Biti samohrana mama ponekad je stvar izbora, ali je mnogo češće posledica razvoda, smrti supružnika i drugih okolnosti. Kako ćete se snaći u ulozi samohrane mame i koliko će vaše roditeljstvo biti kvalitetno, prvenstveno zavisi od okolnosti usled kojih ste postali samohrana mama, od vas i vašeg subjektivnog doživljaja ove uloge, okruženja u kome živite, mreže socijalne podrške, od toga koliko dece imate, njihovog uzrasta, potreba i interesovanja. Mnoge mame se teško prilagođavaju novonastaloj situaciji; osećaju se nesigurno i zabrinuto zbog neizvesne budućnosti i pitaju se: “Kako ću ja to sama, svaki kvar, svaki problem da rešim? Sva odgovornost pada na mene, da li ću ja to izdržati, da li ću uspeti da obezbedim finansijska sredstva, da li ću uspeti sama da izvedem decu na pravi put…?” Pitaju se kako da istraju u svemu tome, gde da potraže snagu, kako sebi da pomognu?
Šta je dobro znati ukoliko se nađete u ovoj situaciji?
Teško je biti samohrani roditelj, ali uz određeni napor može se uspeti. Koliko god da vam se situacija u kojoj ste se našli čini bolnom, teškom i neizvesnom, verujte u sebe i pomislite na sve one samohrane mame koje su se uspešno snašle i dokazale u ovoj ulozi i izvele na pravi put zdravu i uspešnu decu. Koliko god da im je bilo teško, one su sada srećne i ponosne na ono što su postigle, i to same. I vi možete da budete jedna od tih žena. Upoznajte se i povežite sa tim ženama koje su prošle slično iskustvo. Razgovor sa njima će vam pomoći. Ukoliko ih nema u vašoj okolini (u komšiluku, crkvi, školi koju deca pohađaju…) možda ćete ih upoznati preko udruženja za samohrane roditelje. U njima ćete pronaći uzore, inspiraciju i ohrabrenje, a snagu i motivaciju potražite u sebi i svojoj deci.
Najveći problemi sa kojima se suočavaju samohrane mame u našem društvu su teška materijalna situacija i osuda okoline. Borba za egzistenciju je nešto sa čim se svi suočavamo, a ne samo samohrane mame, samo što je samohranim mamama još teže jer su same. Uglavnom, od sedenja i očajavanja nema ništa. Kada su porodica i egzistencija u pitanju, onda se ne postavlja pitanje da li nam je posao težak i da li volimo da ga radimo, važno nam je samo da je plaćen i srećni smo što imamo mogućnost da zaradimo jer se do posla veoma teško dolazi. Stoga se ponašajte radno i skromno zarad finansijske sigurnosti. To će vam ojačati samopouzdanje, učiniti vas manje zavisnim od drugih, otvoriti put ka novim mogućnostima.
Neki ljudi nemaju razumevanja i ne gledaju blagonaklono na samohrane majke, te se često mogu čuti zluradi komentari, pogrdni nadimci upućeni samohranim mamama i njihovoj deci: ”Tako joj i treba kad je htela da se razvede od onako divnog čoveka… Pa šta ako je samohrana majka, koliko ima u zgradi samohranih majki, šta ćemo sad, svaku da sažaljevamo, pa nije ona ovde jedina samohrana majka… Ma ima ona nekog tipa, neka je on vozi, stalno ponavlja kako je samohrana majka, a ja vidim kako u parku šeta dete s nekim tipom, ma kakav brat, nije joj to brat…” Bilo da su izrečeni iza vaših leđa, bilo direktno vama, neki komentari učiniće da se osećate usamljeno, razočarano, povređeno, odbačeno, tužno. Prihvatite ta osećanja, ne treba da se pretvarate da ste jači nego što jeste i da mislite kako uvek morate da budete jaki samo zato što ste samohrana mama. Međutim, nemojte dozvoliti da vam mnogo vremena i energije odlazi na to što drugi govore i misle. Kažite sebi:”Ok, to me povredilo i rasplakalo, ali ja nastavljam svojim putem, vreme i energiju trošim na obaveze koje me čekaju i rešavam probleme koji se gomilaju, jedan po jedan”. Pored toga, mnogo je pozitivnih i dobronamernih ljudi koji vas mogu shvatiti i prihvatiti bez predrasuda i osuđivanja.
Izbegavajte ulogu „supermame“, „bolesnice“ i „žrtve“. „Supermama“ nastupa iz pozicije: “Ja sam jaka, ponosna i sve mogu sama, ne treba mi tuđa pomoć, razočarala me sva ta familija i ne treba mi ništa od njih“. Verovatno ste se u mnoge ljude razočarali jer nisu ispunili vaša očekivanja ili su vas povredili, ali nemojte baš svima da zalupite vrata. Patićete ako se izolujete od svih. Osećaj pripadanja i podrške su jako važni za samohranu mamu. Brojne probleme nećete moći da rešite sami, ali neke od njih ćete moći uz pomoć drugih. Zbog toga je važno da razvijate i širite svoju mrežu socijalne podrške (familija, prijatelji, komšije, udruženja samohranih roditelja, a udruženje možete i sami da organizujete ). Odgovorno je da tražite i primate pomoć.
„Bolesnica“ pred brojnim problemima beži u bolest i bespomoćnost, te postaje pasivna, izbegava preuzimanje odgovornosti. Koliko god da vam je teško što ste samohrani roditelj, ako svakoj poteškoći prilazite kao da je neotklonjiva i ako se predate, onda će vam zaista biti sve teže. Vaš bol i nezadovoljstvo su opravdani, ali to ne znači da treba da se prepustite letargiji i bespomoćnosti, već da treba da ulažete dodatni napor kako bi vam bilo bolje.
“ Žrtva” se potpuno posvećuje deci, zanemarujući pritom sebe, svoj društveni i ljubavni život. Njena parola je: „Sve za decu“ i njen život se svodi isključivo na roditeljstvo. Ona ćuteći podrazumeva da će joj se deca jednog dana odužiti zbog toga što se ona žrtvuje za njih, iako joj oni to nisu tražili. Ona ne shvata da žrtva nije ljubav, da takav odnos predstavlja opterećenje za decu. Deca mogu imati i osećaj krivice zbog njenog žtrvovanja. Na primer, ako je mama govorila kako se samo i isključivo zbog dece nije udala za drugog muškarca jer deca to nisu želela, ta ista deca kada porastu i zasnuju svoje porodice mogu imati osećaj krivice. Mogu pomisliti: “Kako smo mi bili sebični i nepravedni prema mami, uskratili smo joj ljubav i pažnju muškarca. Mi svi sada imamo nekog, a mama je sama…”
Nemojte se truditi da istovremeno budete i majka i otac deci, jer oca im ne možete zameniti. Možete se samo truditi da im budete što bolja mama i da im obezbedite odgovarajuće muške uzore u ujaku, stricu, dedi, treneru, učitelju. Poželjno je i prirodno da u okruženju u kome deca odrastaju budu zastupljeni i muški i ženski uzori. Naročito je za dečake važno da imaju muške uzore. Kada u blizini ne postoji muški uzor na koga bi se mogao ugledati, dečak će predstavu o sebi i svojoj muškosti graditi na osnovu onoga što vidi u filmovima, crtaćima, časopisima, internetu i među vršnjacima.
Samohrana mama ima previše odgovornosti, a malo vremena, pa ovako komleksan zadatak kao što je vaspitanje dece treba pokušati učiniti što je moguće manje komlikovanim. Da ne biste mnogo lutali i pitali se da li ispravno razmišljate, da li ste na pravom putu, imajte u vidu ova četiri saveta:
- Razmislite koje to najvažnije vrednosti želite da prenesete deci i u skladu s tim odredite prioritete. Ne gubite vreme na ono što vam je manje važno i ne težite savršenstvu. Kao samohrana majka nećete imati vremena da se bavite detaljima i finesama u roditeljstvu. Važno je da razlikujete ono što je važno od onog manje važnog i prolaznog. Bavite se onim problemima koji će postati veliki kao planina ako ih ne rešite, a ne onim koji predstavljaju prolaznu fazu tokom odrastanja. Na primer, to što vaš tinejdžer sluša glasnu muziku nije nešto zbog čega treba ceo dan da se svađate, ali to što je lenj i ne izvršava obaveze jeste problem sa kojim morate ozbiljno da se pozabavite. Kada vas sačeka više problema istovremeno, onda uvek polazite od onog gorućeg. Na primer, ako je vaša dvanaestogodišnja ćerka upravo pobegla iz škole, nećete se baviti osmogodišnjom ćerkom koja je zaboravila svesku, baš kao što nemate vremena da se bavite bojom zidova u stanu koja se ne slaže sa nameštajem, ako su vam se u kuhinji pojavili mravi.
- Sa decom negujte odnos poverenja, razumevanja i bliskosti, bez obzira na to da li vam se njihovo ponašanje dopada ili ne. To se postiže kvalitetnom komunikacijom. Slušajte ih, pokušajte da razumete njihov način razmišljanja, ne osuđujte, već jednostavno izrazite svoje neslaganje, iznesite svoj stav i svoje viđenje. Tako ćete biti u toku sa onim što im se dešava i što se mota po njihovim glavama. Pored toga, deci mnogo znači kada u mami vide osobu kojoj mogu skoro sve da kažu, koja će ih saslušati bez osuđivanja, biti tu i kada pogreše ili naprave glupost. Jako je važno da komunikaciju održavate svakodnevno, da razgovarate i o neobaveznim temama; sa starijom decom možete opušteno da pričate i uz kafu, a ne samo kada se pojavi neki problem.
- Učite ih radu i odgovornosti još dok su mali i navikavajte ih da vam pomažu. Podstičite samostalnost i nezavisnost kod dece. Ako u tome uspete, vaše roditeljstvo će biti mnogo lakše. Mnogo je lakše samohranim mamama čija su deca vredna i odgovorna, sa razvijenim radnim navikama.
- Mnoge samohrane mame postanu preterano popustljive prema deci jer deca pate zbog odsustva drugog roditelja. Ne upadajte u ovu zamku. Pored ljubavi, deci je potrebno postavljati granice i usmeravati ih. Dete kome je sve dozvoljeno je zanemareno isto kao i ono kome je sve uskraćeno.
Imate pravo na društveni i ljubavni život. Želeli vi to ili ne, vremenom se u vašem životu može pojaviti muškarac pored koga ćete se osećati srećno i voljeno. Međutim, budite oprezni i ne puštajte olako bilo koga u vaš život i dom. Imajte u vidu da uz vas idu i deca i da muškarac koji ne može da ih prihvati nije za vas. Vaša je dužnost da zaštitite decu od bilo koje vrste odbacivanja i zlostavljanja. Nemojte uletati u nove veze i olako prelaziti preko nekih stvari samo zbog toga što se osećate strašno usamljeno. Može se dogoditi i da novog muškarca dobro upoznate i budete sigurni u njega, ali da vaša deca ne gledaju blagonaklono na njega iako ga nisu ni upoznala. Vi se potrudite da pokažete razumevanje za njihova osećanja i budite strpljivi. Deci treba vremena da prihvate činjenicu da novi muškarac dobija značajno mesto u vašem životu, da se priviknu na novonastalu situaciju. Isto tako važno je i da taj novi muškarac bude naklonjen deci i da ih prihvata. Sve to svakako nije lako, ni jednostavno.
Međutim, ne treba da se odričete ljubavnog i društvenog života samo zbog dece, trudeći se da njima sve bude prilagođeno i podređeno. Za decu je važno da nauče da se prilagođavaju na nove okolnosti jer se u spoljašnjem svetu ne vrti sve oko njih. Tamo ih čeka neizvesnost, borba, prilagođavanje, konkurencija… Stvari uglavnom dođu na svoje kada deca vide koliko je mama srećna zbog novog prijatelja, kada porastu i postanu zrelija. Ne zaboravite da je deci potrebna zdrava i srećna, a ne usamljena i očajna mama.
Autorka teksta je Branka Vasilev, psihološkinja i volonterka Centra za mame
http://mojpsiholog.weebly.com/
Leave a Reply