Diskriminacija žena pri zapošljavanju

N. A. je tridesetpetogodišnja mama dvoje dece od dve i četiri godine. Izgubila je posao kada je ostala trudna po drugi put, a kada je mlađe dete napunilo godinu dana, ona je počela da šalje prijave za posao.  Dakle, N. A. već godinu dana bezuspešno traži posao. Često je pozivaju na razgovore, ali, pošto se razgovor završi, već kao po pravilu, niko se ne javi. Pored pitanja o obrazovanju, prethodnom radnom iskustvu i interesovanjima, neizostavno je i pitanje o tome da li ima decu, koje vrlo često bude uvijeno i prikriveno, ali i dalje više nego očigledno. Ona, naravno, uvek iskreno i sa radošću odgovara.  N. A. i dalje veruje da će do svoje četrdesete godine uspeti da pronađe posao i početi finansijski da doprinosi porodici.

 

Da li N. A. greši i gde?

N. A. ne greši ni u čemu. Ona je ponosna mama koja to rado ističe. Ono što predstavlja problem ovde je neravnopravnost polova koja postoji u stvarnosti, a zakonska regulativa s tim u vezi predstavlja mrtvo slovo na papiru, nažalost.

Diskriminacija žena u postupku zapošljavanja je svakodnevna pojava.
Bilo da su mame ili ne, mlađe ili starije, žene treba da budu svesne diskriminacije, pogotovo ako se njima samima dešava.

Naučite da prepoznajete diskriminatorna pitanja i kome da se obratite ukoliko dođe do diskriminacije.

woman-214785_1280

Pri objavljivanju konkursa/oglasa za posao, diskriminaciju predstavlja objava potrebe za mlađim osobama, osobama određenih godina, za devojkama/mlađim ženama lepog izgleda, odnosno prijatne spoljašnjosti.

Kada vam na razgovoru za posao neko postavi sledeća pitanja, znajte da su ona protivna zakonu i, uostalom, nekulturna, jer se njima direktno krši zakon ili se popločava put kršenju zakona:

 

–       Koliko godina imate?

 

–       Da li ste udati i ako niste da li planirate?

 

–       Da li imate decu, koliko i kog uzrasta?

 

–       Da li planirate decu?

 

–       Kad planirate sledeće dete?

 

–       Ko vam čuva dete kad je bolesno?

 

–       Koliko ste zarađivali i kolika vam je bila plata u prethodnoj firmi?

 

–       Gde radi vaš suprug i koliko zarađuje?

 

Tu su i pitanja vezana za pripadnost političkoj partiji, veri, naciji, grupi ili za seksualno opredeljenje.

 

Postoji i nemali broj “sofisticiranih” poslodavaca–intervjuera koji se služe različitim tehnikama za izvlačenje gore navedenih informacija.

Na primer:

 

–       U okviru naše kompanije nije obezbeđeno obdanište…

Pitanje nije do kraja postavljeno, već umesto njega sledi pauza, ali se odgovor očekuje.

 

–       Lepo izgledate i imate stila; mislim da smo negde slično godište…

Očigledno nedozvoljeno, neprijatno, neadekvatno, neprimereno pitanje, sa pauzom, naravno.

 

–       Nije u redu da vas zvanično pitam koliko godina imate, ali ovo je nezvanično pitanje i neće uticati na sam izbor.

Ovaj poslodavac ili intervjuer se očigledno pretvara. Istovremeno, podnosilac molbe naravno ne želi i ne sme sebi da dozvoli da bude neprijateljski nastrojen prema poslodavcu od koga očekuje da ga zaposli, jer mu to umanjuje šanse za zaposlenje.

1030719_50602002

Poslodavcima u Srbiji na konkursu za posao često ne odgovaraju ni žene s decom, ni one bez dece. Stav kompanija da se radije odlučuju za muške kandidate je po Zakonu o zabrani diskriminacije, koji je Srbija donela još 2009. godine nedopustiv, a kompanija koja na konkursu za posao, bez opravdanog razloga, prednost daje muškom polu, krši zakon.

 

U slučaju da vam na intervjuu za posao budu postavljena pitanja diskriminatorske sadržine ili doživite diskriminaciju na radnom mestu, najbolje je da se pritužbom obratite Kancelariji za zaštitu ravnopravnosti. Tu se kao veliki problem javlja dokazivanje činjenica, posebno u postupku zapošljavanja, ali i u diskriminaciji na radu. Postupak pred poverenikom započinje se pritužbom i treba naglasiti da poverenik ne postupa po anonimnoj prijavi. Sam postupak ima svoja pravila i može da se kreće u pravcu mirenja, preporuke i opomene ili pokretanja prekršajnog postupka. Poverenik je takođe ovlašćen da pokrene i sudski postupak ako se podnosilac pritužbe sa tim saglasi. Mišljenje poverenika je konačno, a ukoliko je podnosilac pritužbe nezadovoljan radom poverenika, može povesti upravni spor.
Ako ste već bili na razgovoru a niste izabrani, pravila postupka i osnovna kultura nalažu da vas poslodavac obavesti da niste izabrani i da vam se zahvali na pokazanom interesovanju za njegovu /njihovu kompaniju.

 

Autorka teksta je Mirjana Antić, pravnica i volonterka Centra za mame

Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *