Nasilje u porodici i nad ženama u Srbiji zakonski se tek od 2002. godine prepoznaje kao oblik ponašanja koji nije lična stvar porodice, već državno i društveno pitanje. Danas, 2017. godine, u Srbiji je situacija povodom ovog problema i dalje loša, osobe suočene sa nasiljem i dalje ga trpe i neretko, stradaju od posledica. Najvažnije je na vreme prepoznati nasilje, prestati sa ćutanjem, prikupljati dokaze protiv nasilnika i prijaviti ga nadležnom organu.
U nastavku teksta pročitajte smernice i preporuke Autonomnog ženskog centra kako da prepoznate nasilje i kako da se suprotstavite nasilju. Ukoliko nemate poverenja u državne organe da će zaštititi vas ili člana vaše porodice koji trpi nasilje, pročitajte kako su službenici DUŽNI da postupe kada im prijavite nasilje.
Šta je nasilje nad ženama i kako mu se suprotstaviti
Nasilje nad ženama je svaki čin protiv ženine volje, a koji je ugrožava psihički, fizički, seksualno ili ekonomski. Nasilnik može biti član porodice (muž, sin, otac, brat, ujak…) ili bilo koji poznati (prijatelj, poznanik, šef, kolega) ili nepoznati muškarac. Važno je znati da se nasilje može desiti svakoj ženi i da nasilje nije posledica ženinog ponašanja, nego sistema patrijarhata u kome muškarci imaju moć, a nasilje nad ženama je način da oni tu moć održe. Nasilje nad ženama je primer zloupotrebe moći jednog pola nad drugim. Nasilje nad ženama je tokom hiljada godina istorije podstaknuto od svake duštvene zajednice sve do danas.
ZAŠTO SE MUŠKO NASILJE DEŠAVA
Obično svako društvo podstiče tezu da je porodica privatna stvar. Međutim, ovim stavom se nasilje u porodici prećutkuje, i oni koji unutar porodice imaju manje moći, a to su žene i deca, onda gube mogućnost podrške da se opru nasilju. Muškarci su naučeni da dominiraju u porodici, a ponekad ili često to rade nasilno. Deca koja odrastaju u situaciji nasilja kasnije ne poznaju drugi način komunikacije. Nakon člana 164. u Krivičnom zakonu od 2002. po prvi put država objavljuje da nasilje u prodoci nije lična stvar člana porodice nego da je to društveno i državno pitanje. Dakle, da će država kažnjavati počinioce nasilja u porodici. Tako je u svim zemljama u Evropi, i u najvećem broju zemalja u svetu. Za sve zakone koji kažnjavaju nasilje u porodici i seksualno nasilje zaslužne su mnogobrojne aktivistkinje i feministkinje ženskog pokreta koje su se godinama zalagale da se takvi zakoni formulišu i usvoje u njihovim zemljama.
KOME SE TO DOGAÐA
Statistike pokazuju da žrtva muškog nasilja može biti bilo koja žena, bez obzira na godine i obrazovanje, materijalnu situaciju ili nacionalnost. Međunarodni ženski pokret je pokazao da je muško nasilje nad ženama globalna pojava, i da ima istu dinamiku u svim kulturama, samo što su neki oblici u određenim zajednicama različiti (spaljivanje žena, ubijanje žena zbog miraza, odsecanje klitorisa, kamenovanje žena, itd).
KO SU NASILNICI
Statistike pokazuju da nasilnici mogu biti muškarci bilo koje profesije, nivoa obrazovanja, materijalne situacije, nacionalnosti. Najčešće se nasilnici ne mogu prepoznati, jer su u svom muškom ili profesionalnom društvu prihvaćeni, pa se često kaže: „U selu je med, a u kući jed.”
