Kad mama studira

Dijana nije prva mama koja je pišući za serijal ‘Kad mama studira‘ izrazila stav da studije uz roditeljstvo ne moraju nužno da budu utilitarne. Da je samounapređenje dovoljan razlog da se mama vrati školovanju i da takvim korakom žena takođe pruža važan nauk i primer svojoj deci. A opet, tu poruku vredi ponoviti iznova i iznova. Zašto? Zato što biti mama znači staviti tuđe potrebe ispred svojih. Svaki dan, godinama zaredom. Donekle i zauvek. Iz takve postavke, ženi je često teško da odvoji vreme da ode sa drugaricom na kafu ili novac da komad odeće kupi sebi umesto deci — a kamoli da odvoji i vreme, i novac, i snagu neophodne za studiranje. 

Kao mame, često osećamo da sebi moramo da opravdamo sve što za sebe uradimo. Zaboravljamo da deca ne mogu zaista biti srećna ako im i mama nije srećna, i da nema ničeg postidnog ni nemoralnog u tome da žena ne nađe potpuno ispunjenje u majčinstvu (ni u tome ako nađe!). Zato vam, privodeći serijal kraju, donosimo baš ovu priču. Jer je njena poruka tako važna, i jer je autorka jedna od mnogih hrabrih žena koje su se usudile da se bore za sebe uprkos tome što ih život baš i nije mazio.

 

Zarad ličnog razvoja i zadovoljstva: studiranje kao cilj sam za sebe

Dijana Kostić sa sinom

Dijana sa danas poodraslim sinom, prilikom uručivanja diplome mastera.

Osnovne studije uz bebu i posao

Moje studiranje počelo je davne 1997. godine na Elektronskom fakultetu u Nišu. Na drugoj godini odlučila sam da se udam, ali moje studije nisu bile dovedene u pitanje. U drugom semestru treće godine ostala sam trudna, ali sam nastavila da pohađam nastavu i odslušala sve predmete. Pred porođaj sam, iz ličnih razloga, prebacila dokumeta na tadašnju Višu tehničku školu u Nišu. Oktobra 2002, na svet sam donela dečaka Viktora, a već u januaru izlašla na prve ispite. Sa malom bebom u jednoj, a ćebićima i pelenama u drugoj ruci nije bilo lako, ali sam imala pomoć tadašnjeg supruga i svekrve.

Nedugo potom počela sam da radim na nekoliko različitih mesta jer nam novac bio neophodan. Bilo je teško uskladiti učenje, bebu, posao i supruga, ali sam nekako postizala. Istina, napravila sam pauzu između poslednjeg ispita i odbrane diplomskog, ali vredelo je sačekati. Viša tehnička škola u međuvremenu je postala Visoka tehnička škola strukovnih studija, pa sam odlučila da nastavim studiranje.

Dijana Kostić

Dijana prilikom odbrane specijalističkog rada.

 

Specijalističke studije – uprkos razvodu, poslu i majčinskim obavezama

Moj prvi pokušaj da upišem specijalističke studije nije bio uspešan, ali sam naredne godine primljena. Onda je bilo potrebno obezbediti ozbiljnu svotu novca za upis, tako da sam morala da nađem još jedan posao. Ne znam kako sam postigla sve što je trebalo. Tada sam već bila razvedena i živela sa detetom u iznajmljenom stanu, i pored dva posla išla na predavanja, vodila sina na fudbal i svakodnevno mu pomagala sa školskim obavezama. Najteže mi je padalo što sam nepovratno propustila neke trenutke u Viktorovom odrastanju, ali kada sada na to pomislim i nije mi žao jer sam mu ličnim primerom pokazala da se treba izboriti za svoje snove i da – iako nije lako – nije ni nedostižno.

Shvativši da je prosek važan za dalje školovanje trudila sam se da zaradim što bolje ocene. Specijalističke studije završila samu roku, sa prosečnom ocenom deset, ali sam iz novčanih razloga morala da sačekam sa odbranom specijalističkog rada.To mi se tada činilo strašnim jer ne volim da odlažem obaveze i poslove, ali na kraju mi je donelo itekako nešto dobro:dobila sam zanimljive teme za završne radove i izuzetnog metora. Saradnja s njim bila je sjajno iskustvo i na tome sam mu mnogo zahvalna.

Dijana Kostić

Dijana s mentorom, dr Zoranom Milivojevićem, prilikom uručivanja diplome.

 

Bez stajanja: završila master-studije, čekam doktorske

Nakon odbrane specijalističkog rada nisam stala. Krenula sam da pišem naučne radove i strpljivo čekala da moja škola ponudi master studije. Srećom, nije im dugo trebalo. Upisala sam se 2017. godine, sa prvom generacijom – kao zaposlena mama jednog tinejdžera. Završila sam i taj program u roku, kao najbolji student, i diplomu primila aprila ove godine.

Na pitanje da li je sve to vredno uloženog truda i žrtve, moj odgovor je: svakako. Iako i dalje ne radim u struci smatram da čovek treba neprestano da radi na sebi, da uči i stiče nova znanja. Ni jednog trenutka nisam zažalila što sam ulagala u sebe jer smatram da time dajem dobar primer svom detetu: da treba da se usavršava i bori za svoje snove.To je, ujedno, i  moja poruka svim mamama. I kad postane majka žena ne treba da odustane od sebe. Naprotiv, kao majka odgovorna je da radom na sebi detetu pokaže pravi put.

Što se mene tiče, samo čekam da se u Srbiji pojave doktorske strukovne studije – pa da svoje usavršavanje nastavim.

***

 

Autorka tekta je Dijana Kostić iz Niša, inžinjerka elektrotehnike i računarstva

Serijal uredila Blaga Lazić

Serijal „Kad mama studira” pokrenuo je i sprovodi Centar za mame, udruženje građana čija je vizija Srbija u kojoj mame nisu diskriminisane, gde je njihov značaj za zajednicu i društvo prepoznat i gde svaka mama ima mogućnost da ostvari svoj pun ljudski potencijal. Cilj ovog serijala je dvostruk. S jedne strane, želja nam je da skrenemo pažnju na glavne izazove sa kojima se majke-studentkinje susreću i otvorimo razgovor o tome kako se majkama može pomoći da nastave i završe školovanje. S druge se nadamo da će ove priče podstaći žene da ne odustanu od želje da uče i steknu diplomu — iako su se našle u ulozi majke. Serijal medijski podržava portal Žena.

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: