Uvođenjem vanrednog stanja, naši životi su se privremeno promenili. U ovo doba godine lepe dane obično koristimo do maksimuma. Naša deca i mladi u školskim aktivnostima, igri i izlascima, mi u poslu, a nakon toga, uživajući u kafi na terasi nekog od omiljenih kafića ili u šetnji, dok praznike provodimo sa prijateljima i širom porodicom.
Umesto toga, danas smo svi, porodično, zatvoreni u kućama određeni deo dana ili više dana. Na posao ide ko mora, a ostali rade od kuće. Oni koji idu na posao, razmišljaju o zaštitnoj opremi i merama, dok oni koji ostaju kod kuće da rade, pokušavaju da se uklope u preostale kućne aktivnosti, da nađu prostor za sebe i uz sve to čuvaju i zabavljaju mališane koji još ne idu u školu ili prate i nadgledaju svoje osnovce i srednjoškolce u praćenju online nastave i izradi projekata i domaćih zadataka.
U uslovima ovakvih pojačanih zahteva od nas, roditelja, gde gledamo i trudimo se da, pre svega, našoj deci bude dobro, najviše može da trpi partnerski odnos.
Mi smo zajedno, pa se nekako podrazumeva da smo na “istoj strani“ po pitanju svega što treba da uradimo. Samim tim ne bi trebalo da dođe do netrpeljivosti, nervoze, rasprave, želje za osamljivanjem i smanjenja razmene nežnosti između partnera.
Da li je zaista tako?
U atmosferi gde se, kao odgovorni roditelji, trudimo da imamo strpljenja i energije za svoju decu, koliko tolerancije zaista imamo za različitosti između nas i naše „druge polovine“?
Možda zapravo imamo sasvim drugačija shvatanja trenutne situacije ili različito pristupamo primenjivanju mera zaštite. Možda jedan roditelj ima veća očekivanja od dece nego drugi. Mi volimo da stan bude pod konac, bez obzira na sve, a našem partneru to savršeno nije bitno. Možda ste otkrili da ste „nepopravljivi“ optimista, a partner pesimista ili obrnuto. Kako god, razlike kojih smo i inače svesni, u okolnostima pojačanih zahteva i stresa bivaju još izraženije. A mi mnogo manje tolerantni na njih.
Sa druge strane, možda nisu u pitanju razlike, ali vam je sveukupno naporno ili vam je dosadno da sedite u četiri zida. Ekstrovert ste i želite da vidite još nekog osim partnera, dece i kolega sa posla (ako ste u situaciji da idete na posao).
Pod ovakvim pritiskom, i ljudi koji se najbolje slažu, mogu da se nađu u situaciji da planu jedno na drugo ili da se tiha netrpeljivost uvuče u njihovu svakodnevicu.
Ako je ovo nešto što vam se već dogodilo ili vam se događa, vreme je da otvoreno porazgovarate.
Ako još uvek nije, takođe je dobro da se dogovorite za dalje, jer nam predstoji najverovatnije još par nedelja ovakvog načina života i trebalo bi da ga provedemo što mirnije i prijatnije možemo.
Za bilo kakav razgovor i dogovor, važno je da imamo na umu nekoliko stvari.
Uvažimo osećanja — i svoja i svog partnera
Uvek pomaže da se otvorimo i ispoljimo osećanja u vezi sa nečim što nas tišti. Možda nam se smučilo da stalno kuvamo i sređujemo sudove i kuvamo i sređujemo sudove i kuvamo… Ili da jurimo decu po kući da završe domaći. Ili smo zabrinuti za svoje starije roditelje koji ne žele da nas slušaju i povedu više računa o sebi, po principu „preživeli smo i gore“. Ili nam je možda dosadno da sedimo u kući više nego pre. Pitajmo svog partnera, kako se on oseća. I budimo otvoreni da čujemo ono što nam govori.
Poštujmo potrebe — i svoje i svog partnera
Jednostavno, postavite sebi pitanje – šta je to što mi je potrebno u ovom trenutku? I pratite ono što će da se pojavi, sa punom spremnošću da podržite partnera u ispunjavanju njegovih potreba. Deca su nam svakako na prvom mestu, ali je važno da i mi budemo dobro, jer će to doprineti opštoj dobroj atmosferi u porodici.
Svako treba da ima lični fizički prostor, ukoliko to zaželi
U zavisnosti od uzrasta vaše dece, variraće i ideja o vašem prostoru. Mi živimo u malom stanu, ali su naša deca zapravo već zreli mladi ljudi, tako da svako ima svoj mini kutak, u koji, kada se povuče, ostali ne zalaze i ostavljaju mu vreme da se regeneriše ili obavi neki posao koji treba.
Ako imate mlađu decu, ovo je zahtevnije. I baš zato, vi kao roditelji i partneri, treba da podržite jedno drugo, tako da svako od vas u toku dana dobije priliku da se povuče u neki svoj prostor na određeno vreme, ako vam je i kada vam je to potrebno.
Cenimo ovo vreme koje provodimo zajedno
Poslednje, ali ne i manje važno – cenimo ovo vreme koje provodimoo zajedno. Uz određena prilagođavanja, malo razgovora i mnogo iskrenosti možemo obnoviti energiju, otpustiti tenziju u odnosima i uspostaviti pozitivnu atmosferu u vezi i porodici.
Kada sve ovo prođe, nećemo se ni mi, a još manje naša deca sećati mnogo praktičnih detalja oko organizacije i obaveza tokom vanrednog stanja. Ali, svi ćemo se dobro sećati kako smo se osećali tokom ovog perioda. Zato smo mi, roditelji, bitni i kao roditelji, ali i kao partneri jedno drugome i zato je dobro da negujemo partnerski odnos i posvetimo se jedno drugom. Srećni i zadovoljni roditelji gaje srećnu i zadovoljnu decu.
Autorka teksta je Tamara Vujnović, Professional Coach (ECA) i edukant geštalt psihoterapije. Više od Tamare možete videti ovde.
Leave a Reply