U nedavnom obraćanju javnosti u kojoj je najavio povećanje finansijske podrške porodicama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je: „Roditeljstvo je lično pravo svakoga, ali moja je dužnost da upozorim na posledice nerađanja i pada nataliteta.” Bez želje da ulazimo u primerenost trenutka i konteksta sa Kosovom, mi, Centar za mame, kao najveća organizacija za prava mama u Srbiji, smatramo svojom dužnošću da upozorimo na posledice sistema koji ne funkcioniše.
Iako su sredstva koja će država navodno uskoro početi da izdvaja za podršku porodicama pri rođenju deteta dobrodošla i svakako će olakšati finansijsku situaciju porodica u zemlji gde su mnoge stvari za decu skuplje nego u Zapadnoj Evropi, pogrešno je da se na njih gleda kao na stimulaciju rađanju. Nijedna žena se neće odlučiti na rađanje zbog toga što će od države dobiti novac, ma koliki iznos da je u pitanju, jer svaka zna da je za dete potrebno mnogo više od novca.
Materinstvo mora uvek biti SLOBODAN izbor žene, te stvaranje atmosfere linča nije način koji će bilo koga „motivisati” da rodi dete. Posao države nije da motiviše, zastrašuje, optužuje i vređa, već da omogući uslove u kojima bi se deca rađala. Ti uslovi se mnogo više odnose na funkcionisanje sistema, nego na bilo šta drugo.
Mi želimo da nas ne pitaju kad planiramo da zatrudnimo i da nas sa poslova ne otpuštaju kada zatrudnimo ili posle porođaja.
Želimo zagarantovanu alimentaciju i kad nekadašnji muževi odbijaju da je plate.
Potrebni su nam produženi boravci koji rade do 6 sati, kako bismo mogle da radimo od 9 do 5, a ne da odbijamo poslove zbog nemogućnosti uklapanja sa vrtićem ili školom.
Želimo dovoljan broj vrtića i škola da ne moramo da jurimo veze i potplaćujemo koga sve ne kako bismo obrazovale decu.
Želimo živu privredu, kako bismo mogle da radimo i kako nam deca ne bi bežala iz zemlje trbuhom za kruhom.
Želimo funkcionalno zdravstvo, kako ne bismo trošile čitave dane na obične preglede i davale novac privatnicima kad već odvajamo od plata.
Ne treba nama država koja će nam poklanjati novac. Nama treba funkcionalna država u kojoj ćemo rado rađati decu, jer ćemo znati da našu decu u toj državi čeka sigurna budućnost.
Potrebna nam je ravnoteža između porodičnog i poslovnog života.
Treba nam bolji, dostojanstven tretman u porodilištima.
Potrebni su nam poslodavci koji ne krše zakon i koji poštuju prava žena.
Treba nam inspekcija rada koja obavlja svoje dužnosti i ima kapacitete za sve slučajeve.
Treba nam sudstvo koje ne razvlači predmete godinama.
Treba nam promena kulture u kojoj se roditeljem smatraju samo mame.
Zahtevamo poštovanje naših ljudskih prava, jer mi smo ljudi, žene, majke, a ne mašine za rađanje.
Neophodno je da odluke o eventualnim koracima donose i žene, posebno one žene koje su majke male dece ili buduće majke, jer je bez njihovog iskustva i mišljenja nemoguće sagledati sve izazove kojima su majke danas izložene.
I na kraju, treba nam nada, nada da svetlo na kraju tunela nije voz, već bolje sutra za sve nas, i za majke i za žene koje nisu majke, i za očeve, i za decu, za sve građanke i građane Srbije. Treba nam nada da će pobediti najbolji, a ne najposlušniji, nada da će se trenutna ekonomska i društvena klima promeniti.
Majčinstvo je odluka, LIČNA odluka majke, a uloga države je da omogući da tu odluku donesemo u miru i u sigurnom okruženju.
Tim Centra za mame
Leave a Reply