ZAŠTO ŽENA OSTAJE SA NASILNIKOM
zato što je niko ne podržava
zato što joj niko ne veruje
zato što drugi traže krivicu u njoj
zato što zakonske procedure predugo traju
zato što ima strah od nasilnika
zato što nema dovoljno prihoda
zato što nema gde da ode
zato što ima decu
zato što se boji da će joj on uzeti decu
zato što se stidi onoga šta će ljudi misliti
zato što je emotivno zavisna od partnera
zato što brine o nasilniku
zato što veruje da će biti bolje
KAKO MUŠKARAC POSTIŽE DUGOTRAJNO NASILJE NAD ŽENAMA
Izolacija
Muškarac koji je nasilan raznim metodama izoluje ženu od porodice, prijateljica, spoljnog sveta. Izolacija ima mnogo oblika: isključivanje telefona, zaključavanje žena, vređanje pred prijateljima, oduzimanje dokumenata…
Momenti „nežnosti”
Muškarac koji zlostavlja ženu ima momente kada je ljubazan i nežan do sledećeg čina nasilja. Kupuje joj cveće, parfeme, izvodi u šetnju, deci kupuje poklone, poljubi je. Tim pozitivnim ponašanjem i obećanjima daje ženi nadu da će se promeniti. Tokom vremena ovi trenuci su sve ređi.
Potpuna kontrola
Cilj nasilnika je kontrola nad ženom. Nasilnik se najčešće postavlja kao vrhovni kontrolor koji odlučuje u svim situacijama kada se radi o ženinom životu. On odlučuje šta ona treba da radi, šta da govori, šta da misli, kada da telefonira, koliko novca joj je potrebno. Ona obično mora da mu polaže račun za sve što radi. Ovu kontrolu plasira kao njegovu ljubav i brigu za njom.
Zastrašivanje
Zatrašivanje je jedna od uspešnih tehnika kontrole. Nasilnik postiže kontrolu neprestanim zastrašivanjem: spaliću ti kosu, baciću te sa krova, isećiću te na komade, naći ću te kud god da odeš. Često se te pretnje odnose na decu ili na vama bliske osobe: roditelje ili sestre i braću.
ŠTA MOŽETE DA URADITE
RAZGOVARAJTE SA NEKIM – PRESTANITE DA ĆUTITE
Recite prijateljici ili nekoj osobi u koju imate poverenja šta vam se dogodilo. Pričajte joj onoliko koliko možete i koliko god puta imate potrebu da joj to ispričate. Prepričavanje bolnog osećanja koje bismo radije zaboravile pomaže nam da povežemo izolovane događaje u celovito iskustvo. Iskustva nasilja se ne zaboravljaju, ali njihova bolna dimenzija može da se umanji. Važno je da prestanemo sa ćutanjem. Ćutanje nas neće spasiti, a nasilnik profitira na našem ćutanju, jer mu to daje slobodu da nastavi sa nasiljem
VERUJTE SEBI, VREDNUJTE SEBE – STAVITE SEBE U CENTAR SVETA
Važno je da odlučite da verujete sebi i da vrednujete ogroman rad koji ste uložile u decu i porodicu. Do sada ste ulagale u druge, vreme je da počnete da ulažete u sebe. Vi ste sebi najvažnija. Nakon mnogo godina života provedenih u nasilju obično nam je nisko samopouzdanje, iscrpljene smo i nemamo mnogo poverenja u sebe. Sve je to moguće izgraditi ponovo. Imamo puno puno primera žena koje su izašle iz nasilja. Verujte sebi.
VOLITE SEBE – BUDITE NEŽNI PREMA SEBI
Ako trpite dugotrajno zlostavljanje i verujete da se on neće promeniti, verujte sebi. Vaše iskustvo o nasilju koje trpite je merodavnije nego bilo čiji saveti. Vi ste u pravu. Vrednujte svoje iskustvo. Ako ste shvatili da je trebalo iz nasilja izaći ranije, setite se da ste tada radili najbolje što ste mogli. Važno je da sada ne krenete da se kažnjavate zbog toga. Budite nežni prema sebi. Volite sebe.
