Pitale smo mame kako se snalaze posle vanrednog stanja, da li im je leto donelo olakšanje, šta očekuju od nove školske godine, da li vode računa o svom zdravlju, itd.
Nažalost, za mnoge mame, vanredno stanje se realno nije završilo. Veliki broj mama i njihovih partnera i dalje radi od kuće, časovi za niže razrede su skraćeni, viši razredi nastavljaju sa onlajn nastavom, mogućnost dnevnog boravka za decu u školama je neizvesna, a nastava na daljinu za sve je najavljena kao realna mogućnost koju treba očekivati ako se broj zaraženih poveća tokom narednih meseci. Oni koji nemaju poverenja u sistem i trenutne preporuke kriznog štaba, kao ni njihovim brojkama o broju zaraženih, neće slati decu u školu, već su doneli odluku o školovanju na daljinu, uprkos težini te odluke i svega što ona donosi. Uz sve to, problemi koji i inače postoje ne nestaju zbog korona virusa. Takozvana „nova realnost” samo je produžila spisak problema koje mame treba da rešavaju.
Mirjana (38) je, kao i mnoge druge mame školaraca i predškolaca, u martu 2020. ušla u vanredno stanje zbog korona virusa — nenaoružana neophodnim alatima, nepodržana zakonima, propisima i razumevanjem onih koji su od nje zahtevali više nego inače, nespremna za sve što ju je čekalo u narednim mesecima. Uprkos svemu tome, njene dve ćerke, M (9 godina) i Z (7 godina), uspešno su završile razrede u potpuno drugačijim uslovima, uprkos nepredviđenim okolnostima, uz Mirjaninu pomoć i podršku.
Mirjana od marta radi od kuće, dok njen suprug svakog dana odlazi na posao. Zbog vanredne situacije, i Mirjani i njenom suprugu su smanjene plate, a godišnji odmor je dobio samo njen suprug, u julu; Mirjana još uvek čeka svoje rešenje. Uz umoran osmeh nam kaže da, i ako joj odmor bude bio odobren (jer je osoba u firmi koja bi je odmenila otpuštena), to će taman biti onda kada nastava na daljinu bude ponovo počela ili kad bude morala da dovodi i odvodi ćerke iz škole u intervalima od dva sata i teši se kako će joj tako makar biti lakše. Kaže još i da se pribojava mogućnosti da se ponovi period kada je morala istovremeno da radi, prisustvuje Zoom sastancima, pomaže ćerkama oko gradiva, sprema obroke, održava higijenu doma i organizuje dovoljno prilika za fizičku aktivnost na otvorenom a bezbednom prostoru, za svoju porodicu. Suprug bi rado podelio obaveze sa njom, kako je do vanrednog stanja i činio, ali vanredno stanje je za njega značilo produženje radnog vremena kao uslov za zadržavanje posla.
Iako je mogućnost ponovnog školovanja na daljinu plaši, Mirjana, kako je već prošla kroz to iskustvo, veruje da bi se njene ćerke i ona snašle. Međutim, uprkos tome što je uverena da je svakodnevni odlazak u školu najbolji za njenu, kao i za svu drugu decu, nespremnost sistema je paralizuje. Kako kaže, ne veruje sistemu, ne veruje kriznom štabu, veruje učiteljima, ali nije sigurna ni koliko su oni spremni za ovu „novu realnost’’, nije sigurna koliko su oni, pa onda i deca, zaštićeni.
Mirjana je, kao i naše druge sagovornice, iscrpljena. Konstantna briga oko posla, finansija i akademskog uspeha njene dece, neprekidan rad na više frontova, more zbunjujućih i nepouzdanih informacija, kao i društvena, finansijska i zdravstvena kriza, uzele su danak. Mirjana zna da mora da bude spremna za novu školsku godinu, ali nije. Umorna je od pritisaka na poslu, od skakanja sa jednog zadatka na drugi, sa sastanka na spremanje ručka, sa pisanja teksta na ušuškavanje dece pred spavanje i od nespavanja jer se posao često protegne dugo u noć. Napredovanje na poslu i karijera za nju su postali apstraktni pojmovi, a samo do prošlog marta to nije tako bilo.
Nema podrške za iscrpljene mame
Mirjana nema pomoć kao Milica (34) koja je poslala decu u vikendicu sa svojom sestrom i njenom decom da tamo provedu čitav jul. Milica se oseća odmornom, ali strahuje, jer će njena dva predškolca krenuti u vrtić u septembru. Zna da neko izvesno vreme neće videti svoje roditelje jer i Milica i suprug rade u dva velika kolektiva, deca idu u vrtić, te smatra da situacija nije sigurna za njih. Od kako je srela poznanicu koja joj je ispričala o svom ocu koji je proveo mesec dana u bolnici, mesec dana na kućnom oporavku i jedva izvukao živu glavu zbog kovida, rekla je roditeljima do viđenja na neizvesno dug period. To ujedno znači i da ni sada, kao ni u ranijem periodu, neće imati nikakvu pomoć ni podršku osim supruga, koji već deli sa njom sve obaveze, koliko je moguće.
Na naše pitanje da li mame imaju spoljnu podršku (nekoga drugog osim partnera) za sledeću školsku/predškolsku godinu, koje smo postavile na našoj Facebook stranici, gotovo sve mame koje su odgovorile, rekle su da nemaju ni partnerovu pomoć, bez obzira na to da li imaju jednog ili četvoro školaraca.
Jelena (41) nema apsolutno nikakvu podršku. Nije je imala ni tokom vanrednog stanja, ni tokom leta, a neće je imati ni od septembra. Stariji sin je preko leta ostajao sam kod kuće sa mlađom sestrom i brinuo se o njoj dok su suprug i ona na poslu. Situacija na poslu nije olakšala situaciju kod kuće. „Sve se promenilo na poslu, bilo je užasnih trenutaka, blago rečeno, nerazumevanja’’, kaže Jelena. Ona je u julu preležala kovid koji je i dalje plaši: „Čini mi se da se ne možemo sačuvati.’’
Sonja (43) ima podršku i radi od kuće, što smatra olakšavajućom okolnošću, dok je njena vršnjakinja Katarina samohrana mama i radi u marketinškoj agenciji u kancelariji. Kako kaže, sve obaveze oko ćerke pripadaju samo njoj i neće imati nikakvu podršku ni u ovom ni u bilo kom drugom periodu..
Slađana (40) može da računa na svoju mamu, najviše u vidu kuvane hrane, s vremena na vreme, i kvalitetnog vremena koje mama posveti njenoj ćerkici. Kako kaže, to joj mnogo znači, naročito kad se uzme u obzir da sada zbog boravka kod kuće gotovo neprestano misli o obrocima. Suprug i ona su oboje frilenseri, i iako za sve obaveze funkcionišu po principu „svi sve”, i zadovoljna je kako to ide, kuvanje je njen domen, pa je nekad to umori.
Jovana (35) zadovoljna je svojom mrežom podrške, jer ima na raspolaganju učiteljicu koja drži dodatne časove, kao i svoju mamu.
Bojana (36) ima podršku u vidu baba i deda, ali kaže da verovatno neće koristiti tu podršku jer to predstavlja rizik po njih; dete može iz škole da donese virus babi i dedi koji spadaju u rizičnu grupu, te će se truditi da suprug i ona sami vode računa o deci.
Leto nije donelo olakšanje mamama
Kada smo pitale mame da li su uspele da se odmore ovog leta, uglavnom su odgovarale odrično. I bez virusa život je dovoljno komplikovan, pa je tako jedna mama ovog leta sa svojom bebom završila na na kardiologiji i kardiohirurgiji u Tiršovoj. Druga ima troje dece i bebu sa kojom su još uvek aktuelni noćni podoji.
Jovana (35) je leto provela radno; dobila je posao posle dve godine traženja.
Ana (40) odmor vezuje za more ili neku drugačiju sredinu gde bi upila dovoljno energije za gradski život, a to ovog leta nije uspela.
Kod Katarine (43) stvari stoje malo drugačije. Ona je uspela da se naspava i posveti samo sebi ovog leta. Kako kaže, odmorila se od ludnice koja nas je zadesila u martu kada je morala istovremeno da bude majka, radnica, učiteljica, spremačica, kuvarica, sobarica, psiholog, pedagog, animator, negovatelj, kurir, bankar, lekar i higijeničar. „S obzirom da mi je dete tokom raspusta ostalo kod roditelja u drugom gradu, imala sam priliku da budem samo zaposlena žena. Imala sam dovoljno vremena da se naspavam, odmorim, posvetim sebi. Mada, svakodnevni stres od neizvesne budućnosti I nemogućnosti planiranja života je nešto što me je dodatno umorilo. Nisam navikla da živim od danas do sutra i to je dosta uticalo na moje mentalno zdravlje’’, priznaje Katarina.
