Abortus – pravo žene da odlučuje o svom zdravlju i telu

Uvreženo je mišljenje da je žena koja se odluči na abortus jedna promiskuitetna, nezdrava devojka koja ne ume da vodi računa o sebi, koja upražnjava seksualne odnose sa nepoznatim muškarcima i to bez zaštite. Takođe, veruje se da ta žena nema posebnih osećanja prema ljudima, pogotovo prema deci, da ne želi decu i da joj nije stalo do toga šta drugi misle o njoj. Ona je, navodno, bezobzirna i nesposobna da preuzme odgovornost za svoja dela. Obično je i lenja i traži jednostavna rešenja kako bi živela život rasterećeno i bez neželjenih obaveza.

I dok je ovakvu ženu lako osuđivati i imati najgore moguće mišljenje o njoj, ona zapravo ne postoji.

Photo by CSG Hoodies

Ko je žena koja prekida trudnoću?

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, ta žena ima najčešće od 25 do 34 godine i već je majka dvoje dece.

Iako je broj abortusa u Srbiji od 2005. godine do danas u stalnom padu, što se ne može zaključiti prema načinu na koji mediji izveštavaju o ovoj temi, samo dve varijabile su gotovo uvek iste. Najveći broj žena, u proseku od 40do 45%, koje se odluče na medicinski prekid trudnoće ima od 25do 34 godine i već ima dvoje dece (41%). Samo u proseku 20% žena nije do sada imalo ni jedan porođaj, a ima i žena koje imaju i po 10 i više dece. Iako ima devojčica sa manje od 15 godina (0,06%), isto toliko ima i žena starijih od 50 godina, pa čak i 55.
Dakle, nikako se ne može govoriti o promiskuitetnoj devojci koja želi da se reši “obaveze” do koje je došlo greškom sa nepoznatim muškarcima.

Žena koja se odluči na prekid trudnoće je majka, možda čak i vaša. Ona je vaša komšinica sa kojom se vaša deca igraju u parku. To je vaša rođaka koja je možda ostala bez posla, te shvata da ne može da priušti još jedno dete. Prema zvaničnim podacima, najviše žena koje su izvršile abortus su one u braku, čak 75% njih.

Žena koja se odluči na prekid trudnoće je žena koja je uverena da je donela pravu, iako veoma tešku odluku, bez obzira na vaše mišljenje o tome. Ona zna da odlučuje o svom životu i o životu koji ne želi da donese na svet. Ona je već na svet donela dvoje ili više dece (i to svojom odlukom) i svesna je šta je sve potrebno za odgoj i brigu o jednom detetu. Tako je i sama donela promišljenu odluku o svom telu, svom životu i svojoj porodici.

Zašto rađamo bebe?

Žena koja donese odluku da prekine trudnoću je neshvaćena i diskriminisana, jer ljudi retko kad žele da čuju njene razloge za jednu tako životno važnu odluku. I umesto da sagledamo celu situaciju, mi ćemo ovu ženu odbaciti kao neko trećerazredno ljudsko biće. Činjenica je, međutim, da svaka žena ima pravo da odluči da li je spremna da bude majka. Niko, pa ni njena porodica, okruženje, a ponajmanje crkva i država, ne smeju da se mešaju u njenu odluku i njeno osnovno ljudsko pravo i primoravaju je da bude i radi ono što ne želi. Takođe, dosta je onih koji smatraju da “onaj ko zgreši treba i da snosi posledice”. Bebe se donose na svet iz ljubavi i želje da se postane roditelj i stvori život, a ne da bi se majka ili otac kaznili ili “naučili pameti”.

Nedostatak informacija i edukacije – koren problema

I dok smo više nego spremni da osuđujemo žene zbog odluke koja je samo njihova, nismo spremni da se uhvatimo u koštac sa korenom problema – nedostatkom informacija o seksualnom životu i kulturi. Seks je još uvek tabu tema, kako u porodici, tako i u školi. Podaci govore da je 2013. godine čak 470 neudatih tinejdžerki uzrasta od 15 do 19 godina moralo da prekine trudnoću. Iako je to samo 3,4% od 13 650 medicinskih prekida trudnoće u toj godini, brojka je više nego zabrinjavajuća, jer su to devojčice o kojima bi trebalo da brinu roditelji i zajednica, a više je nego očigledno da ne rade svoj posao kako treba.

Iako smo odavno shvatili da je edukacija najbolja kontracepcija i jedini način da se smanji broj prekida trudnoća, kako kod omladine tako i kod starije populacije, jer je abortus ipak hirurški zahvat koji pored psihičke traume može doneti i niz drugih komplikacija i zdravstvenih problema, u Srbiji ni na jednom mediju nema informacija o planiranju porodice, reklama za kondome ili druge vidove kontracepcije.

U škole se ne uvodi edukacija o seksualnim odnosima i polno prenosivim bolestima, a brojke i te kako potvđuju da mladi stupaju u seksualne odnose sa 15 i manje godina. Roditelji, pored toga što ni sami uglavnom ne znaju kako da planiraju porodicu, crvene pri samom pomenu seksa i pomisli da njihovo savršeno dete i pomišlja na tako nešto. O seksu se u našim kućama i porodicama jednostavno ne govori.

Dok su u svetu odavno uvideli ovaj problem i organizovali kampanje na državnom i lokalnom nivou i razvili mreže za edukaciju i savetovanje da bi snizili stopu neželjene trudnoće, Srbija ćuti. Ono što je potrebno su informacije o planiranju porodice, odnosno o važnosti odluke koja se odnosi na to kada stvarati porodicu, koliko dece imati, kolika treba da bude optimalna pauza za majku i bebu između dece, kako sprečiti neželjene trudnoće, itd. Iskustva iz zemalja koje imaju razvijen sistem planiranja porodice pokazuju da edukacija može da spreči dve trećine neželjenih trudnoća i samim tim da utiče na smanjenje abortusa.

Odluka na prekid trudnoće je osnovno ljudsko i žensko pravo

Prekid trudnoće jedna je od najtežih odluka koju žena može ikada da donese, bez obzira na to iz kog razloga je donosi. Ali, hteli mi to da prihvatimo ili ne, to je ipak samo njena odluka, i niko nema prava da se u nju meša i donosi je umesto nje. Kao što ima pravo da sebi odabere životnog partnera, posao,obrazovanje i za koju će političku stranku glasati, tako je žena i jedina osoba koja mora imati pravo da odlučuje o svom telu i o svom životu.

Autorka teksta je Vanesa Marčeta, novinarka, anglistkinja i volonterka Centra za mame