Jedne drugima u Novoj godini želimo sve najbolje, a najviše da budemo srećne, uglavnom očekujući da nam se sreća jednostavno dogodi. Nismo ni svesne da mnogo toga zavisi upravo od nas samih.
Kada razmišljam o sreći, uvek se setim Vere. Upoznala sam je još kao tinejdžerka; ona je tada bila u ranim šezdesetim, mama dva uspešna studenta, supruga, domaćica i trgovkinja po zanimanju. U početku je nisam lično poznavala, ali sam slušala priče o njoj. Govorili su da je vredna žena koja ima trnovit put u životu i sažaljevali je:“ Nije Veri lako, suprug bolestan, svekar nepokretan, a uz to i nezgodne naravi, deca studenti kojima treba para, a ona jedva sastavlja kraj s krajem, jedna sestra joj obolela od raka i preminula, druga sestra je pred razvodom… Svi oni od nje očekuju pomoć i podršku, a ko Veru da uteši, ko će njoj da pomogne? Videćeš kako će ona vremenom da ogrubi, da propadne jer ona drugima samo daje, a zauzvrat ništa ne dobija. Jedino, eto, sa decom nekako ima sreće. To joj i daje snagu da se bori dalje.“
Vera je zaista bila u teškoj materijalnoj situaciji. Radila je u prodavnici kod privatnika. Plata je bila mala i nerodovna, uslovi loši, rad u noćnoj smeni… Kao mama koja izdržava dva studenta, morala je da se snalazi i da radi dodatne poslove ne bi li zaradila za svakodnevni život. Verin suprug je imao zdravstvenih problema zbog kojih nije mogao da obavlja teže fizičke poslove i da joj pomaže u bašti. Pored toga, vodila je brigu o starom i nepokretnom svekru. Jurila je sa jednog posla na drugi. Iskrena da budem, prostor u kojem je živela i celokupno to okruženje izgledali su mi nekako sumorno, beživotno, a ona koja je tu živela, uprkos tome zračila je vedrinom, bila je nasmejana, pričljiva, puna elana i volje za životom i to je ono što je na mene ostavilo snažan utisak. Veru sam zatekla u poslu. Lako i spretno se popela stepenicama i ušla u prostoriju držeći u rukama veš za peglanje. Dopala mi se na prvi pogled, jer se ponašala prirodno, neusiljeno. Uprkos poteškoćama na koje je nailazila, bila je prijatan sagovornik, ljubazna, voljna da me ugosti. Shvatila sam da je Vera jedna žustra, vredna i energična žena, borac pre svega.
Posle nekoliko godina, čula sam da je Vera postala penzionerka i imala sam utisak da joj zavide isti oni koji su je ranije sažaljevali: „Lako je Veri da ide u penziju, njoj sve u životu ide po planu. Dva visokoobrazovana sina, dve snajke doktorke, unučići se rađaju svake druge godine, zdravlje je služi i šta ćeš više. Lako je njoj da bude srećna.“
Ovog leta, dok sam šetala svoju bebu u parku, sretnem Verinu snaju koja je inače mama troje dece. Priča mi žena kako joj suprug radi po ceo dan. Ode ujutro oko sedam sati, a vrati se oko šest posle podne. Njena svekrva, to jest Vera, svakog dana svraća kod njih u stan i pomaže joj oko dece. I evo šta čujem: „Svekrva ima sedamdeset pet godina, a toliko je vitalna, zdrava i fizički i mentalno, odlično se drži za svoje godine. Eto vidiš, imala je trnovit put u životu, a opet je vesela, zadovoljna baka i pre svega zdrava. Ni nalik onim dosadnim, džangrizavim svekrvama. Nije lepo da kažem, ali moja mama je sušta suprotnost svekrvi. Rečju, nikad srećna, nikad zadovoljna. Sestra i ja joj nismo pravile probleme, imala je dobar i stalan posao, išla je svake godine na more, u banju, za razliku od svekrve koja nije videla ni more ni banju. Plaćali smo joj akupunkture, masaže, tretmane kod kozmetičara… ali ne vredi, uvek je nešto boli, uvek joj nešto fali. I zaista loše izgleda za svoje godine. Loše stoji sa zdravljem, mnogo se ugojila, teško se kreće. Otkako je otišla u penziju, po ceo dan zvoca tati i diže mu pritisak. Ako je neko imao sreće, onda je to ona, a uvek je strašno nezadovoljna.“
Ova priča me uvek podseti na to da sreću i zadovoljstvo treba da potražimo u nama samima.