Bojana (36) kaže da nije uopšte uspela da se odmori: „Ne osećam se opušteno, ma gde se nalazila.’’
Slađanu (40) pravi odmor čeka u septembru: „Uspeli smo da odemo na nekoliko lepih izleta po Beogradu i okolini i odvojili prostor samo za druženje i uživanje, što nas je sve relaksiralo. Takođe, nismo bili u stresu oko toga što zapravo nemamo pare za more.’’
Milena (41) je poslala decu sa svojom svekrvom u vikendicu. Za nju bi pravi odmor bio odmor od posla, a ne od dece, ali je opet vreme koje je mogla da ukrade nasamo sa suprugom bilo dragoceno, kaže ona i, kako objašnjava, odnos između partnera je odnos koji se najviše podrazumeva i najlakše zapostavi u okolnostima u kojima se sada nalazimo.
Da li su poslodavci uskladili svoja očekivanja od mama sa novom situacijom?
Većina mama sa kojima smo razgovarale promenile su svoje radno okruženje i kancelarije zamenile dnevnom ili spavaćom sobom (one srećnije i imućnije, radnom), a umesto kolegama sada su okružene porodicom. Od otkaza, smanjivanja plata, menjanja i produžavanja radnog vremena, do fleksibilnosti i razumevanja za potrebe roditelja, reakcije poslodavaca su različite u nastaloj situaciji.
Generalno, mame još uvek ne znaju kako će biti organizovan boravak u školama, te strahuju da će od toga uveliko zavisiti i odnos poslodavaca prema njihovim potrebama.
I bez toga, sama promena radnog mesta i režima rada, uticala je na mame.
Bojana (36) je do pojave koronavirusa radila u kancelariji, a sada je na fleksibilnom režimu: „Promenilo se mesto rada (radim od kuće) i obavezno je nošenje maski i distanca u slučaju dolaska u kancelariju. Poslodavac je veoma fleksibilan.’’
Mame koje su i pre vanrednog stanja radile od kuće prolaze kroz različite situacije.
Sonja (43) je smatra sebe srećnom jer nema poslodavca, radi samostalno, tako da je situacija sa poslom dobra, kako kaže. „Imam posla i mogu da se prilagodim online radu’’, zadovoljna je Sonja.
Međutim, ima mama koje su želele da uvedu promene i posao od kuće zamene radom iz kancelarije. Milena (40) u februaru 2020. godine donela je odluku da prestane sa radom od kuće jer je posle decenije, kako kaže, ovaj način rada, nedostatak društvenog života i socijalnih interakcija počeo da ostavlja posledice na njenu psihu. Sa dvoje dece i mužem koji radi van kuće, Milena je obavljala posao virtuelne asistentkinje, a onda tim liderke u kompaniji za digitalni marketing iz Amerike, koji su zahtevali mnogo više od uobičajenih 8 sati dnevno. Ono što su mame prolazile tokom vanrednog stanja, ona smatra da je prolazila svakodnevno i bez vanrednog stanja, jedino bez stresa oko pandemije i vanrednih okolnosti.
Pošto su oba deteta stasala i mogla sama da idu u školu i ostaju kod kuće, Milena je mislila da je pravi trenutak za promenu. Dolazak korona virusa i uvođenje vanrednog stanja Milena je doživela kao šamar. Jedino rešenje za nju je bilo da zahteva skraćeno radno vreme od poslodavca koji je ovaj zahtev prihvatio, ali konstantno negoduje. Pomoć psihologa još uvek nije potražila, već tvrdi da je pola radnog vremena dovoljno rasterećenje za sada. Nažalost, skraćeno radno vreme znači i smanjena primanja.
Mila (40) je nastavnica srpskog u osnovnoj školi i mama dve ćerke (11 i 8): „Moj posao se u velikoj meri promenio u odnosu na period pre pandemije, s obzirom da radim u školi. Što se direktora tiče, naporno se trudi da isprati sve promene, shvati ih i zajedno sa zaposlenima sprovede u delo.’’
Slađana (40) je samostalna umetnica – filmska rediteljka i njena poslovna situacija se samo delimično promenila: „Većina festivala je odložena ili prebačena online, što se odrazilo na film koji trenutno imam u distribuciji, kao i na poslovna putovanja oko filma koji imam u pripremi. Neki poslovi nisu trpeli već su prebačeni online, gde je čak došlo do uštede vremena. Najveća prepreka bilo je to što su snimanja bila obustavljena tokom karantina. I dalje postoje izvesne teškoće zato što postoje razni režimi rada i okolnosti koje treba uzeti u obzir. Ukratko, sve je malo usporenije, što se odražava i na dotok novca, ali ne drastično. Ostaje još da se vidi.’’
