Danas je u Beogradu, u prostorijama Filozofskog fakulteta, predstavljen izveštaj Mame u Srbiji koji predstavlja sažetak istraživanja Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta Kultura rađanja i partnerski život u Srbiji sprovedenog uz podršku organizacije Centar za mame. Rezultati dobijeni ovim istraživanjem pomoći će nam da razumemo društveni položaj žena u Srbiji danas, posebno u životnom periodu kada se odlučuju za majčinstvo. Istraživanje predstavlja neposredno iskustvo preko 1500 mama iz cele zemlje i nastoji da bolje razume njihove stavove i mišljenja o problemima društvene podrške materinstvu, planiranju roditeljstva, partnerstvu i rađanju.
„Pored strateških odluka i zakonskih rešenja, ono na čemu treba da radimo je promena razmišljanja i tradicionalnih patrijarhalnih obrazaca o ulozi žene u društvu i porodici. Važno je da jačamo svest o tome da ne postoje muški i ženski poslovi, da je dete jednako dete i oca i majke i da se ne podrazumeva da žena treba da bude jedina koja će preuzimati brigu o deci i domaćinstvu. Srbija će, po uzoru na razvijene evropske zemlje nastaviti da radi na usklađivanju rada i materinstva. Na nama je da ženama koje rade a žele da se ostvare kao majke pružimo podršku,” izjavila je prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost povodom objavljivanja istraživanja.
Istraživanje je pokazalo da više od 60% zaposlenih žena u Srbiji prima plate koje su manje od republičkog proseka – njih 14,7% zarađuje manje od 150 evra mesečno, 46.9% ima platu od 150 do 300 evra, 29.1% između 300 i 500 evra, 5.9% od 500-700 evra i svega 3.4% preko 700 evra. Ništa bolje brojke nisu ni one koje se odnose na zaposlenje: 20.2% žena je nezaposleno, 6.4% su domaćice, 5.4% obavlja poslove „na crno”, 3.2% ima honorarne poslove, dok 11.9% radi na određeno vreme. Stalno zaposlenih ima tek 49.5%, ali stalno zaposlene kod kuće su gotove sve – žene i dalje obavljaju većinu poslova u kući te su tako one te koje primarno kuvaju, peru veš, brinu o deci i o starijim članovima porodice.
„Radimo više, plaćene smo manje i uvek smo ‚glavni krivci‘ za ‚belu kugu‘ u Srbiji“, izjavila je Jovana Ružičić, direktorka udruženja Centar za mame, opisujući život današnjih mama. „Dok se država bavi besmislenim sloganima, mi želimo da razumemo kako današnje mame usklađuju poslovne i privatne obaveze, koje sve uloge igraju u svojim porodicama, kako se odnose prema ulogama koje se za njih podrazumevaju, kako se odnose prema sopstvenom reproduktivnom zdravlju i šta im se dešava u porodilištima. Umesto insistiranja da žene rađaju više, hajde da ih prvo upoznamo i razumemo”, izjavila je Ružičić i dodala da se rečima i sloganima ne postiže ravnopravnost, već poboljšanjem zakona i kontrolom njihovog sprovođenja.
„Rezultati ovog istraživanja ne ukazuju na unapređenje ravnopravnosti žena u srpskom društvu danas. Generalno, primanja žena su znatno niža u odnosu na njihove partnere, a životni balans između privatnog i javnog života je i dalje narušen visokom opterećenošću žena podelom poslova i odgovornostima u kući, u uslovima u kojima budžet porodice zavisi od plaćenog rada i muškaraca i žena. U porodicama se uporno održava rodna segregacija u podeli poslova, a teret brige za stare i bolesne u celini pada na žene. Više pokazatelja ukazuje da se sistem vrednosti žena/majki u Srbiji danas formira u pravcu repatrijarhalizacije, naročito kada je u pitanju najmlađa generacija žena – ova grupa trpi višestruke pritiske. Istraživanje takođe navodi na zaključak da razvijanje demokratske političke kulture nije moguće u uslovima opšteg pada životnog standarda, a još manje u okvirima javnih politika baziranih na prevaziđenim i nacionalističkim modelima populacione politike. Rad na povećanju životnog blagostanja i životnog balansa žena generalno se pokazuje kao osnovna i neophodna karika koja nedostaje u rodnim politikama u Srbiji danas”, izjavila je dr Nada M. Sekulić, antropološkinja, redovna profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i koordinatorka istraživanja.
Pored informacija o ekonomskoj situaciji žena, o nedostatku životnog balansa, stavovima žena, istraživanje se bavilo i iskustvima žena tokom porođaja.
„Dok je model ‚herojskog žrtvovanja majke‘ još uvek opšteprihvaćen kod nas, te za njega ne možemo kriviti samo muško stanovništvo i državu, problem akušerskog nasilja i nepoštovanja ljudskih prava prilikom porođaja je isključivo institucionalan i predstavlja najgrublji oblik kršenja ženskih ljudskih prava”, izjavila je Jovana Ružičić.
Skoro dve trećine žena na prvom porođaju dobije hormone za izazivanje i pojačavanje kontrakcija, a svaka peta dobija indukciju bez jasne medicinske indikacije. Svaka četvrta žena kod koje je rađena ručna dilatacija grlića materice se toga ni ne seća, što jasno ukazuje da medicinsko osoblje ne obaveštava ženu o procedurama koje vrši nad njenim telom. Iako se epiduralna anestezija pokazala kao najbolje sredstvo za ublažavanje porođaja i pomoć porodilji, u Srbiji skoro trećina žena nema mogućnost korišćenja te vrste anestezije zbog neopremljenosti porodilišta. Iako nemaju epidural, sve bolnice daju trudnicama sedative tokom porođaja, što ima kontraefekat na njih, jer umesto smirenosti i koncentrisanosti na trenutni događaj, one se osećaju disocijativno, dezorijentisano i isključeno iz iskustva sopstvenog porođaja. Takođe, u svim sprskim porodilištima rutinski se sprovodi pritiskanje stomaka, te je kroz to iskustvo prošlo dve trećine žena u Srbiji, iako je dokazano da je ova intervencija visokorizična, kako za bebu tako i za majku. Kada se porađate u Srbiji, možete biti gotovo sigurne da ćete dobiti epiziotomiju. Istraživanje Mame u Srbiji pokazuje da je 90 odsto prvorotki podvrgnuto ovoj intervenciji, kao i tri četvrtine svih porodilja u Srbiji.
Pročitajte ceo Izvestaj Mame u Srbiji Centar za mame
Izveštaj možete pronaći i ovde.
Celokupno istraživanje Kultura rađanja i partnerski život u Srbiji dostupno je na sajtu časopisa Limes plus u tematu U senci javnih politika: rodne politike i rodno iskustvo
Leave a Reply