Bliže se novogodišnji praznici i mi krećemo u potragu za namirnicama, poklonima, ukrasima… Osim ukoliko nismo super – majstori samokontrole, do novogodišnje noći ćemo kupiti i šta nam treba i šta nam ne treba, i šta želimo i šta ne želimo, i ono što smo planirali, a još češće ono što nismo. Međutim, šta god radili, veoma je važno praznike provesti bez stresa i na pravi način započeti novu godinu.
U časopisima možemo da pročitamo razne finansijske savete: kako da kontrolišemo sebe kada nas uhvati potrošačka groznica, kako da ekonomišemo novcem koji imamo da bismo postigli maksimum pri kupovini, itd.
Ipak, pre nego što, uprkos svemu, uzmemo novi kredit, uzajmimo se, dođemo do limita na kreditnoj kartici ili uopšte potrošimo više ili manje nego što smatramo da treba, dobro je da se zapitamo šta nam znače praznici i koji su naši prioriteti kada planiramo proslavu onoga što nam ti praznici znače.
Da li želimo da kupimo svom detetu neki poseban poklon ili što više poklona?
Verovatno da nema roditelja koji ne čini sve što je u njegovoj moći da obraduje svoju decu lepim poklonima. Nekada za to imamo manje, nekada više novca. Ukoliko naiđemo na problem sa nedostatkom novca, pokušajmo da ga nadoknadimo maštovitom i veselom organizacijom praznika.
Možda su nam upravo sama kreativnost, veselje i praznična radost najvažniji kod proslava?
Uzmimo onda da se igramo sa decom, praveći ukrase za jelku. Pustimo veselu muziku, seckajmo papir u obliku pahuljica, ukrasimo prozore lampicama. Pričajmo sa decom o tome šta za nas praznici znače. Ne zaboravimo da pitamo i svojnašu decu šta za njih znače praznici? Šta je to što njih, u celoj toj prazničnoj atmosferi, najviše raduje?
Da li je bogata praznična trpeza ono što nas čini zadovoljnim i srećnim?
Ako su raspoložena za pomoć, uključimo i decu u proces pripreme namirnica, aranžiranje stola, ukrašavanje stolica. Malo je nas, koji se nećemo setiti, sa setom u srcu, lizanja topljene čokolade, mućenih jaja i raznih kremova za kolače i torte, dok smo se, u detinjstvu, uz svoje majke, bake, tetke, gurali u kuhinji i trudili da „pomognemo“.
Prioritet kod proslave praznika može za nas da bude i osećaj zajedništva dok sedimo okupljeni kraj jelke ili šetamo sa svojom decom parkom po prohladnom danu.
Potrudimo se da se sa posebnom pažnjom posvetimo svakom detalju vezanom za pripremu proslave. Isplanirajmo unapred porodične aktivnosti. Neko od nas će imati manje, neko više vremena da se posveti ovom procesu i svim njegovim detaljima. Ipak, bez obzira na to, koliko god vremena da imamo, u tom periodu se opustimo i uživajmo što je više moguće. Da bi to bilo zaista i ostvarivo, lepo je da saslušamo, uklopimo i poštujemo ideje i želje svih članova porodice – od najmlađih, do najstarijih.
Ili nam se više dopada da otputujemo negde?
Kada imamo decu, ovo svakako zahteva više organizacije, ulaganja i planiranja, no sav taj trud se isplati. Putovanja šire vidike, oplemenjuju ljude, donose uzbuđenje nečeg novog, neistraženog i unose pomalo avanturističkog duha u prazničnu atmosferu.
Želimo da posetimo ili pozovemo u goste prijatelje i rodbinu?
Ovo je, svakako, jedan od najlepših načina da pokažemo svojoj deci lepotu prijateljstva i druženja i značenje koju šira zajednica ima u našim životima. Nekada je to mnogo ljudi, nekada jedan ili dva prijatelja, neka sestra, brat ili baka i deka. Prilika za dodatna druženja obogatiće život naše dece prijatnim osećanjima i uspomenama.
Dakle, zašto bismo pristajali na stereotipe, usvajali tuđ način razmišljanja ili se bavili stvarima koje su za nas manje važne, samo zato što neko kaže da to „tako treba“?
Ono što se računa su naše želje i shvatanja, kao i želje naših najbližih i najdražih.
Suština praznika je u tome da slavimo, radujemo se, budemo opušteni, obojimo svakodnevicu nekim drugačijim bojama.
Razmislimo zato šta je to što će i nas i našu porodicu učiniti u ovom prazničnom periodu srećnim.
Tek kada budemo osvestili šta je to što zaista želimo, pristupimo proučavanju korisnih finansijskih saveta.
I, naravno, uživajmo u celom tom procesu… 🙂
Autorka teksta je Tamara Vujnović, life coach i volonterka Centra za mame
Leave a Reply