DAJTE SEBI PROSTOR I VREME – NADJITE MREŽU PODRŠKE
Nasilnik najčešće sistematski radi na izolaciji žena. Zato je važno da krenete da polako uspostalvjate odnose sa starim ili novim prjateljicama ili prijateljima. Dajte sebi prostor, odlučite da uradite nešto za sebe što volite, a što ne zavisi od drugih. Uzmite sebe sebi.
DONESITE ODLUKU
Izlaženje iz situacije nasilja je dug proces sa radosnim krajem. On započinje odlukom i upornošću. Svaki mali korak koji ste uradili za sebe važan je za vaše samopouzdanje.
DOKUMENTUJTE SVOJE POVREDE – SKUPLJAJTE DOKAZE
Idite kod lekara i uzmite potvrdu o povredama. Fotografišite povrede. Ako sa time ne uradite ništa konkretno odmah, imate dokaze za slučaj da nasilje prijavite kasnije.
PRIJAVITE POLICIJI
Prijavite nasilje policiji. Vi ili vaša komšinica, drugarica, rodjaka ili SOS telefon. Postoje novi članovi Krivičnog zakona Republike Srbije koji kažnjavaju nasilje u porodici i silovanje u braku. Policija je dužna da reaguje po službenoj dužnosti – kada vi prijavite nasilje, oni treba da podnesu krivičnu prijavu. Tu prijavu, SUP dostavlja nadležnom tužilaštvu, a tužilaštvo onda odlučuje da li će nastaviti ili ne postupak. Važno je da imate dokaze o nasilju: lekarska uverenja o telesnim povredama, svedoke o dogadjaju, fotografije. Prijavljivanje može biti teška odluka jer se žene boje još većeg nasilja.
To je veliki korak, jer se muškarcu daje do znanja da ima neko moćniji od njega, i da je nasilje zločin.
Pitanja koja često postavljaju žrtve nasilja
- Na koji način će državni organi, posebno službenici u nadležnim službama za prijavu porodičnog nasilja, biti efikasniji prilikom podnošenja prijave za nasilje? Kakve posledice oni mogu da snose ukoliko neblagovremeno postupe po donošenju iste?
Efikasnost službenika u prijavljivanju nasilja ogleda se njihovoj mogućnosti da u određenom ponašanju pre svega prepoznaju nasilno ponašanje. Permanentnom edukacijom, koja u našoj zemlji traje već desetak godina unazad i koju su prošli mnogi policiski službenici, radnici centra za socijalni rad, javni tužioci, postignut je određen stepen efikasnosti. U cilju efikasnosti u svim osnovnim i višim javnim tužilaštvima u Srbiji postoje određeni zamenici javnog tužioca koji se posebno bave slučajevima nasilja u porodici. Takođe, i u policijskim stanicama postoje policijski službenici zaduženi za bavljenje ovim pitanjima. Time je žrtvama nasilja u porodici dat prioritet u odnosu na druge oštećene u krivičnopravnoj oblasti. Sa ciljem još veće efikasnosti prilikom podnošenja prijava, u proceduri je i donošenje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici kojim će biti predviđena obavezna saradnja državnih organa, specijalizacija onih koji postupaju u slučajevima nasilja u porodici i obaveza prijavljivanja nasilja.
S druge strane, posledice koje profesionalci mogu snositi za neblagovremeno postupanje razlikuju se u zavisnosti od državnog organa. Naime, oni mogu biti kažnjeni u disciplinskom postupku ukoliko se dokaže da je pritužba na njihov rad osnovana. Takođe, moguće je podneti i krivičnu prijavu protiv ovih lica nadležnom tužilaštvu u pravcu utvrđivanja postojanja elemenata krivičnih dela Zloupotreba službenog položaja iz čl. 359 KZ ili Nesavestan rad u službi iz čl. 361 KZ.
- Kakvi mehanizmi postoje da se lica koja nasilje prijavljuju (žrtve, članovi porodice, prijatelji, komšije…) zaštite od odmazde nasilnika ili osoba bliskih nasilniku?
