Zaštita diskriminisanih mama; uputstvo za upotrebu instrukcije ministarstva
Prethodnih dana je osvanula Instrukcija o postupanju opštinskih – gradskih uprava i centara za socijalni rad u primeni i sprovođenju Odluka Ustavnog suda Republike Srbije br. IUz-216/2018, IUz-247/2018, i IUz-266/2017 i podigla se velika prašina oko toga.
O čemu je zapravo reč?
Ukratko, radi se o odlukama Ustavnog suda kojima su pojedine odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom stavljene van snage. Ove odluke ustavnog suda su donete još krajem prošle i početkom ove godine ali su objavljene u toku maja ove godine. Zašto je to važno? Važno je jer od maja ove godine teče rok od 6 meseci da se svi oštećeni roditelji obrate nadležnim institucijama sa predlozima/zahtevima za izmenama ili donošenjima izmenjenih akata/rešenja. Nemojte čekati kraj rok već do kraja oktobra podnesite predloge.
Kome i kako se podnose predlozi?
Nadležna Ministarstva su objavila instrukciju (dostupna ovde, a pojedini opštinski organi pripremili i obrasce zahteva (npr. Beograd, ovde).
Međutim, u instrukciji postoji greška koja ni u kom smislu ne menja prava oštećenih, jer Instrukcija nije jača od zakona i ustava, a kamoli odluka ustavnog suda.
Naime, tamo je navedeno da se „zahtev za izmenu pojedinačnog akta (rešenja) koje je postalo konačno i pravosnažno može podneti ukoliko od konačnosti, odnosno pravosnažnosti rešenja nije prošlo više od dve godine“. Ovo jednostavno nije tačno. Nije, jer se u ovim stvarima primenjuje Zakon o ustavnom sudu koji u članu 61 stav 2 kaže da se predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta može podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda u “Službenom glasniku Republike Srbije” ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine“.
Kad uzmemo u obzir to da:
1) je sporni Zakon na koji se odnose odluke ustavnog suda stupio na snagu 01.07.2018. godine
2) su predlozi i inicijative za pokretanje postupka provere ustavnosti njegovih odredbi koji su i doveli do odluka Ustavnog suda podneti krajem 2018. godine i početkom 2019. godine
jasno dolazimo do zaključka da svi koji su oštećeni ovim Zakonom počev od 01. 7. 2018. godine imaju pravo da traže izmene svojih rešenja i priznavanje prava /doplatu i slično.
Zašto je to tako?
Zato što je period od 01. 7. 2018. do navedenih inicijativa u kojem su i pristizala prva neustavna rešenja kraći od dve godine dok je što se ostalih tiče situacija jasna.
Ko ima pravo da podnese predloge?
Pravo imaju:
1) svi nosioci prava na naknade po osnovu osiguranja poljoprivrednika (namerno i ovde i u nastavku kažemo u množini, jer iako su to uglavnom mame i tate, imaju pravo na jedan deo odsustva ako se tako dogovore sa mamama, a neka od pogođenih prava se odnose i na jednog od roditelja/staratelja itd.) kojima su osnovice obračunavane korišćenjem proseka primanja od 24 meseci – umesto 24 koristiće se proseci za 18 meseci i ponovo obračunati naknade uz pravo na razlike;
2) svi nosioci prava na naknade kojima je isplaćivana naknada manja od minimalne zarade ako u vreme podnošenja zahteva nisu imali više od 6 uplaćenih doprinosa na minimalne mesečne osnovice za doprinose – umesto banalno malih iznosa imaće pravo na razliku do minimalne zarade utvrđene na dan početka ostvarivanja prava.
3) svim oštećenima kojima nisu priznate naknade za vreme odsustva radi posebne nege deteta jer su već imali odobreno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica i obrnuto (onima kojima nisu priznata prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica jer su već imali odobrene naknade za vreme odsustva radi posebne nege deteta). Naše je mišljenje da je moguće predložiti donošenje odgovarajućih akata čak i ako niste ni pokušali da dobijete bilo koje od navedenog prava. Ovo zato što to niste uradili s obzirom da nije imalo smisla jer vam je zakon zabranjivao. Iako Instrukcija navodi da korisnici koji su koristili samo pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica nemaju pravo na naknadu za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta (jer im je zakon zabranjivao pa su morali da rade) smatramo da je i to tumačenje protivno Odlukama Ustavnog suda kao i odredbama zakona te i da imate prava da tražite priznavanje onoga što niste dobili pouzdajući se u neustavni zakon.
Šta je potrebno učiniti?
Pre svega, podsećamo na rok — to je najkasnije do kraja oktobra 2021. godine (namerno kažemo ranije da ne biste razmišljali o datumima).
Ovde instrukcija kaže da će onima kojima još nisu doneta rešenja ili tamo gde ta rešenja nisu konačna/pravosnažna (uglavnom gde su se ljudi sa pravom žalili i slično) same opštine, centri za socijalni rad preispitati rešenja po službenoj dužnosti. To je malo verovatno. Samo zamislite koliko rešenja treba da preispitaju. Zato, podnesite i tu predlog, podsetite ih. Ovo važi i za one koji čekaju rešenja.
Tamo gde ste već podneli zahteve i gde su več doneta konačna/pravosnažna rešenja (uglavnom gde se ljudi nisu žalili ili jesu, te je procedura kompletno završena), podneti predlog za izmenu pojedinačnih rešenja nadležnim organima (opštinama, gradskim organima, centru za socijalni rad).
Ako niste sigurni kojoj pripadate, podnesite predlog svejedno, neće škoditi.
Osim prava na isplatu razlika zbog neustavnih odredbi, smatramo da imate pravo da tražite i naknadu štete. Zašto? Jednostavno zato što se posledice neustavnih rešenja u vidu neisplate pripadajućih iznosa ili isplate manjih od pripadajućih ne mogu otkloniti samo time što se ti iznosi i te razlike isplate. Ne mogu, jer je proteklo neko vreme, a zakon kaže da svaki poverilac novčane obaveze ima pravo na zakonsku zateznu kamatu za vreme za koje mu dužnik nije isplatio dug. Kako je ovde osnov u stvari, suštinski u diskriminaciji od strane države, smatramo da imate pravo da tražite i isplatu zateznih kamata. Prvostepeni organi vam ih verovatno neće dati. Ali morate da tražite od njih. Ako odbiju, onda se obraćate drugostepenim organima (ministarstvima uglavnom), pa ako i oni odbiju (a verovatno hoće), onda Upravnom sudu. Ako i Upravni sud odbije, otvara se mogućnost da se obratite Ustavnom sudu. Izgleda kao dug put, ali setite se da je i do ovih odluka Ustavnog suda bio dug put, pa je ipak prošao.
Autor je advokat saradnik Centra za mame. Ovo je naše tumačenje zakona i odluka Ustavnog suda na osnovu informacija koje imamo.
Leave a Reply