Inspirisana jednim tekstom na internetu, brojnim polemikama oko godina i oko toga koliko nas one definišu, rešila sam da navedem svoje razloge zašto sam uverena da su četrdesete bolje od dvadesetih i zašto se nikad ne bih vratila unazad.
U svojim dvadesetim godinama bila sam sva zategnuta, bez ijedne bore, vesela studentkinja Farmaceutskog fakulteta, sa onoliko slobodnog vremena koliko je taj fakultet dozvoljavao (čitaj – malo), ali sam to slobodno vreme provodila u izlascima po studentskim klubovima, u druženju sa ekipom, odlascima na more i skijanje.
Sada, u svojim četrdesetim, imam bore smejalice, 🙂 nešto viška gde ga ranije nije bilo, ali imam i tri neprocenjive stvari – svest o tome koliko vredim, samopouzdanje i dvoje fenomenalne dece.
Pa, evo moje liste šta je moguće u četrdesetim, a nije bilo moguće u dvadesetim:
- Imam muža koga ne bih menjala ni za šta na svetu – a ne neodgovarajuće veze.
- Znam kako da se obučem za svaku priliku – od prijema u ambasadi, roditeljskog sastanka, do šetnje kroz šumu.
- Znam da se našminkam u skladu sa svojim licem i godinama, garderobi i prilici.
- Mogu da popijem alkohol zajedno sa svojim roditeljima.
- Mogu da opsujem pred roditeljima.
- Mogu da kažem NE i da se dobro osećam zbog toga.
- Nemam vremena za tuđe gluposti.
- Znam koji su mi prioriteti u životu, šta je zaista važno a šta ne.
- Mogu da radim više poslova odjednom.
- Finansijski sam nezavisna.
- Mogu bez griže savesti da uživam u impulsivnoj kupovini i da se nikome ne pravdam zbog toga.
- Mogu da ne odem u teretanu i da samo se prošetam sa mužem.
- Mogu da odbijem da pijem alkohol u društvu i da me niko ne pogleda čudno zbog toga.
- Mogu da stanem iza sopstvenog mišljenja.
- Znam kakav je osećaj biti uzor sopstvenom detetu.
- Znam kako je kad ti srce raste zbog toga što si ponosna na svoju decu.
- Mogu da cenim retke trenutke tišine i dosade.
- Mogu da igram karte sa svojom decom… i da varam.
- Mogu da učim ćerku kako da se šminka i kako da se oblači.
- Mogu slobodno da budem ponosna na svoja postignuća.
- Mogu da promenim mišljenje u poslednjem trenutku, jer – žena sam.
- Mogu da kažem deci – vi znate da vam je mama svetska prvakinja u plesu?
- Mogu da se radujem zbog drugih, umesto da im zavidim.
- Uživam i jako sam ponosna kad nekog inspirišem.
- Mogu da se radujem budućnosti, jer najbolje tek dolazi.
Autorka teksta je Vesna Banovčanin – mama dvoje dece, magistarka farmacije, svetska prvakinja u street plesovima u kategoriji za starije od 35 godina i, uprkos svemu, optimistkinja.
Leave a Reply