Period nezaposlenosti nije jednostavan ni za jednu mamu u Srbiji. Najveći je izvor stresa za one koje su se suočile sa gubitkom posla, koje su u potrazi za novim poslom, a ne uspevaju da ga nađu.
Poznato je da nezaposlenost ne znači samo nedostatak finansijske sigurnosti. Posledice nezaposlenosti su mnogo šire. Nezaposlena mama se ne suočava samo sa problemima finansijske prirode. Činjenica da je mama nezaposlena predstavlja izvor stresa za celu porodicu i svakako će uticati na odnose u porodici. Može doći do napetosti u odnosima, niza praktičnih i emocionalnih problema. Situacija je naročito nezgodna kada su deca mala pa osećaju napetost, a ne mogu shvatiti zašto je mama odjednom postala nervozna, te mogu pomisliti da su ona odgovorna za mamino loše raspoloženje. Nezaposlenost iziskuje da se prave uštede u kućnom budžetu, što sa sobom povlači i menjanje navika vezanih za ishranu, rekreaciju, putovanja i slično. Nezaposlena mama nema mogućnost da se usavršava i napreduje u svojoj profesiji, da zarađuje, da učestvuje u društvenom životu; oseća se izolovano, naročito ako je pre toga svoju potrebu za druženjem zadovoljavala na poslu; nema mogućnost da posećuje bioskope, pozorišta, koncerte, teretane, da odlazi na jogu, pilates… jer prosto nema novac da to priušti. Usled svega toga može postati sklona samosažaljenju i ponašati se bespomoćno. Nezaposlenost negativno utiče na fizičko i psihičko zdravlje. Nedostatak samopouzdanja, nisko samopoštovanje i depresija samo su neke od psihičkih posledica nezaposlenosti.
Kako se nositi sa nezaposlenošću?
Neke nezaposlene mame imaju kapacitete da se sa ovim otežavajućim životnim okolnostima nose na odgovarajući način. One se ponašaju proaktivno, umesto da žive od danas do sutra i čekaju da se dogodi neko čudo. One se odlučuju na volontiranje, naročito ako nemaju dovoljno radnog iskustva, pružaju razne vrste usluga pokušavajući da unovče svoje veštine, tako što drže privatne časove, prevode, pišu, šiju, peku kolače, posvećuju se nekom hobiju u nadi da će to u budućnosti postati izvor prihoda. Nažalost, one često nailaze na nedostatak razumevanja i podrške od strane porodice i šire okoline. Umesto vetra u leđa, nailaze na obeshrabrenje: „Pa kako misliš to da radiš pored dvoje male dece?”, „Ko će da ti kupuje te slike u zemlji gde je mala kupovna moć?”, „Mame i preduzetništvo, ne ide ti to zajedno.” Mnogi ne shvataju da nezaposlene mame na taj način teže samoaktualizaciji. Sve te aktivnosti koje preduzimaju im daju osećaj svrhe, smisla; imaju ciljeve kojima teže, ne prepuštaju se letargiji.
„Gvožđe zarđa ukoliko se ne koristi. Voda gubi svoju čistoću ukoliko miruje. Na isti način se neaktivnost ispoljava na ljudskom umu“.
Leonardo da Vinči
Možda ne mogu da nađu posao, ali ono što nezaposlene mame mogu, to je da to vreme dok su nezaposlene koriste konstruktivno.
Neke mame, naročito one koje su egzistencijalno ugrožene, prihvataju da privremeno obavljaju manje plaćene poslove van svoje struke koji im ne donose satisfakciju. Nažalost, retki su oni koji na to kažu: „Pa dobro, ja cenim kada se neko bori, kada hoće da radi i zaradi”. Većina ih sažaljeva, osuđuje, čudi se: „Zašto to prihvataš, to je degradacija?”, gleda ih sa visine, a upravo su upravo te osobe u neposrednom okruženju one koje mogu da pomognu mami da što bezbolnije prođe kroz ovaj krizni period. Uvek je lakše nositi se sa životnim nedaćama kada naiđemo na razumevanje i podršku drugih.
Šta jedna mama može da uradi da joj period nezaposlenosti bude manje bolan?
U tim situacijama dobro je da se mame prisete da posao koji ih ne ispunjava ne mora da bude posao za ceo život, već posao koji obavljaju privremeno dok ne ostvare neki svoj cilj, npr. dok ne kupe automobil, ne vrate dug i sl. Mame same najbolje znaju da li su zaista očajne, kao što to drugima izgleda, ili su samo realne i praktične. Važno je da se prisete onog što imaju, npr. ako su mlade, dobrog zdravlja, imaju zdravo i napredno dete, uspešan brak, rešeno stambeno pitanje,onda to što trenutno rade posao koji ih ne ispunjava nije razlog da se osećaju nesrećno. To je samo još jedan od načina da premoste period nezaposlenosti. Često su baš ti koji ih sažaljevaju i „ubijaju u pojam” u mnogo lošijoj porodičnoj ili zdravstvenoj situaciji od njih samih i rade iste te poslove za istu tu malu platu.
Ne treba zaboraviti da ponekad put do uspeha vodi preko neuspeha, pa tako neke mame pronađu sebe u novom poslu ili se ostvare kao preduzetnice tek nakon što su dobile otkaz i prošle kroz period nezaposlenosti i neizvesnosti.
Činjenica je da mame koje se bore za egzistenciju ne razmišljaju mnogo o kvalitetu života. One ne razmišljaju o putovanjima, pozorištu, zdravoj hrani, mezoterapiji i sl. Za njih je uspeh obezbediti ono najosnovnije. Poznato je da mnoge mame, kada prave uštedu u kućnom budžetu, prvo pođu od sebe. Međutim, period nezaposlenosti nezaposlenost ne mora nužno da vodi socijalnoj izolaciji i lošem raspoloženju, iako umanjuje kvalitet života. Mudre mame se udružuju, podržavaju, oslanjaju jedna na drugu, koriste svoju kreativnost. Npr. to što nemaju novca da odlaze na fitnes, ne sprečava ih da se udružuju sa drugim nezaposlenim mamama i vežbaju uz vežbe na tv-u, odlaze u prirodu na trčanje sa drugaricama, uživaju u vožnji bicikla sa partnerom, vežbaju sa decom, itd. Svesne su da ponekad nije dovoljno da se oslone samo na sopstvene kapacitete, pa udruženim snagama kreću u realizaciju svojih ideja. Sve to im pomaže da i sa malo novca uživaju u životu.
„Tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na koji ćemo te događaje podneti, u dobroj meri zavisi od nas“.
Ivo Andrić
Autorka teksta je Branka Vasilev, psihološkinja i saradnica Centra za mame
Leave a Reply