Katarina (43), koja radi u marketinškoj agenciji, kaže da je njen poslodavac i više nego fleksibilan kada je u pitanju rad od kuće: „Mada mislim da sada više vode računa o zdravlju zaposlenih, jer i na malu prehladu daju nam vremena da ozdravimo kako ne bismo rizikovali i zarazili se koronom. Naše zdravlje im je na prvom mestu, a kolege su uvek spremne da preuzmu posao i pomognu. U neku ruku, ova pandemija nas je još više zbližila, iako smo i pre toga imali odlične odnose.’’
Šta mame očekuju od školske 2020/2021?
Na pitanje kako misle da će školska 2020/2021. izgledati i kako vide svoju porodicu i sebe u njoj, mame sa kojima smo razgovarale su uglavnom bile skeptične u vezi sa metodom pohađanja škole. Većina smatra da će se krajem oktobra ili u novembru škole zatvoriti jer će porasti broj obolelih od korona virusa, da će se onda vratiti nastava na daljinu, a da će se posle toga škole ponovo otvoriti i nadaju se da će se stvari na proleće trajno normalizovati.
Istovremeno, mame su zabrinute da zaposleni u školama neće dovoljno paziti, jer je, kako kažu, mnogo ljudi koji „ne veruju” u virus i „ne žele” da nose maske. Neke izluđuju rekla-kazala informacije koje mediji svakodnevno plasiraju i najradije bi ispisale dete iz škole da pauzira godinu dana.
Jedan deo mama je apsolutno za povratak u školske klupe jer je to jedini način za pravu socijalizaciju i usvajanje znanja. Drugi deo je za učenje na daljinu jer ne žele da puste svoju decu u nešto što im najviše liči na eksperiment.
Katarina (43) je samohrana mama devojčice koja upisuje 3. razred osnovne škole. Katarina smatra da će ova školska godina izgledati haotično kao i svaka, sa dodatkom obaveze oko dezinfekcije i maski: „Mislim da neće dugo opstati model učenja u školi i da ćemo se do novembra vratiti na online učenje. Za ovih 6 meseci života u pandemiji naučila sam dete da se čuva, čisti ruke, ne dira lice i nepotrebne stvari, tako da se za taj deo ne brinem. Ono što me brine jeste to što se silno uželela svog društvenog života i drugara iz škole. Mislim da će joj teško pasti ograničeno druženje. Ali, prilagodićemo se.’’
Sonja (43) ima dečaka i devojčicu u osnovnoj školi i nada se da će škola funkcionisati normalno. Kako kaže, roditelji su dobili anketu u kojoj se većina izjasnila da se deca vrate u školu.
Slađana (40) je svoje dete povukla iz vrtića sredinom marta i planira da je vrati od oktobra: „Nadamo se da će sve biti okej, mada je zima i bez korone nama bila vrlo naporna u smislu učestalosti raznih virusa i prehlada.’’
Mila (40), mama i nastavnica srpskog, misli da će nastava u predstojećoj školskoj godini biti haotična, najverovatnije kombinovana i da se valja snaći. Ona će upozoravati svoju decu da se ne opuštaju i da održavaju kontinuitet rada u bilo kojim okolnostima.
Anu (40) plaši neizvesnost i prvi susret sa školom u ovim, kako kaže, nenormalnim okolnostima: „Verujem da ću uz sina (koji sada polazi u prvi razred osnovne škole) biti najisfrustriranija i najopterećenija od svih, iako se trudim da sve to dočekam spremna… Tata će da radi, ja ću sa decom, pa kuda me kurs situacije odnese… ako budu okej oni i situacija, biću i ja…’’
Jovana (35) smatra da će školska godina biti poprilično haotična i očekuje da će roditelji ponovo biti angažovani u velikoj meri kao pomoć deci oko učenja i snalaženja u školi, sa svim merama koje će se sprovoditi, a za koje još uvek ne znamo kako će izgledati.
Da li mame plaši pandemija korona virusa i kako se štite?
Slađana (40) je prošlog leta imala upalu pluća koja joj je oborila imunitet, zbog čega je na početku pandemije bila vrlo oprezna i sa porodicom otišla van grada. Kaže da je boravak u prirodi delovao je čudesno na sve njih i da će se truditi da upravo tako i nastave da se štite – boravcima u prirodi, dugim šetnjama, bavljenjem fizičkom aktivnošću, što zdravijom ishranom i tako što će se kao porodica posvećivati jedni drugima. Takođe, Slađana kaže da su isključili upotrebu gradskog prevoza, nose maske u zatvorenim prostorima, često peru ruke i
uglavnom se sa prijateljima viđaju na otvorenom prostoru.
Katarina (43) kaže da je pandemija plaši jer ne zna odakle virus može da dođe, ali da, koliko može, radi na imunitetu svoje porodice, jer misli da je to jedini način da se pripremimo na moguću zarazu: „Na početku sam se plašila zaraze, ali sad sam sigurna da svi mi moramo da dođemo u kontakt sa korona virusom, i da je na nama da pripremimo organizam da može sa njim da se izbori.’’
Anu (40) pandemija plaši, kako opisuje, po fazama, jer je bilo paničnih momenata, a i onih „normalno opreznih”. Ona primenjuje standardne mere zaštite i trudi se da svoju porodicu usmeri ka lepim stvarima, sitnicama i prirodi koliko je moguće.
Jovanu (35) plaši neizvesnost koju pandemija donosi, a njena porodica se štiti tako što vode računa gde se kreću, kontakte su sveli na minimum i pojačali higijenu.
Bojanu (36) ne plaši pandemija, već ljudi koji se ne ponašaju u skladu sa pandemijom. Ona i njena porodica se štite maskama, distancom, pranjem ruku, kao i izbegavanjem velikih okupljanja.
Da li mame stižu da vode računa o sebi i svom zdravlju?
I u uobičajenim okolnostima, mame imaju običaj da svoje zdravlje i potrebe gurnu u zapećak i fokusiraju se isključivo na dobrobit svoje porodice. U uslovima zdravstvene i društvene krize, nepouzdanih informacija i nepoverenja u institucije, kada su s punim pravom zabrinute za zdravlje svoje dece, one minimalno vode računa o svom godišnjem pregledu. To je pojačano i gotovo opravdano stanjem u kojem te pojedini domovi zdravlja neće primiti osim ako nisi hitan slučaj, trudnica ili imaš simptome korona virusa, a i da možeš da uđeš u dom zdravlja, ne možeš doći do svog izabranog lekara, ne možeš zakazati pregled kod specijaliste u doglednom periodu za koji realno možeš da napraviš plan. Jedina opcija ostaju privatne klinike koje nisu dostupne većini mama u Srbiji.
Ana (40) nijedan od pregleda nije obavila ove godine, a kaže da uopšte i ne obraća pažnju na svoje zdravlje, osim preventive zbog pandemije. „Veliki minus samoj sebi dala bih za tu nemarnost’’, kaže Ana.
Slađana (40) godišnje sistematske preglede retko kada radi u celini, ali svake godine ode bar jednom kod zubara, što je učinila nedavno, i kod ginekologa, što će učiniti uskoro. Planira da možda uskoro uradi i ceo sistematski, jer veruje u preventivu. Kako kaže, stanje pandemije za nju predstavlja i sreću u nesreći, tj. dodatno slobodno vreme i beg iz grada su joj dopustili da se opusti i odvoji vreme za šetnju i vežbe, a čini joj se da je to jedan od vrlo važnih temelja imuniteta, i upravo onaj koji je iz raznih razloga zapostavljala nekoliko prethodnih godina.
Bojana (36) još uvek nije obavila godišnji sistematski, ali planira ovih dana jer se situacija sa brojem zaraženih stabilizovala. Inače jednom godišnje ide na kompletan sistematski pregled.
Jovana (35) sistematski nije završila do kraja, mada je krenula na preglede, dok je druge odložila zbog sadašnje situacije, te čeka sigurnije i bolje vreme.
Sonja (43) je beskompromisna kada su u pitanu zdravlje i preventiva. Ona je uradila godišnje preglede i apsolutno vodi računa o svom zdravlju, bez obzira na okolnosti.
Ni Katarina (43) nije propustila godišnji sistematski. Dodatno, ona ide na redovne preglede svaka tri meseca, tako da je, kako tvrdi, zdravstveno u odličnom stanju.
Da li stiže pomoć?
Naše sagovornice kažu da su verovale da će se situacija promeniti, da će se sistemi prilagoditi situaciji, da će poslodavci i škole uskladiti svoje zahteve sa realnim stanjem u kojem se roditelji nalaze, da će nametnuti rad od kuće biti priznat i jednako vrednovan kao i rad u kancelariji, da će standardi biti prilagođeni tekućoj situaciji. Ali, ništa od toga se nije dogodilo. Letu je kraj, dobrano smo ušli u drugu polovinu 2020. godine, a sistem ne da se nije prilagodio situaciji, već i dalje šalje zbunjujuće, nepouzdane, nestručne i vrlo često oprečne informacije.
Same, odvojene od onih na koje su mogle da računaju, uskraćene za mogućnost da pronađu pomoć, izolovane krivicom i grižom savesti zbog same mogućnosti da zdravstveno ugroze svoje bližnje, uplašene neizvesnom sutrašnjicom, mame stoje kao poslednja odbrana normalnog načina života, funkcionisanja porodice i zdravog razuma.
Umesto da dočekaju holistička rešenja koja bi zaštitila ne samo njih, već celu zajednicu, mame se ne bore samo sa zdravstvenom, već sa pravom društvenom, kao i finansijskom krizom. Sistem, ne samo da ne podržava mame, već ni na koji način ne uzima u obzir njihove fizičke i psihološke potrebe. I ne samo to — sistem, takav kakav je, stoji na leđima majki i zavisi od njihovog besplatnog rada.
Pomoć ne stiže. I po svoj prilici, neće stići.
Sistem i država zavise od besplatnog rada majki
Vanredno stanje koje je iza nas samo je potvrdilo opštepoznatu činjenicu da u porodici većina poslova pada na leđa mama, pokazalo je istraživanje Majčinsto u doba korone koje je smo sprovele u maju ove godine. U internet anketi u kojoj je učestvovalo skoro 2.000 mama iz cele Srbije posebno je skrenuta pažnja na nezavidan položaj samohranih roditelja koji tokom vanrednog stanja nisu imali nikoga na koga mogu da se oslone.
U međuvremenu, uprkos tome što je bilo jasno kroz kakvu krizu roditelji prolaze, država nije ništa preduzela i ni na koji način nije olakšala situaciju roditeljima ni deci. Septembar je tu i, iako je bilo sasvim dovoljno vremena za dobru pripremu i prilagođavanje sistema novonastalim potrebama, država pokazuje da ne mari za dobrobit roditelja i njihove dece.
Većina mama će propustiti značajne poslovne prilike i unazaditi svoje karijere, iako su godinama radile na njima. Druge će dobiti otkaz, ako već nisu. Mame koje rade od kuće i nezaposlene mame oslanjaće se na vreme kada su mlađa deca u školi (koje je sada skraćeno) i noćne sate za obavljanje posla. Mame i deca su i prve žrtve finansijske i društvene krize. Ako budu dovedene u situaciju da moraju da biraju između posla i dece, mame će odabrati decu. Suočene sa izolacijom, mame će se otimati da ne potonu, a kada počnu da tonu, što je neizbežno ako kriza potraje, njihova deca će biti prva koja će to primetiti.
I bilo da rade od kuće, van kuće ili su nezaposlene, mame u Srbiji su shvatile poruku — državu nije briga ni za njihovo fizičko, ni mentalno zdravlje, a ni za njihovu finansijsku situaciju. Nema finansijske pomoći. Nema sistema podrške. Nema uredbi ni zakona koji bi štitili i podržavali mame i njihove porodice u ovoj „novoj realnosti’’ što je samo drugi naziv za vanredno stanje, za koju svi znaju da će potrajati.
I ovo je mamama uvek bilo jasno, jer se godinama unazad njihov sistem podrške urušava. Ali sada su sigurne u to. Jedini sistem podrške za mame su druge mame. To je naša jedina realnost. Država nam neće pružiti ruku, pitati nas kako smo i ponuditi pomoć. Zato će mame to uraditi jedne za druge.
Pružite ruku i budite jedna drugoj podrška.
Centar za mame je tu, nisi sama. Piši nam na upoverenju@centarzamame.rs ukoliko ti je potrebna psihološka podrška. Ako imaš pravne nedoumice i pitanja u vezi sa svojim radnim pravom, piši našim pravnicama na centarzamame@gmail.com.
Ukoliko želiš da podeliš svoje iskustvo sa zajednicom mama na našem sajtu i Facebook strani ili želiš da pitaš druge mame za mišljenje, piši nam na centarzamame@gmail.com.
Držimo korak sa tobom i ne damo te.
Tvoj,
Centar za mame
Autorka teksta je Sandra Đurić-Milinov, urednica sajta Centra za mame
Leave a Reply