Čim nauče reč „ne” negde oko druge godine života, deca je uvrste među svoje omiljene. Koriste je na mnoge maštovite načine, tokom različitih perioda odrastanja. U pubertetu se ova reč transformiše u nezainteresovan odnos prema porodici, školi, kućnim obavezama, Sa druge strane, pubertetlije su veoma zainteresovane za društvo, izlaske, internet mreže i kompjuterske igrice. Sve dobre, mudre i posvećene roditelje ovo dovodi do granica izdržljivosti.
Taman kada pomislimo da smo prevazišli jednu fazu, ulećemo naglavačke u drugu. Naša divna, lepo vaspitana deca, sa kojima smo čitali knjige, gledali petkom uveče porodične filmove i ćaskali o raznim temama, postaju zatvoreni, bučni, prkosni tinejdžeri. „Brecaju se“ ili lebde u svojim mislima. Iskreno, moj favorit je pogled u stilu „šta mi možeš“.
Budite sigurna luka svom tinejdžeru
Ovo je izazovna faza u sazrevanju naše dece i često nam je, kao roditeljima, teško da mirno reagujemo. Ipak, uprkos svemu, veoma je važno da budemo uz njih, da im i rečima i delima pokažemo da mogu da računaju na nas. Ne treba da dozvolimo da se bilo šta ispreči između deteta i nas. Mi smo bili i uvek ćemo biti najjači bedem na koje će se obrušiti talasi svih faza odrastanja dece. Ali, to i jeste naša uloga – da budemo sigurna luka za naše tinejdžere, naročito onda kada im se ceo svet sruši. Moguće je da će se njihov svet rušiti i svake nedelje, sve dok ne savladaju tehnike važne za socijalnu komunikaciju, dok ne prerastu neke faze vezane za ovo razvojno doba i dok ne stanu uspešno na svoje noge i razviju nezavisno mišljenje, kao i zrelo i realistično rezonovanje.
Suština procesa koji se odvijaju tokom perioda adolescencije je u tome da se deca odvoje od roditelja i da odrastu. Pošto nemaju veštine zrelih individua, sve ovo može da izgleda nezgrapno i često bolno za roditelje. Ali, kako će stići do tih zrelih individua, ako ne baš kroz tu nezgrapnost i impulsivnost? Ovde se naša uloga sastoji u tome da im pomognemo da usvoje asertivne i socijalne veštine, da im damo prostora, ali i pozitivne primere, kako bi izgradili svoje lične kvalitete i vrednosti, sve sa ciljem da se razviju u stabilne i empatične mlade ljude.
Adolescencija, prema savremenim shvatanjima razvoja ličnosti, obuhvata značajan period čovekovog života – od devete, pa čak do dvadeset treće godine. Deli se na četiri razdoblja, a svako od njih ima određene karakteristike.
Da li radim sve kako treba?
Ne mučite sebe tim pitanjem – niste sami. Hiljade roditelja brine istu brigu – da li radim sve kako treba?
Uzrast od 9 do 13 godina naziva se rana adolescencija. Evo nekih od problema sa kojima možete da se suočite tokom ovog perioda:
– Kada tinejdžera tretirate kao malo dete, on se buni i negoduje.
– Tinejdžer pokazuje manje zanimanja za uobičajene dečje aktivnosti. Dosadno mu je i oseća nemir, jer ne zna koje su mu alternativne aktivnosti dostupne.
– Odlaže obaveze, odbija da radi školske zadatke, izbegava svoje obaveze u kući.
– Trudi se da pomeri granice koje su mu postavili odrasli.
Sećam se pitanja koje je postavio jedanaestogodišnji sin mojoj drugarici: „Mama, a dokle ću ja morati da se tuširam?” Tada joj ovo pitanje nije bilo smešno. Vodili su svakodnevnu bitku oko održavanja lične higijene. Devojčice su po ovom pitanju zrelije i veoma rano uspostavljaju korisne navike, ali dečaci su već sasvim druga priča. Danas je ovoj istoj mami pitanje njenog sina samo slatka uspomena. Čim je napunio trinaest godina i krenuo u sedmi razred, ne samo da se tuširao svakog dana, nego je imao i kolekciju dezodoranasa i parfema. Tako je to sa tinejdžerima. Ono što ih danas zanima, kroz par meseci će im postati nevažno. Ono što im je sada najveći problem, kroz godinu – dve će se jedva nazirati u njihovom sećanju.
Šta mogu da preduzmem?
Šta vi možete da preduzmete? Možete da se naoružate strpljenjem pre svega i da budete uporni u svojim zahtevima. Pogledajte samo listu potencijalnih problema. Svaki tinejdžer će, u ovom uzrastu, ispoljiti manju ili veću sklonost ka njima. Neka deca će mirnije da prođu kroz ovaj period, dok ćete sa drugom istrošiti sve svoje baterije.
Zato, naročito kada vam deca uđu u period puberteta, obratite pažnju i na sebe. Ako to do sada niste radili, vreme je da započnete. Izgovarajte afirmacije, radite bar deset minuta dnevno ono što vam istinski prija i motivišite se na sve moguće načine kako biste uspostavili ravnotežu u svom životu. Takođe, redovno razgovarajte sa svojim partnerom ili osobom od poverenja o svemu što vas tišti ili raduje. Biće vam potrebna sva pozitivna energija koju možete da prikupite, kako biste izdržali silinu često oprečnih raspoloženja i reakcija svoje dece.
Budite strpljivi i istrajni sa svojim tinejdžerom, a blagi i negujući prema sebi. Jednog dana ćete shvatiti da se sav trud isplatio.
Tekst napisala Tamara Vujnović, life coach po metodi dubinskog koučinga
Želiš da podržiš objavljivanje ovakvih i sličnih korisnih tekstova? Postani članica ili član našeg Kluba mama.
Leave a Reply