Evo statusa koji je kružio društvenim mrežama, a moja najstarija ćerka je jedva dočekala da ga i ona podeli:
„Svađamo se mama i ja.
Mama: „Je l’ ti jasno?”
Ja ćutim.
Mama: „Pitam, je l’ ti jasno?”
Ja: „Dobro, jasno mi je.”
Mama: „Ne odgovaraj mi, bre!”
Naravno da je bilo u šaljivom tonu, ali me je navelo da se zamislim – šta je najvažnije u komunikaciji sa tinejdžerima?
Većina istraživača posvećenih usavršavanju umeća komunikacije sa tinejdžerima, slažu se oko jednog – da bi komunikacija bila uspešna, jedna od najvažnijih stvari je da umemo da slušamo.
Ključ uspešne komunikacije je pažljivo i aktivno slušanje
Sve, dakle, počinje pažljivim slušanjem. Najčešće ćemo umeti da nađemo prave reči, ukoliko smo shvatili i u potpunosti razumeli šta nam sagovornik govori.
Nekada je dovoljno da samo sednemo i saslušamo svoje dete. Kada kaže sve što mu je na duši i oslobodi se emotivnog naboja, lakše ćete ostvariti kontakt sa njim. Važno je da slušate mirno, bez osuđivanja. Ne samo reči. Trudite se da zaista razumete šta vam tinejdžer govori i da čitav izraz vašeg lica to odaje.
Ipak, nekada je potrebno uključiti tehniku aktivnog slušanja. To znači da pažljivo slušate tinejdžera i tokom vašeg razgovora povremeno šaljete potvrde razumevanja, blagim klimanjem glave ili rečima: „Da… OK… Razumem…” Možete i da parafrazirate neku njegovu/njenu rečenicu, ali pazite da ne zvučite kao papagaj. Parafraziranje nije isto što i obično ponavljanje rečenice.
Mina je raskinula sa dečkom. Uveče, dok su sedele na terasi i pijuckale limunadu, požalila se majci:
„Dođe mi da plačem. Iva uopšte ne kapira koliko je meni teško zbog raskida sa Zokijem. Pa ona mi je najbolja drugarica. Kako ne razume?”
Pogledajte četiri scenarija majčine reakcije:
- „Ma, baš te briga za nju. Ko je šiša!”
- „Kako te ne razume? Kakva ti je to drugarica? Ma nikad se ona meni nije baš dopadala…”
- „Aha… Dođe ti da plačeš, jer te Iva ne kapira…”
- „Teško ti pada to što te Iva ne razume?”
Šta mislite, u kom slučaju će se Mina otvoriti i nastaviti da priča majci kako se oseća, a samim tim i da se oslobađa emocionalnog tereta?
Kada postavi pitanje pod rednim brojem četiri, majka pokazuje da razume koliko je Mini teško. Priznaje joj pravo na osećanja koja trenutno ima. Takođe, stvara prostor za dalji razgovor. Makar da Mina odgovori i samo običnim – da, ona prima poruku da je majka razume i da je tu za nju. To je poruka prihvatanja, veoma važna za tinejdžere.
Vodite računa o dostojanstvu svog tinejdžera
Kao roditelji koji čitate ovaj tekst, verujem da vam je cilj da na konstruktivan način rešavate probleme sa svojom decom – tinejdžerima. Zbog toga bih želela da vam ukažem na nešto veoma važno – trudite se da u komunikaciji sa svojim tinejdžerima vodite računa o njihovom dostojanstvu.
Vi ste stariji, iskusniji, bili ste već tu gde su oni sada. Logično je da neke stvari razumete mnogo bolje nego što oni i pomišljaju. Ipak, dozvolite im da vam objasne i iznesu argumente za svoja mišljenja, ponašanja i aktivnosti. Saslušajte njihova „filozofska razmišljanja o prolaznosti života”, kako je naša majka nazivala bratovljeve i moje podugačke monologe na pojedine teme, tokom našeg puberteta.
Dogovorite se sami sa sobom da nećete vikati na svoje dete ili ga kritikovati, naročito ne pred njegovim prijateljima. Obećajte sebi da nećete glumiti ortaka njihovim prijateljima, da ćete saslušati svoje dete, ali i da ćete, za sva neadekvatna ponašanja, uspostaviti granicu i da ćete ga obavestiti o tome.
Probajte da sačuvate i svoje i detetovo dostojanstvo prilikom svake komunikacije. To će naučiti vašeg tinejdžera da poštuje i sebe i druge ljude, a ovo je važna karakteristika jedne zdrave i zrele ličnosti.
Autorka teksta je Tamara Vujnović, life coach i mama troje dece.
Ukoliko si nesigurna u odnos sa svojim tinejdžerom i o tome kako da mu/joj uvek budeš sigurna luka, čitaj ovde.
Ukoliko te zanima kako da ostaneš mirna u kriznim situacijama, saznaj više o tome ovde.
Želiš da podržiš objavljivanje ovakvih i sličnih korisnih tekstova? Postani članica ili član našeg Kluba mama.
Leave a Reply