U vremenu kada svest o zdravoj ishrani i ekologiji sve više raste i kada se sve više ljudi opredeljuje da se vrati zemlji, da zasadi svoju baštu ili makar začine na terasi, žene i majke posebno su motivisane da preduzmu konkretne korake ka tom cilju.
“Moja beba je prošlog proleća krenula sa dohranom. Radovala sam proleću koje je najbolje vreme za to, jer toliko voća i povrća polako pristiže na pijace. Posebno sam bila uzbuđena kad je stigla blitva. Sva srećna što će nam trpeza ozeleneti, otišla sam sa svojom bebom na pijacu, gde me je sačekalo neprijatno iznenađenje. Ne mogu vam opisati svoj strah kada me je jedna prodavačica posavetovala da ipak ne kupujem blitvu od nje, jer „ko zna čime su je i kako prskali, a vi ipak imate bebu”, priča nam mama Biljana P.
Naravno da je ova mama i ranije bila svesna da se voće i povrće prskaju, ali veliko je pitanje koje je pravo mesto za kupovinu. Kako biste bili sigurni, uvek možete naručiti proizvode sa sertifikovanih organskih farmi, otići do organske pijace na Novom Beogradu, pa i do nekih prodavnica zdrave hrane koje su uvrstile sveže organsko voće i povrće u svoj asortiman. Ipak, tu je pitanje cene, jer svi znamo da organsko košta više, čak duplo više od konvencionalnih proizvoda koje nalazite na pijaci ili u supermarketu. Neko se šalio, pa je rekao da je ranijih godina, kada su naše bake i deke bili mladi, sve bilo organsko. Nažalost, davno su prošla ta vremena.
Mame u Srbiji su i dalje te koje uglavnom kuvaju hranu i prave nedeljne ili dnevne planove ishrane za svoju porodicu, i pored poslova koje obavljaju na svojim radnim mestima. Iako se, istorijski gledano, ženska prava razvijaju, žene i dalje imaju niže plate od muškaraca, manje su zastupljene na rukovodećim mestima, teže pronalaze posao i duže ostaju nezaposlene, a često su stavljene pred izbor: roditeljstvo ili karijera. Prema podacima Zavoda za statistiku, u okviru aktivnog stanovništva ima 32% zaposlenih žena, dok zaposlenih muškaraca ima 49,3%.
U isto vreme, u svetu na scenu stupaju žene i mame “femivorke”, uglavnom visokoobrazovane žene koje ne pristaju na nedovoljno plaćene poslove i sve se više opredeljuju za osnivanje sopstvenih farmi, jer im to u isto vreme ostavlja dovoljno vremena da mnogo više vremena provode sa svojom decom i učestvuju u njihovom odrastanju.
“Moj problem je bio više duhovne nego ekonomske prirode. Bilo da ste zaposlena ili domaćica, majka ili ne, nekako ste zarobljeni u beskrajnom krugu putovanja i nabavki i uvek ste u nekoj dilemi. Neke žene pronađu svoju svrhu kroz plaćen posao, dok za druge to predstavlja otuđenje od samih sebe. Ja spadam u ovu potonju grupu. Ne osećam se više depresivno, sve mi je potpuno smisleno i sa decom sam. Moj kokošinjac i moja organska bašta su moja sloboda”, kaže Šenon Hejs, autorka knjige „Radikalne domaćice“ za Njujork Tajms Magazin.
Temelji femivorizma počivaju na samoodrživosti, nezavisnosti i ličnom ispunjenju, što su uostalom i bili razlozi zbog kojih je generacija naših majki insistirala na zaposlenju. Međutim, generacija današnjih majki je, s razlogom, mnogo više opsednuta zdravljem, poreklom i ispravnošću namirnica, te je, čini se, najbolje što žena trenutno može da uradi za planetu, svoju porodicu i sebe, da obezbedi zdravu hranu, da smanji zagađenje i da samoodrživo proizvodi umesto da neobuzdano troši. Ovo je generalni stav femivorki koje su zapravo u neku ruku revolucionarke, budući da odbacuju konzumerizam i otuđenje. One svoje živote grade oko svojih porodica i pritom zarađuju: konzerviraju breskve, kobasice, uzgajaju povrće, prave sapun. One ne mare više toliko za zdravstveno osiguranje i školuju decu kod kuće.
Femivorizam kao takav u Srbiji ne postoji. Bar se ne zove tako. Međutim, sve je više žena i majki koje polako, ali sigurno uzimaju stvari u svoje ruke. Biljana sa početka teksta je svoje probleme rešila tako što se priključila prvoj baštenskoj zajednici u Beogradu „Baštalište” (www.bastaliste.org) koje se nalazi u Slancima, nekoliko kilometara od centra grada. Ona tamo ima svoju parcelu na kojoj uzgaja povrće po organskim principima zajedno sa drugim članovima zajednice. Čudesna je zemlja, jer je nekako ove godine ostalo dovoljno povrća i za zimnicu da se ostavi.
Istraživanja Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija pokazuju da bi žene, ukoliko bi im resursi postali dostupniji, mogle da povećaju poljoprivrednu proizvodnju do 3o%, kao i da bi se češće opredeljivale za alternativnije metode uzgoja hrane sa manje uticaja na životnu sredinu i solidarniju lokalnu ekonomiju čiji je prioritet zajednica, a ne profit. Imajući ovo u vidu, „Ama – Centar za negu čoveka i prirode“ (www.amacentar.wordpress.com) pokrenuo je projekat “Žene za solidarnu i održivu poljoprivredu” kojim želi da stvori prvu žensku solidarnu mrežu razmene u Srbiji.
Solidarna mreža razmene sačinjena je od žena proizvođačica koje se bave isključivo organskom poljoprivredom (sertifikacija nije neophodna, neophodno je poverenje, koje se stiče kroz mogućnost da konzumentkinje robe prisustvuju uzgojnim procesima i da budu u direktnom odnosu sa proizvođačicom i njenom zemljom) i potrošačica koje će finansijski podržavati proizvođačice, a zauzvrat dobijati sezonsko povrće i voće u dogovorenim količinama i vremenskim intervalima. Koordinatorka projekta Teodora Knez – Milojković kaže da centar trenutno organizuje seminare gde zainteresovanima obezbeđuje potrebna znanja i veštine i povezuje proizvođačice sa potencijalnim korisnicama njihove robe.
“Inicijativa je pokrenuta u junu i prvobitno je bila namenjena isključivo ženama iz Slanaca. Odaziv je bio izuzetno mali, što je, pretpostavljamo, posledica i dalje snažnih rodnih uloga koje podrazumevaju da žena ne treba da bude uključena u donošenje odluka i razvoj i da ima pametnija posla oko kuće. Zbog toga smo inicijativu proširili na teritoriju celog Beograda kroz otvoreni poziv preko društvenih mreža“, poručuje Teodora.
Poziv je i dalje otvoren za sve zainteresovane žene koje žele da pokrenu ili su već pokrenule svoju organsku proizvodnju hrane, kao i za one koje bi bile zainteresovane da takve žene podrže.
Žene sa zapada koje su se već opredelile za ovakav način života savetuju da šta god da se radi (bilo da je to aktivizam, podučavanje, vođenje biznisa) u tome treba pronaći višu svrhu, kao i da treba uključiti porodicu. Nema ničeg boljeg nego kada vidite da to što radite koristi vama, vašoj porodici, široj zajednici, pa i planeti. Čini se kao da na taj način čovek potpuno opravdava svoje postojanje na Zemlji.
Autorka teksta je Sandra Đurić-Milinov, urednica internet stranice Centra za mame
Leave a Reply