Dnevnik jedne mame predstavlja crtice iz života mame dvoje dece koja živi u Beogradu, u Srbiji, ali koja bi isto tako mogla da živi bilo gde drugde u svetu. Mama je mama, jedinstveno ljudsko biće hiljadama niti povezano sa svim drugim mamama na svetu. Mame se prepoznaju, osećaju i razumeju. Sigurni smo da će neke crtice iz ovog dnevnika opisati delove i vaše svakodnevice.

 

  1. oktobar 2016.

 

Na igralištu

 

Čini mi se da se ljudi previše takmiče. Ko ima bolji auto, kuću, uticajnije prijatelje? Možda i ko ima bolje obrazovanje? Lepšu ženu ili boljeg muža?

Kako obično sve počinje u detinjstvu, prisetim se ja jednog događaja sa dečjeg igrališta. Moj stariji sin i ja bili smo sami na igralištu, kad nam se pridružila jedna mlada mama (mlađa od mene) sa svojom ćerkom koja je starija od mog sina (po mojoj proceni). Na igralištu veliki tobogan. Moj sin se nesigurno penje, ja stojim iza njega za svaki slučaj. U nekom trenutku, devojčica krene prema toboganu. Majka je daleko od nje, čuva bebu u kolicima. Devojčica se brzo i lako pope na tobogan, još brže i lakše se spusti sa njega. Uplašena za njenu bezbednost, jednom sam pokušala da je usporim uhvativši je za ruku dok je kretala da se spusti sa strmog tobogana. Ubrzo sam shvatila da joj moja pomoć nije potrebna.

Dnevnik jedne mame: Igrališta, rođendani i organizacija

Taj strmi tobogan je predviđen za mlađu decu, ali je vrlo verovatno da se deca sa njega dočekaju na glavu, a ne na noge. Ok, mislim ja, jeste ta devojčica starija, bar mi se čini tako, ali svakako je spretnija i sigurnija na toboganu od mog sina. Ubrzo se u meni javi glas: „Ma pusti i ti njega, udalji se! Ako može ona, može i on.” Pogledam svog sina kako sedi na toboganu i čeka da mu dam ruku da počne da se spušta. U trenutku oklevam, ali mu prilazim i pružam ruku. Moj sin još nije spreman, a ja mu šaljem poruku da se ne takmiči. Ne mora da radi ono što vidi da rade drugi, jer ja od njega to ne očekujem. Sa igrališta odlazimo srećni, baš takvi kakvi smo.

 

  1. oktobar 2016.

 

Sveska i olovka: Kako se mama organizuje

 

Koliko je organizacija važna shvatila sam pre pet meseci. Toliko je „stara” moja beba. Našavši se osam sati dnevno, pet dana u nedelji sama u stanu sa bebom i malim detetom, sve što mi je preostalo bilo je da se organizujem ili poludim. Živim u uverenju da sam odabrala ono prvo.

Najpre sam smislila jelovnik za jednu nedelju, sve obroke i sve užine. To je za one dane kada mi ponestane ideja. Jedno od mojih pravila je da ne spremam ručak duže od sat i po, sa izuzetkom za juneći gulaš. Sebi sam dala pauzu od spremanja hrane petkom i nedeljom. Petkom moj muž donosi ručak, a nedeljom smo obično u prirodi. Smislila sam obroke i za boravak u prirodi.

Kupovinu namirnica obavljamo onlajn jednom mesečno, štedi vreme. Isporuka stiže na kućnu adresu, a porudžbina se pamti, pa je svaku sledeću brže napraviti. Nabavka onoga što zaboravimo vrši se u najbližem marketu. Na pijacu ide moj muž, obično subotom pre podne sa spiskom. Vreme je mami zlata vredno i zato sam napravila spisak svih kućnih poslova koji se obavljaju tokom nedelje. Brisanje prašine, usisavanje, brisanje podova, sređivanje kupatila, pranje prozora. Peglu retko koristimo.

Dnevnik jedne mame: Igrališta, rođendani i organizacija

Tačno se zna ko koji posao obavlja i kojim danom u nedelji. Dogodi se da zamenimo uloge kao i da zamenimo dane, ali se trudimo da sve navedeno bude obavljeno do kraja nedelje. Sve je napisano olovkom u mojoj svesci. Uz takvu organizaciju stižem da čitam i da pišem, a pomoć u kući mi više nije potrebna.

 

  1. oktobar 2016.

 

Rođendanske proslave

 

Volim da pravim torte i kolače, ali još uvek nisam napravila rođendansku tortu. U današnje vreme rođendani se slave u igraonicama, a torte se obično naručuju, jer postaju prava mala umetnička dela omiljenih junaka popularnih crtaća.

Dnevnik jedne mame: Igrališta, rođendani i organizacija

Naš stariji sin ima tri godine i sva tri rođendana proslavili smo na moru. Prvi u Crnoj Gori, drugi u Grčkoj, a treći u Italiji. Kupili smo kolače i uživali. Naš mlađi sin ima pet meseci i rođen je na startu proleća, kasno za proslavu rođendana na zimovanju.

Naša porodica rezervisala je najmanje jedan dan u nedelji za celodnevni boravak u prirodi. Najčešće smo na Avali. Bili smo jednom i na Košutnjaku, ali zbog krpelja taj izlet ne bismo ponovili. Dva dana poslednjeg letnjeg vikenda proveli smo na Adi Ciganiliji. Žao mi je što je nismo otkrili na početku leta.

Na jednom od naših izleta na Avali, posmatrala sam proslavu dečjeg rođendana u prirodi. Najpre su došli domaćini, zauzeli dva stola i ukrasili ih šarenim balonima i tračicama. Polako za njima pristizali su i gosti. Tog dana na Avali čuli su se dečji glasovi. Roditelji su bili opušteni. Sve je izgledalo tako jednostavno i savršeno. Igraonica u prirodi. Posmatrajući njih, znala sam gde ćemo biti na startu sledećeg proleća.

 

Nastaviće se.

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: