DOK TREPENEŠ, PROĐE GODINA
Sigurno ste čuli za izreku koja kaže da vreme leti. Većina ljudi, kako stari, ima upravo ovakav osećaj – kao da su juče slavili rođendan, Božić, Novu godinu. Dok trepneš, prošla godina, decenija, i život, kako neki umeju da kažu.
Mogli bismo da kažemo da je vreme relativna stvar. Jer, iako svi satovi rade na istom principu i na svakom 60 minuta čine sat, 24 sata čine dan, ipak nemamo svi isti subjektivni osećaj za vreme. Kako starimo, tako i vreme počinjemo da doživljavamo na drugačiji način.
Postoje razne teorije o ovom fenomenu. Neki psiholozi tvrde da se percepcija vremena ubrzava kako godine prolaze. Studije su pokazale da promene koje se dešavaju u organizmu, kao i smanjena proizvodnja dopamina u mozgu, utiču na naš unutrašnji sat. Takođe, kažu da, kako odrastamo, tako naše iskustvo postaje bogatije pa se više ne vezujemo za pojedine, unikatne događaje kao odrednice – prvi poljubac, prvo samostalno putovanje, prva velika svađa, diplomiranje. Događaji počinju da se ponavljaju i prestaju da budu odrednica vremena.
Vremenom počnemo da živimo „po navici“, kao da smo uključili autopilot. Sve što radimo postaje rutina – kuvamo ručak, peremo veš, oblačimo se, kupamo, gledamo televiziju. Još ako tome dodamo činjenicu da se veoma retko selimo i da retko menjamo posao, mi više nemamo ništa što nas iznenađuje i što je novost za naš mozak.
Mozak se navikne da radi na autopilotu. Život postaje predvidljiv i nema razloga za umnim angažovanjem. Naš mozak jeste postao efikasniji u izvršavanju rutinskih zadataka, ali je s druge strane dobio mnogo slobodnog vremena. Zašto kažemo nažalost? Zato što pojedinci to slobodno vreme troše na vrlo destruktivan način – samoanalizirajući se, brinući o budućnosti, postavljajući sebe u „šta ako situacije“. Mozak stalno preskače sadašnji trenutak i na taj način ubrzava vreme. Živeći budućnost i predviđajući moguće događaje, mi kompresujemo vreme. Propuštamo sadašnjost.
Živimo unapred. I prisećamo se događaja iz prošlosti – rođenja deteta, venčanja, razvoda. Vrlo često se začudimo koliko je godina prošlo od nekog događaja – kao da je bilo juče – s godinama postaje sve češća rečenica. Kako starimo, određeni vremenski periodi se doživljavaju kao mali segmenti života, pa i to utiče na naše poimanje vremena. I, sada se verovatno pitate kako možemo da usporimo vreme?
TEHNIKE USPORAVANJA VREMENA
Osetite lepotu u malim stvarima. Doživljaj lepog, inspiracija i nadahnuće koje osetimo u tom trenutku proširuju vremensku percepciju, jer u nama izazivaju strahopoštovanje – to su trenuci za pamćenje i izlazak iz svakodnevne rutine.
Uživajte u sadašnjem trenutku. Umesto da večito razmišljate, analizirate, donosite odluke, potrudite se da budete ovde i sad, da uživate u svakom momentu. Kad naiđe neka nepoželjna misao, jednostavno je izbrišite i uživajte u okruženju.
Nemojte raditi više stvari u isto vreme. Trenutačni osećaj da time dobijate na vremenu i da ga štedite nije ispravan. Vi trošite svoju mentalnu energiju na prebacivanje sa zadatka na zadatak i na taj način niste svesni ni jedne stvari koju ste uradili. Promenite navike, radite jednu po jednu stvar i na taj način stvorite nova sećanja. I produžite vreme.
Iskusite nešto novo. Nova iskustva imaju pozitivan uticaj na naše emocije i osećaj za vreme. Nove stvari su izazov za um, traže emotivni angažman i zahtevaju da se usresredimo na sadašnji trenutak.
Povucite ručnu i zaustavite se. Razmislite malo o svojoj dnevnoj rutini i o tome šta biste mogli da menjate. Zamislite da je život knjiga sastavljena od poglavlja. Možda je ovo dobar momenat da zatvorite jedno i da zamislite da su pred vama potpuno bele stranice koje tek treba da ispišete – ispunite lepim, inspirišete se i izađete iz začaranog kruga. Vreme leti kad mu dopustimo; usporite ga i budite gospodari svog vremena – trošite ga tempom koji vi nametnete svojim načinom života i razmišljanja.
Ljudi koji su postali vlasnici svog vremena su srećniji i život im je ispunjeniji. Oni ne žure – stvaraju uspomene uživajući u svakom trenutku, ovde i sada i trude se da ni jedan dan ne bude nalik drugom. Beg od rutine oslobodiće vas glavobolje i nervoze, i doneće vam lepe snove. Malo li je?
Autorka teksta je Merima Simovljević Aranitović
cvetnaterapija.ritamdana
Leave a Reply