Jedan od najboljih načina je anonimnost. Važno je ukazati na to da je prijavljivanje nasilja moguće izvršiti i anonimno. Ukoliko se prijavljivanje vrši putem telefona pozivanjem policije, onaj ko prijavljuje ima pravo da na pitanje policijskog službenika izjavi da ne želi da da svoje lične podatke, jer želi da ostane anoniman.
U slučaju da se prijava dostavlja pismenim putem, a podnosilac želi da ostane anoniman, najjednostavnije je da se prijava podnese nadležnom javnom tužilaštvu bez ikakvog potpisa, ostavljanja kontakta i slično.
- Kakvi mehanizmi postoje da sankcionišu i izvrše prevenciju lažnog prijavljivanja nasilja?
Represivnost norme. Najpre, važno je ukazati da prevencija lažnog prijavljivanja nasilja nije ni po čemu specifična u odnosu na prevenciju lažnog prijavljivanja bilo kog drugog krivičnog dela. S tim u vezi, ni mehanizmi sankcionisanja se ne razlikuju. Ukoliko neko prijavi određeno lice da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a zna da to lice nije učinilac tog dela, čini krivično delo Lažno prijavljivanje iz čl. 334 st. 1 KZ i kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Ovako visoko zaprećena kazna svakako je vid prevencije zloupotrebe prijavljivanja. Međutim, nužno je napomenuti da lice koje podnosi prijavu treba da je svesno da onaj na koga se prijava odnosi nije učinio krivično delo. To znači da kod onog ko podnosi lažnu prijavu mora postojati određena sigurnost o nevinosti onoga koga prijavljuje, da bi se radilo o ovom krivičnom delu.
- Šta da žrtva porodičnog nasilja radi ukoliko ne veruje službenim licima kojima prijavljuje porodično nasilje ili ukoliko postoji opšte nepoverenje u iskrenost nadležnih organa da će uopšte postupiti/reagovati?
Nepoverenje u određena lica u sistemu ne može biti i nepoverenje u ceo državni sistem. Državni aparat ima široki spektar delovanja. Nasilje se može prijaviti policiji, centru za socijalni rad ili javnom tužilaštvu, tako da je nemoguće da nepoverenje postoji u odnosu na sve, u okviru svakog od ovih sistema, jer takav stav nema objektivno uporište. Ali, ukoliko je i to slučaj i radi se o generalnom nepoverenju, što je svakako subjektivna kategorija, to je žrtvi nasilja potrebna sveobuhvatnija pravna i psihološka pomoć i podrška u kom slučaju se žrtva može obratiti nekoj nevladinoj organizaciji koja se bavi pružanjem pomoći i podrške žrtvama nasilja i koja će joj pomoći da lakše prođe kroz sistem sa ciljem adekvatne zaštite od nasilja u porodici.
S druge strane, stupanjem na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici biće ponovo uspostavljeno poverenje između žrtve nasilja i državnih organa – policije, javnog tužilaštva i centra za socijalni rad. Karika koja zakaže u tom lancu odgovornosti biće osnov provere i utvrđivanja propusta, a potom i sankcionisanja. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici će biti jedan test za sve zaposlene u policiji, centru za socijalni rad, javnom tužilaštvu i sudu da su žrtva i rešavanje njenog problema, njihov prioritet.
- Kako i na koji način žrtva može pratiti tok prijave za porodično nasilje od datuma podnošenja?
Ukoliko je krivičnu prijavu podnela policija ili neki drugi državni organ ili ustanove i ne zahteva dodatno prikupljanje potrebnih obaveštenja, već se odmah preduzimaju dokazne radnje predviđene Zakonikom o krivičnom postupku, žrtva nasilja, kao oštećena u krivičnom postupku, ima pravo da je javni tužilac obavesti o svim dokaznim radnjama koje se preduzimaju u datom postupku, shodno odredbi člana 300 st. 1 ZKP-a i to posebno nakon što bude ispitana kao svedok – oštećena strana. Žrtva shodno članu 50 stav 1 tač.4 ima pravo da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz u prostorijama javnog tužilaštva ili suda. S druge strane, ukoliko je prijava nejasna, nerazumljiva, javni tužilac će uputiti zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja policiji. Kada primi izveštaj policije po stavljenom zahtevu, javni tužilac će odlučiti da li će i koje dokazne radnje preduzimati, ili će pak odbaciti krivičnu prijavu. O svojoj odluci javni tužilac je dužan da obavesti oštećenog – žrtvu nasilja.
- Ukoliko žrtva ima saznanje da postoji međusobna povezanost nasilnika i službenih lica kod kojih se nasilje može prijaviti (npr. nasilnik je u rodbinskim vezama sa službenikom u MUP-u, socijalnim radnikom i sl), koji mehanizmi postoje da se spreči njihova zlouptreba u te svrhe?
Ukoliko žrtva ima takvih saznanja, odnosno saznanje da je osoba koja nasilje vrši na neki način povezana sa policijskim službenikom ili radnikom centra za socijalni rad (komšije, rođaci, prijatelji ) ili u slučajevima kada nasilje vrši policijski službenik ili radnik centra za socijalni rad, krivičnu prijavu je moguće podneti neposredno nadređenoj ustanovi. Primera radi, za nadležnu policijsku stanicu – policijskoj upravi kojoj pripada ta policijska stanica, uz napomenu da se sumnja u pristrasnost zbog izvesne povezanosti. Ukoliko je već došlo do postupanja, odnosno ukoliko je za povezanost lica koje nasilje vrši i službenog lica saznato nakon postupanja određenog policijskog službenika ili nakon davanja mišljenja određenog radnika centra za socijalni rad, podnosilac prijave može podneti pritužbu na rad policijskog službenika Sektoru unutrašnje kontrole, pismeno ili telefonom, a ukoliko sumnjaju u zloupotrebu, odnosno nesavestan rad radnika centra za socijalni rad, pritužba se podnosi Ministarstvu za rad i socijalnu politiku.
- Kako postupaju policijski službenici u slučaju nasilja u porodici?
Po prijemu informacije da se izvršen događaj sa elementima nasilja u porodici ili u partnerskim odnosima, bez izuzetka se upućuju policijski službenici na mesto događaja. Prilikom intervenisanja, odmah se razdvaja žrtva od nasilnog člana porodice i razgovor se obavlja u odvojenim prostorijama, vodeći računa o zaštiti učesnika događaja (žrtve, svedoka…), kao i o policijskim službenicima koji postupaju u konkretnom događaju.
O događaju se odmah obavestava dežurna služba i javno tužilaštvo koje rukovodi predistražnim postupkom radi preduzimanja neodložnih krivično pravnih mera, kvalifikacije dela i pružanja zaštite žrtvama.
Vrši se provera da li prijavljeno lice ima oružje u legalnom posedu koje se oduzima, kao i da li je i ranije bilo prijava za nasilje u porodici.
O svakom događaju obaveštava se nadležni Centar za socijalnu zaštitu u čijoj je nadležnosti zbrinjavanje žrtve.
Ukoliko je izvršilac policijski službenik, pokreću se postupci za utvrđivanje odgovornosti i oduzimanja službenog oružja.
Problem nasilja u porodici i partnerskim odnosima ne tretira se samo kroz krivično delo Nasilje u porodici iz člana 194 Krivičnog zakonika, već i kroz druga krivična dela koja mogu biti izvršena u okviru porodično -partnerskih odnosa (Ubistvo,Teško ubistvo, Silovanje, Zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, Ugrožavanje sigurnosti i druga krivična dela ovog Zakonika).
Izvor: Isključi nasilje
Smernice za prepoznavanje nasilja i reagovanja preuzeli smo sa sajta Autonomnog ženskog centra. Pitanja koja često postavljaju žrtve nasilja preuzeli smo sa Isključi nasilje.
Leave a Reply