Koliko ćemo biti srećni u velikoj meri zavisi od nas samih. Mnogo toga ide iz naše glave, zavisi od našeg načina razmišljanja, jer nije sve u materijalnim vrednostima i spoljašnjim okolnostima. Kako to da neke osobe uspevaju da zadrže dobro raspoloženje i osećaj zadovoljstva čak i kada im spoljašnje okolnosti nisu naklonjene, a neke druge su duboko u sebi nesrećne i nezadovoljne, iako objektivno gledano imaju sve uslove da budu srećne? Mnoge od vas će reći: “Neke osobe su jednostavno takve po prirodi, to je takav temperament “ i slično. Ima istine u svemu tome, ali to u velikoj meri zavisi i od uverenja, životne filozofije i načina razmišljanja osobe.
„Sreća nije u događajima.Ona zavisi od plima i oseka uma.“ Alis Mejnel
Evo nekoliko saveta koji i vama mogu pomoći da ne klonete duhom već da zadržite vedrinu i dobro raspoloženje kada vam spoljašnje okolnosti nisu naklonjene, kada vas život ne mazi:
– Sreća je stvar odluke. Srećni ljudi su duboko u sebi odlučili da budu srećni i zato oni daju sve od sebe da njihov život bude bolji i zato ne odustaju kada se suoče sa preprekama. Neke bitke ne dobijaju iz prvog puta, ali ne odustaju tako lako od svog cilja.
„Sreća prati hrabre“, latinska izreka
– Budite srećne sada i ovde. Ne odgađajte svoju sreću za kasniji period života, kada otplatite kredit ili kada vam dete završi fakultet i zaposli se… Ne čekajte da se sve kockice slože. Stalno postoje neki problemi koje trebamo rešiti, a kada ih rešimo, na red dođu neki drugi i tako u krug. Stalno nešto čekamo. Čekamo da primimo platu, da skinemo par kilograma viška, da dete poraste, pa da imamo više vremena za sebe… Uvek nam nešto fali: samo da nam je stan za par kvadrata veći, samo da nam je više sna i vremena za sebe, samo da nam je mašina za pranje sudova, samo da nam je kosa gušća i sjajnija…
– Svako je kovač svoje sreće. Odgovor na pitanje šta je sreća treba da potražite u sebi samima. Svako ima svoju definiciju sreće. Ono što neku osobu čini srećnom, ne mora i vas da čini. Vi najbolje znate šta je to što vas čini srećnima i vi ste za to odgovorni. Ne čekajte da se to desi samo od sebe, već činite ono što je u vašoj moći. Borite se za svoju sreću. Na neke stvari ne možemo da utičemo i na njih ne treba trošiti energiju, ali možemo da činimo mnogo toga što poboljšava kvalitet našeg života i čini nas zadovoljnijima. Zapitajte se šta je to što možete da promenite, na šta možete da utičete. To može da bude možda neki mali, ali siguran korak ka vašem cilju. Imajte u vidu da osoba koja je ostvarila neki svoj san zbog koga se oseća srećno nije to uspela preko noći. U ostvarenje tog sna je uloženo mnogo truda i vremena, iako vama možda izgleda da je to sve išlo brzo i lako.
„Ko ima „zašto“ radi kojeg živi, može se nositi gotovo s bilo kojim „kako“. Fridrih Niče
– Živite stvaran život. Srećne osobe stoje čvrsto sa obe noge na zemlji, umesto da maštaju o nekom budućem životu koji će se desiti kada dobiju na lutriji. Lakše je maštati i biti u oblacima nego živeti stvaran život, jer je on pun prepreka, poteškoća, problema sa kojima se treba hvatati u koštac. Za stvaran život je potrebno mnogo truda, odricanja, upornosti i istrajnosti.
„Gde postoji velika volja, poteškoće ne mogu da budu velike.“ Nikolo Makijaveli
– Srećne osobe su obično i skromne. Istinski srećne osobe koje pronalaze svoj unutarnjii mir i zadovoljstvo su obično skromne, neopterećene materijalnim vrednostima, ne porede se sa drugima, uživaju u sitnim zadovoljstvima, bogate su duhom, razmišljaju o onome što imaju, a ne o onom što nemaju i zahvalne su za sve što imaju.
– Budite pozitivne i dobronamerne. Srećne osobe čine dobra dela, pomažu, poklanjaju ljubav drugima, posvećuju im vreme i pažnju; one doprinose dobrobiti svojih najbližih, jer sreća njihovih najbližih je i njihova sreća. Samim tim što mnogo daju, one mnogo i primaju. Ponekad drugi ne umeju da cene našu dobrotu već je koriste, ponašaju se nezahvalno i zaboravljaju šta smo učinili za njih, ali to govori o njima i njihovoj savesti. To nije razlog da se i mi tako počnemo ponašati jer možemo biti srećne što smo uopšte u situaciji da pomognemo i što ne moramo da molimo za pomoć.
„Bogati ljudi su oni koji daju. Ko mnogo daje, mnogo i prima.“ Elbert Hubard
– Volite život, jer život je vredan sam po sebi. Čak i kada im spoljašnje okolnosti nisu naklonjene, kada se suočavaju sa gubicima, srećne osobe nemaju naviku da se žale, da sede i oplakuju svoju sudbinu. Kada ih drugi pitaju: “Kako izdržavaš, ja to ne bih mogao na tvom mestu?”, oni obično odgovaraju da je to njihov život, jedan jedini, takav kakav je, težak, ali da oni nemaju bolji i drugi, već samo taj jedan jedini. Oni prihvataju svoj život i trude se da ga učine srećnijim i bezbrižnijim koliko je to u njihovoj moći.
„Život prihvatam bezuslovno.Većina ljudi traži sreću pod određenim uslovima. Ali, sreću možemo da osetimo jedino kad ne postavljamo uslove.“ Artur Rubinštajn
– Prihvatite realnost, ne očajavajte. Dobro znamo da u životu nije sve samo med i mleko. Mnogo je uspona i padova, poteškoća, prepreka, kriza i problema koji su sastavni deo života. Život je borba i ponekad može da nam bude veoma težak. Svakodnevno možemo čuti: “Mi ne živimo, mi preživljavamo, naša stvarnost je veoma surova, ljudi su otuđeni, nasilja je mnogo…“ To se nama ne dopada, ne želimo to da prihvatimo, ljutimo se zbog toga, kažemo da nije fer, ali dopadalo se to nama ili ne, to je tako. Ukoliko to ne prihvatimo, skloni smo da očajavamo, te mislimo da smo najnesrećniji na planeti, da je naša zemlja najgore mesto za život, a zaboravljamo da i od gorega ima gore i ne primećujemo one sitne trenutke zadovoljstva, zaboravljamo ono što imamo i zbog čega treba da budemo zahvalni.
Upravo u tim teškim trenucima trebalo bi da se prisetimo uspomena i trenutaka kada smo bili srećni, da prelistamo albume sa letovanja, jer to je ono što će nam popraviti raspoloženje. Ljudi koji i u tim teškim periodima svog života uspevaju da ne klonu duhom, da zadrže vedrinu i nadu u bolje sutra, jako dobro znaju da se u životu smenjuju dobri i loši događaji, usponi i padovi. Svi ljudi imaju dobre i loše dane, godine, dobre i loše periode u životu. Ukoliko vam je ova godina bila teška, možda će sledeća biti za nijansu bolja. Ono što je u vašoj moći, to je da date sve od sebe da tako zaista i bude.
Zakoračite hrabro i srećno u Novu 2015. godinu!
Sve najbolje želi vam Branka Vasilev, psihološkinja i volonterka Centra za mame
Leave a Reply