos koji se u najranijem detinjstvu formira između majke i deteta i traje kroz čitav život, kao trajna psihološka veza uspostavljena između dvoje ljudi.

 

Međutim, bliskost između majke i deteta se ne stvara samo kroz dojenje i prvi kontakt nakon porođaja, već kroz različite situacije i načine na koje roditelj reaguje na dete i kroz to što se trudite da prepoznate i adekvatno odreagujete na dečje potrebe, bilo da su osnovne fiziološke ili složenije prirode. Svako je dete različito i individua za sebe, pa samim tim mu i treba prići na drugačiji način. Imate istraživanja gde blizance odgajate na isti način i pružate im isto i oni se razviju u potpuno dve različite osobe. Ono što možete da pružite svojim ćerkama je puno ljubavi i da se trudite da budete tu za njih, da ih osluškujete i da odreagujete najbolje što možete.

 

Takođe, jako je važno i koliko Vas griža savesti remeti u svakodnevnom funkcionisanju.  U kojim situacijama, na primer, Vas preplavi i misli su Vam zaokupirane time da možda niste pružile isti start i da to može imati posledice? I koliko to traje? U slučaju da se taj osećaj često javlja i da Vas remeti u izgradnji odnosa sa Vašom ćerkom ili svakodnevnom funkcionisanju, moj savet bi bio da uz stručnu podršku radite na tome kako bi bez ometanja mogli da uživate u roditeljstvu, tako da Vaš odnos ili posmatranje neke situacije ne bude obojen tim za Vas traumatičnim iskustvom.

 

Odgovor dala Danica Maksimović, psihološkinja

Želiš da podržiš rad Centra za mame? Postani članica ili član našeg Kluba mama.

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: