Rezultati istraživanja o iskustvima mama tokom trajanja vanrednog stanja u Srbiji
CILJ
“Centar za mame” sproveo je istraživanje Majčinstvo u doba korone kako bismo bolje razumeli iskustva i osećanja mama tokom trajanja vanrednog stanja. Osim toga, interesovalo nas je kako su mame radile, kakva su iskustva imale sa online školom, kakvi su bili njihovi partnerski odnosi i kako su balansirale porodične obaveze.
METODOLOGIJA
Istraživanje je sprovedeno u periodu od 28. aprila do 8. maja 2020. godine na osnovu anonimne ankete u elektronskoj formi za čije je popunjavanje bilo potrebno oko 5 minuta. Anketom je obuhvaćeno 1.909 mama iz Srbije. Tokom istraživanja, mame su odgovarale na pitanja koja su imala ponuđene odgovore.
ANALIZA REZULTATA
Među anketiranim mamama, bilo je 81,7% zaposlenih i 18,3 % nezaposlenih. One mame koje su tokom trajanja vanrednog stanja bile na trudničkom, porodiljskom ili nekom drugom bolovanju, preskakale su pitanja vezana za posao.
ZAKLJUČCI
Anketom “Majčinstvo u doba korone” pokušali smo da saznamo kako su se mame nosile sa dodatnim pritiscima tokom trajanja vanrednog stanja, kako su delile i raspoređivale porodične obaveze, kakvi su bili njihovi partnerski odnosi, ali i odnosi sa decom i obavezama sa školom. Iako nije naučna metoda istraživanja, internet anketa dala nam je važne uvide u to kako se skoro 2.000 mama osećalo i sa kojim izazovima se nosilo.
Neki od zaključaka koje možemo da izvučemo su:
• Rad od kuće, odnosno rad u promenjenim uslovima je za veliki broj mama postao realnost tokom trajanja vanrednog stanja. Naša anketa pokazuje da je tek svaka peta mama radila sa radnog mesta, dok su ostale radile od kuće ili nisu radile uopšte. Nova realnost drugačijih radnih uslova se pokazala kao izazov za sve – poslodavke i poslodavci su se, čini nam se na osnovu odgovora, trudili da prate preporuke i daju priliku mamama da ostvare svoja prava, ali ni sve mame, ni svi poslodavci nisu znali koja su ta prava.
• Od ukupnog broja anketiranih, čak 4,1% je tokom trajanja vanrednog stanja dobilo otkaz. Imajući u vidu da je ovo internet anketa i da su je popunile samo mame koje imaju pristup internetu i koje prate rad Centra za mame, sigurne smo da je taj broj znatno veći.
• Rad od kuće sa decom je imao uticaj na produktivnost mama – više od pola ispitanih mama koje su tokom vanrednog stanja radile od kuće smatra da je, dok su radile od kuće, bile manje produktivne. Na njihovu produktivnost su uticali briga oko dece (49,4%), ostale porodične obaveze (25,8%), stres i anksioznost u vezi sa situacijom u kojoj su se nalazile (7,6%) ili neki drugi faktor (17,2%).
• Vanredno stanje imalo je malo uticaja na dinamiku porodice kod tri od četiri mame, a za one za koje se promenila se uglavnom promenila na bolje, odnosno došlo je do ravnopravnije podele zajedničkih obaveza među partnerima. Vanredno stanje nije uticalo ni na to kako se mame osećaju oko podele zajedničkih obaveza — zadovoljne su i dalje zadovoljne, nezadovoljne su i dalje nezadovoljne.
• Anketa je pokazala da su mame koje samostalno obavljaju roditeljsku dužnost u nezahvalnoj poziciji sa i bez vanrednog stanja. Čak 63,4% njih nije imalo nimalo vremena za sebe u toku dana, dok je 20,9% moralo u svaku nabavku da povede i dete jer nisu imale kome i gde da ga ostave. Čak 62,5% samohranih mama tokom vanrednog stanja nije imalo nikakvu ponudu za pomoć od prijatelja, a 52,1% njih nije imalo koga da pozove onda kada im je bila neophodna neka neplanirana pomoć tokom perioda kada nije bio policijski čas. Ovi rezultati nam ukazuju da je neophodno posvetiti više pažnje mamama koje samostalno podižu decu, kako u mogućim budućim vanrednim stanjima, tako i u mirnodopskom vremenu. Osim toga, potrebno je da i poslodavci pokažu više razumevanja za njih, kao i državne institucije.
• Škola je definitivno posao za mame – od onih koje žive u partnerskoj zajednici, preko 80% mama je više ili isključivo učestvovalo u online školovanju dece. Imajući u vidu da je više od 80% mama koje su popunile anketu zaposleno, ova brojka nam pokazuje da je većina njih tokom trajanja vanrednog stanja imala dva posla, pored regularnog duplog posla svake mame, neplaćenog i plaćenog.
• Značajna je informacija da većina mama, čak 85,5% njih, smatra da su se njihova deca snašla sa online školom, dok su mišljenja vrlo podeljena kada je u pitanju način rada i to da li se to dopalo njihovoj deci. Više od pola mama kaže da im se online škola ne dopada, a svakoj petoj je bila potrebna pomoć sa gradivom da bi mogle da pomognu svojoj deci. Bez želje da ulazimo u to kako je online škola bila organizovana i da li je to moglo bolje, značajne informacije za dalje razmatranje su da je ovakva postavka izuzetno naporna za roditelje, posebno za mame, te da bi neki sistem koji manje uključuje roditelje i koji đacima omogućava podršku oko gradiva bio bolji.
• 61,6% mama koje rade i čija deca idu u školu nisu uspele da usaglase poslovne obaveze sa obavezama oko škole njihove dece. Mame čija deca ne idu u školu, ali su takođe kod kuće, potvrđuju tu brojku – njih 60,1% nisu uspele da usaglase poslovne obaveze sa obavezama oko dece. Te brojke su se dalje potvrdile za više od pola mama kojima je balansiranje svega bilo teže tokom trajanja vanrednog stanja.
Rezultati ankete pokazuju da su se mame lavovski borile sa novonastalom situacijom, ali i da je njihova uloga bila presudna za uspešno funkcionisanje porodice i školovanje dece. Uzimajući u obzir da to važi i za period kada nam ne preti neki smrtonosni virus, ono što bi mamama umnogome olakšalo posao i život su stvari koje su svakako potrebne u našem društvu – veća rodna ravnopravnost, bolje razumevanje i podrška poslodavaca, ali i šire razmatranje kako mere koje se preduzimaju tokom vanrednog stanja mogu da utiču na porodice.
Takođe, mamama je potrebna bolja psihološka pomoć, kako bi se bolje izborile sa stresom i anksioznošću koji su bili glavni problemi sa kojima su se one borile tokom vanrednog stanja.
Osim toga, vanredno stanje uvedeno zbog borbe protiv COVID-19 ukazalo je na problem koji već dugo postoji u našem društvu — nepostojanje sistematske i državne pomoći za roditelje koji samostalno podižu decu. Dok u regularnim vremenima oni uspevaju da se snađu, uz pomoć komšija, prijatelja i rođaka, u trenucima kada se svaka porodica bori za sebe, oni su prepušteni sami sebi. Neophodno je pronaći rešenja koja će osigurati da i oni mogu na pravi način da zaštite sebe i svoju porodicu.
Detaljni rezultate ankete
Mame i posao
Najveći broj zaposlenih mama koje su učestvovale u anketi su zaposlene na puno radon vreme (88,2%), dok 5,4% radi pola radnog vremena, a 6,4% je zaposleno na povremenim i privremenim poslovima. Međutim, za 48,6% njih broj sati koje rade se promenio tokom vanrednog stanja. Kada je reč o lokaciji, 46% mama je radilo od kuće, dok je 21,6% njih moralo da ide na svoje regularno radno mesto. Samo 19,7% zaposlenih mama nije moralo da radi, iako su bile zaposlene. Istraživanje je pokazalo da je 4,1% mama tokom vanrednog stanja dobilo otkaz.
Kada je reč o primanjima, skoro trećina mama (28,8%) je reklo da im je plata smanjena tokom vanrednog stanja, a samo 3,1% mama je dobilo povećanu platu. Za 68,2% njih primanja su ostala na istom nivou. Kada je u pitanju količina posla, većina mama (44%) je tokom vanrednog stanja radilo manje nego inače, a 36,7% njih je imalo uobičajen obim posla, dok je 19,3% mama imalo više posla nego inače.
Odnos poslodavaca prema mamama tokom vanrednog stanja
Kada je reč o očekivanjima poslodavaca, 58,2% mama smatra da su bila realna, a 16,2% smatra da njihovi nadređeni nisu imali realna očekivanja. Kada su u pitanju preporuke Kriznog štaba i mogućnosti ostvarivanja prava, 69,3% mama je izjavilo da su ih njihovi nadređeni poštovali, dok je 10.9% odgovorilo negativno, odnosno da im poslodavac nije omogućavao da poštuju preporuke Kriznog štaba i da nisu mogle da ostvare svoja prava. Tokom trajanja vanrednog stanja, 62,2% mama se osećalo podržano od strane poslodavke/poslodavca, 19,8% se nije osećalo podržano, dok njih 18% nije bilo sigurno kako se oseća.
Više od pola ispitanih mama koje su tokom vanrednog stanja radile od kuće (52,5%) smatra da su bile manje produktivne, dok samo 9,9% misli da su bile produktivnije nego inače. Na njihovu produktivnost najviše je uticala briga oko dece (49,4%), ostale porodične obaveze (25,8%), stres i anksioznost u vezi sa situacijom u kojoj su se nalazile (7,6%) ili nešto drugo (17,2%).
Porodica
Od ukupnog broja mama koje su učestvovale u anketi, njih 92,2% žive u partnerskoj zajednici, dok 7,8% samostalno obavlja roditeljsku dužnost. Obe grupe su odgovarale na pitanja namenjena upravo njima.
Mame koje žive u partnerskoj zajednici u regularnim uslovima, zajedničke porodične poslove dele tako što one više rade (58,4%), rade jednako kao i partneri (40,7%) ili partner radi više (0.9%). Ta podela oko porodičnih obaveza se promenila za 21,8% mama, dok se za 73,2% njih uopšte nije promenila. Kod onih kod kojih se promenila podela oko toga ko radi zajedničke poslove tokom trajanja vanrednog stanja, njih 22,3% kaže da su tokom trajanja vanrednog stanja ravnomernije delili poslove, dok 17,2% mama kaže da je kod njih onaj ko inače radi više, tada radio još više.
Čak 63,2% mama prijavljuje da su tokom trajanja vanrednog stanja imale više obaveza, 25,9% njih kaže da se ništa nije promenilo, a samo 10,9% mama smatra da ima manje obaveza. Podela poslova tokom trajanja vanrednog stanja odgovarala je za 60,8% mama, dok je 26,5% mama izjavilo da im ne odgovara. Te brojke su slične brojkama nevezanim za vanredno stanje gde podela zajedničnih poslova u porodici odgovara 61,2% mama, odnosno ne odgovara za 28,2% mama.
Period vanrednog stanja je članove 39% porodica približio, dok je u 5% porodica udaljio članove porodice jedne od drugih. I dok je u 23,8% slučajeva vanredno stanje učvrstilo partnerski odnos u braku, kod 8,9% ga je narušio. Anketa je pokazala da 7,7% mama smatra da će vanredno stanje ostaviti dugoročne posledice na njihov partnerski odnos.
Kada su u pitanju mame koje samostalno obavljaju roditeljsku dužnost, njih 48,2% uspeva da uskladi posao sa obavezama oko dece, dok to nije slučaj sa 17,2% samohranih mama. Čak 63,4% njih je izjavilo da nisu uspevale da pronađu nimalo vremena za sebe tokom dana.
Kada su se snabdevale neophodnim namirnicama, svaka peta samohrana mama (20,9%) je dete morala da povede sa sobom, zato što nije imala gde da ga ostavi. Čak 62,5% mama koje samostalno obavljaju roditeljsku dužnost, tokom vanrednog stanja nije dobilo ponudu za pomoć od prijatelja. Ako im je bila neophodna neka neplanirana pomoć tokom vremena kada nije bio policijski čas, više od pola njih (52,1%) nije imalo koga da pozove da im pomogne.
Škola na daljinu
Od mama koje su odgovorile na pitanja, njih 54,8% ima decu školskog uzrasta.
Škola je definitivno bila posao za mame – od onih koje žive u partnerskoj zajednici, u 42,1% partner uopšte nije učestvovao u online školovanju dece, u 40,7% jeste učestvovao, ali manje od mame, u 12,3% slučajeva je učestvovao ravnopravno, a tek u 4,9% slučajeva je učestvovao više od mame. Mame su imale tehničkih mogućnosti, dovoljno kompjutera, jaku wi-fi vezu i slično u 89,4% slučajeva, u 6,9% slučajeva nisu. Čak 85,5% mama smatra da su se njihova deca snašla sa online školom, 10,5% nisu sigurne da jesu, a njih 4% smatra da nisu.
Mišljenja su vrlo podeljena kada je u pitanju način rada i to da li se dopao njihovoj deci – 42,5% kaže da se deci nije dopala online škola, 31% smatra da jeste, a njih 26,5% nije sigurno. Većini mama (52,8%) se online škola ne dopada, dok njih 26,3% kaže da im se sviđa. Više od polovine mama (57,9%) je izjavilo da im nije potrebna dodatna pomoć sa gradivom, dok je 18,9% reklo da im bila potrebna pomoć, a za 23,2% samo povremeno. Međutim, od ovih kojima je pomoć bila potrebna redovno ili povremeno, skoro pola njih (45,5%) je nije imalo.
Čak 61,6% mama koje rade i imaju decu školskog uzrasta nije uspelo da usaglasi poslovne obaveze sa obavezama oko škole njihove dece.
Mame čija deca ne idu u školu, ali su takođe kod kuće, potvrđuju tu brojku – njih 60,1% nisu uspele da usaglase poslovne obaveze sa obavezama oko dece.
Mame čija deca idu u vrtić su u 76,3% slučajeva održavale kontakt sa vaspitačima iz vrtića u vezi sa vežbama i radom sa decom.
Emotivno stanje mama tokom vanrednog stanja
Mame su imale različita osećanja tokom trajanja vanrednog stanja – kod njih 29,6% je preovladavao osećaj anksioznosti, kod 22,7% strepnja, njih 9% je osećalo mir, a 6,2% strah, dok 32,5% nisu osećale ništa od ponuđenih odgovora.
Više od pola ispitanih mama (55,6%) je tokom trajanja vanrednog stanja uspevalo da pronađe neko vreme za sebe, a to vreme su provele gledajući filmove i serije (38,4%), čitajući (26,4%), vežbajući (12,4%) ili u nekim drugih aktivnostima (22,8%). Mamama je najviše nedostajala sloboda kretanja (46,1%), druženje sa dragim ljudima (33,5%), spoljašna pomoć oko porodičnih obaveza (9,4%) ili nešto drugo (3,9%).
Samo 7% mama je izjavilo da im tokom vanrednog stanja ništa nije nedostajalo.
Usklađivanje poslovnih i porodičnih obaveza tokom trajanja vanrednog stanja je bilo teže za 54,2% mama, lakše za 21,4% mama, a nije se nimalo promenilo od uobičajenog za 24,4% mama.
Od ispitanih mama koje imaju partnera, većina njih (55,7%) smatra da su se oboje jednako dobro držali za vreme trajanja vanrednog stanja, njih 24,5% smatra da se partner bolje držao, dok njih 19,8% smatra da su se one bolje držale.
Leave a Reply